Policijski glasnik

СТРАНА 130

ПОЛИТДИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 17 и 1

Већина просјака налази се на црквеним вратима и на гробљима. И као што смо видели највећи део просјака који се на тим местима скупљају, јесу људи од заната, те према њима мора се енергично поступати. Још пре 20 година минисгар унутрашњих послова обратио је пажњу Светом Синоду да је у том обзиру потребна реФорма. Услед тога распише Синод да полиција даје права да предузме потребне мере против те врсте просјаштва. И тај распис даје полицији могућности да цркве и гробља очисти од просјака и само је то желети да то буде што пре, што на жалост до сад није било. Другу групу чине погорелци. Да се они сузбију потребно је следовати примеру аустријске владе и властима забранити издавање просјачких пасоша. Као типички пример многих злоупотреба у том обзиру могу послужити анотације, које је местна власт стављала на путничке пасоше пенсанских сељака; на пр. »показивач овога јесте иогорелац" »упропашћен од града или помора у стоци." ит.д. А кад би се такви цертификати забранили, онда би полиција сваког погорелца без ичега даљег затворила, јер би било несумњиво да је његов просјачки пасош или ФалсиФикат или да је злоупотреба од власти. А с друге стране мора се, у случају каквог великог пожара, који би прогутао цела села и места, што брже организовати одбор за помоћ, да би они који би хтели да нриложе штогод да ублаже туђу невољу имали могућности да то учине. Трећу групу просјака чине црквени скупљачи обичај у Русији (и у Србији) да се скупља новац за зидање цркве тако је примитиван и даје могућности таквим злоупотребама да се то мора сузбијати. Међу црквеним скупљачима, који путују по земљи има као што смо се уверили, много проФесионалних протува, који на тај начин заслужују новац. А сдруге стране мора и сељак који скупља новац прошњом за своју сеоску цркву, много новца потрошити да би живео за време путовања. Ти издаци нису мали тим пре што је свака контрола искључена. Осим тога и тај протувски живот има врло рђав уплив на самог човека. За време свог дугог путовања долази он у додир са разним мрачним лицима и навикава се на безбрижни живот просјака од заната. А и с тога је желети укидање тих скупљача што они највише лиФерују уличке просјаке. Њиховим непрестаним молбама за прилог за зидање цркве народ се навикава да дели милостињу и на улици, а влада мора тежити томе да тог обичаја безусловно нестане. Можда ће нам се приметити да,* поред свих злоупотреба, црквени скупљачи ипак доносе велике суме црквама и да би се становници који су навикнути на тај обичај, могли таквом забраном наћи увређени у њиховим религиозним осећањима. На прву примедбу могли бисмо одговорити да улрчке скупљаче изашиљу не само сиромашне сеоске цркве него и богати манастири који могу да живе и без таких прихода. Другу примедбу још мање треба узети у обзир. Од црквених скупљача само је један корак до тако званих Јерусалимаца, лажних духовника и путника са брега Атоса. Кад би се црквеним скуиљачима и правим калуђерицама и калуђерима забранило да куие милостињу, тада би се сваки лажни калуђер без ичега даљег могао затворити као варалица. И однос народа према просјаку био би друкчији. Сељак кад види у гомили просјака слепаца и богаља, црну камилавку каквог калуђера, тада он сваком да милостињу, јер је уверен да је сваки који у име Христа моли за милостињу, цркви мио и веран. Њему и не пада на памет да пита да ли у тој гомили људи нема и варалица. А кад калуђери, које сад власт опуномоћава, да скупљају милостињу и црквени скупљачи са њима не би стајали поред просјака од заната, сада би се могло надати да би симнатије сељака према иросјацима, полако престале. Четврта група протува живи од дечије прошње. Најбоље средство против таквих мајстора наравно је у томе да им се деца систематски одузимају и да се дају васпитавати у азилима за сиротињу. Од свих превентидаих мера та је, наравно, једна од најуспешнијих, јер она сдф^чава систематичко одвођење младих иросјака. Поправка не ^ Јш ^ ног детета само је тада могућна кад се још рано прихв^к^овек њега. Одрастао човек, који се је навикао на просјачки занат, може се само изузетно вратити на пут рада. Осим тога мора се, при хватању деце, због уличког нросјаштва, увек испитати, ко је њих послао да купе милостињу. Онај који их је послао јесте главни кривац

и с тога мора сносити главну одговорност. Најпосле мора се и државна власт за то старати да спречава убијање деце систематским назебом, које просјакиње великих градова врше и да гони и кажњава нечовечно поступање с децом, које допушта себи сваки просјачки домаћин. При сузбијању дечијег просјаштва не смеју се заборавити они сироти млади људи који служе као вође слепцима и богаљима. Дечка узимају под најам од родитеља и мора новим господарима помагати ири просјачењу. Остављајући на страну то што стари просјаци с њима врло рђаво поступају, не треба заборавити да се они навиком васпитају за цигански живот просјака од заната. С тога би се морало слепцима и богаљима строго забранити да везују за себе малолетне. Можда ће нам се приметити да је таква забрана сурова, јер онемогућава путовање сиротим, болесним људима, На то се може одговорити да је таква забрана нормална, јер се општине морају саме бринути о својим богаљима, место да их гурају у свет. А заштита малолетних у опште је само тада могућна кад се суд, заводи за сиротињу и добротворна друштва узајамно помажу. Све те мере наравно да ће отежати просјачки занат и јако сметати његовом даљем развитку али сад је питање каква би се средства могла употребити да се униште просјачка гнезда. Становници тих села не просе из невоље; на против многи су од њих богати људи и сматрају просјачки занат само као нов извор прихода На та легла просјаштва мора влада добро пазити. Тачно испитивање те социјалне болести на самом лицу места, дало би сигурно срества којима би се то зло сузбијало. По мишљењу једног сеоског свештеника безусловно је потребно отворити читав низ школа. Можда ће учитељу испасти за руком да децу увери да је просјачење сраман и гадан занат. Осим тога желети је да се радња општинских власти подвргне строжијој контроли, да би се спречиле злоупотребе при издавању путничких докумената и просјачких пасоша а нарочито да се пошто по то сузбија трговина с децом. Видели смо већ да је тај занат један од главних узрока јаког развитка просјачке индустрије. С тога се мора све учинити да се младеж далеко уклања од тога посла. Не може се спорити да се просјачење, како се у тим селима врши мора означити као просјачка превара. Услед тога морамо отворено рећи да просјачка гнезда дају најбољи доказ за потребу строге казне протува. Енергично гоњење просјака може се постићи на два начина. Ирво да судске и полицијске власти обрате већу нажњу на просјаштво него што су до сад чиниле и друго повишавање казне. На тај би начин прошење милостиње било скопчано са већом опасношћу за кривца, док је то данас допуштен занат, ако не Ле јиге а оно Ле (ас1о. Мора се признати да треба поправке у гонењу просјаштва с практичког гледишта. Ако у том правцу не буде изведена никаква реФорма, тада је понравка материјалног права сасвим непотребна. Тешке казнене одредбе немају никакве вредности ако се не примењују у пракси. Никакве контроле нема над чуварима и жандармима од којих зависи хватање оптужених. Руска општинска власт неће да зна за забрану просјаштва те неће ни да затвара просјаке, јер и сама сматра прошење милостиње као частан и богоугодан рад. И сеоски судови имају исте појмове и одмах ослобођавају сваког просјака, кога пред њих изведу. У Француској се опажају друге струје. Полијан прича да је једног париског полицајца запитао зашто не ухапси просјакињу, која у његовом присуству најбезобразније досађује пролазницима. Полицајац одговори сасвим отворено да је узалуд затварати просјакиње, да је он то чешће чинио али да ју је судија или са свим ослобођавао или је осуђивао на затвор од неколико дана. Та мала епизода довољно доказује да између ногледа судије и полицисте постоји читава провала. Сваки има ираво са свога гледишта. Полициста види само неплодност његовог труда да ухапси једну просјакињу од заната али заборавља да је он судији просто само то саопштио да је оптулсена на улици просила. А судији то није довољно; да би донео строгу нресуду он мора бити обавештен о пређашњем животу окривљеие и мора добити уверење да није невоља отерала тог просјака на улицу. Да би се избегли могућни неспоразуми морала би полиција, при испитивању таквих случајева, скупљати податке из којих би се видело да је оптужени доиста проФесионални просјак. Немачки сеоски жандарми хапсећи каквог просјака од заната