Policijski glasnik

БРОЈ 50. У БЕОГРА.ДУ, СУБОТА 6. ДЕЦЕМБРА 1903. ГОДИНА УИ аоо ооо ооо ооз о < рр ооо ооо ооо оур ооо ооо 6< ур с<оо оур оуо ооо с О о ооо <>уо ооо ооо < уур о < уо осо 'ооооброоообооорророооооооооаоооооооооороороороорооо.ооосдос^роорс^осдос^бддо

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТР^ЧНИ ЛИСТ ЗА ПОЈШШШЈ БШДНОСТИ И АДМИНИСТРАЦИЈУ ПОЛИЦИЈСКИХ И ОПШТИНСКИХ ВЛАСТИ 'ооо ооо <уур ооо (ууа ооо ооо аоо ооо суоо о оо оор с<оо ооо ооо ооо с.00 ооо ооо ос*> с«оо ( уоо с«оо с«оо оор ооо ооо ооо с«оо орр с«оо-с«оо ао^ сдо с<оо ооо с><?о ау аса ооо ооо оооаоо аоо ооо ооо асо д^ УРЕЂУЈЕ ОДБОР МИНИСТАРОТВА УН7ТРАШБИХ ДЕЛА су?0 ооо ооо сг?р ооо ооо ооо ооо ос^ ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо ооо р^> ооо ооо ооо ооо ооо ооо 000_000^^000_000 090 ооо ооо ооо оооуос^су ооо ооо 090 ооо с/уо ооо (уурооо ^уо сгоо

СЛУЖБЕНИ ДЕО »I« Народна Скушлтина, у седницама овојим од 24. и 25. новембра ове године, решила је : 1. да се избор посланика за град Смедерево уништи и други нов избор нареди; и 2. да се за изборне округе ужички и руднички, изврше накнадни избори по једнога иосланика са условима из чл. 99. Устава, на место г. г. Добросава Ружића и Косте Борисављевића, који су, према члану 19. закона о изборима народних посланика, изгубили своје посланичке мандате. Нрема томе решењу Народне Скупштине, указом Шеговога Величанс/гва Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, на основу чл. ч 00. Устава и члана 2. и 93. закона о изборима народних посланика, — наређено је: I да се на дан четрнаестог децембра ове год. изврши пов избор једнога пародног посланика за град Смедерево, за скупштинску иериоду: 1903., 1904., 1905. и 1906. године; и II да се на дан двадесет првога децембра ове год., изврше накнадни избори по једнога народнога посланика са условима пз чл. 99. Устава, за изборне округе ужички и руднички, а за скупштинску периоду: 1903., 1904 , 1905. и 1906. годинеИз канцеларије Министарства унутрашњих дела, 28. новембра, 1903. године у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, — одобрено је решење Држав-

ног Савета од 22. новембра тек. године Бр. 7733, које гласи: Одобрава се Министру унутрашњих дела, да на оправке зграда и ограде шабачке окружне болнице, може по ревидисаном и надлежно одобреном предрачуну утрошити суму од 1047-09 динара, па оЕај издатак ставити на терет партије разних материјалних трошкова санитета глава XXXVIII бр. 185/2 по буџету ове 1903 године предвиђене на оправке и доправке болница и других санитетских грађевина. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 28. новембра 1903. године, у Београду.

КРНмИНАДНД СУГЕСТИЈА

Научно испитивање сугерираних и хипнотичких злочина предмет је озбиљних радова од пре 15 год. како са гледишта судско-медицинског, тако и са гледишта психолошког. Захваљујући овим радовима, наука је данас у стању да, са гледишта судско-медицинског, тачно одговори на многа интересантна питања из области хипнотисма и сугестије, па међу њима и на питање о односима између ова два појава и криминалитета. Односи ови пак, могу се јавити у ова три вида: 1. У злочинима, који су извршени над хиинотисаним личностима; 2. У злочинима ноји су извргиени иомо&у хианотисма, и 3. У злочинима извршеним иомоћу сугестије у будном стању. * * * Међу злочинима и.звршеним над хипнотисаним личностима, злочини иротив морала на првом су месту. Да би ови злочини могли бити извршени, потребне су дубоке хипнозе, у којима хипнотисане личиости нису способне за отпор. Кривични законици појединих држава пружају судијама моћно оружје против ових злочина, изједначујући их са злочинима извршеним помоћу хлороФорма, наркозе и т. д. Овакво гледипгге од огромне је важности у пракси с обзиром на многобројне случаје у којима проФанисани хипнотизери злоупотребљују хипнотисане личности. Међу многобројним, до сада познатим при-

мерима, вреди поменути процес Чинског пред поротним судом у Минхену год. 1895. Као што се из акта види, Чински је био оптужен и осућен на 3 год. затвора због ФалсиФиковиња лажних исправа. Приликом ислеђења ове његове кривице утврдило се још и то, да је он, после 5—6 хипнотичких оиерација, успео да задобије љубав баронесе 3 а ускоро и њу саму. Злочинима против морала, могу се додати и злочини ириликом аорођаја за које су способне извесне, према сугестији врло осетљиве женске. Јоран помиње један случај, у коме је један медецинар хипнотисао своју трудну рођаку и том приликом сугерирао је симптоме порођаја у извесно, одређено време. Последица овога, по тврђењу Лорановом, био је побачај детета. Злочини и арестуии аротив својине, на рачун хипнотисаних личности, много су ређи од претходне две категорије злочина. То с тога, што је хлороФорм за овакве ствари поузданији од хипнотисма. У свима побројаним случајевима, стање хипнотисаних личности треба идентиФиковати са стањем наркотичним, у коме иема ничег новог нити непознатог за судију. Намерне иовреде тела. аутем хианотизма имају много већи ирактични значај, и потпадају под одредбе законске много лакше од претходних. На питање, да ли се може извести самоубиство путем хипнотичке сугестије, теорија одговара позитивно. И најзад, нехатне иовреде тела иутем хиинотисма тичу се самих хипнотичара, у већини случајева шарлатана, које немачки закон казни затвором до 2 године. Треба знати, да се невештим хипнотичким операцијама могу произвести разне, опасне болести, а нарочито оне које су у латентном стању код хипнотисане особе, као што су епилепсија, хистерија и т. д. Међу свима преступима, учињеним помоћу хипнотисма, ови последњи најважнији су, јер нису ретки случајеви где јеисама смрт наступила услед невештине хипнотозерове. Према овоме, дужност је власти да стаје на пут сваком хипнотисању, које не би вршили лекари. * * * Злочини извршени иомоћу хианотисаних особа , чине један од најделикатнијих проблема судске психиопатологије. Разноликост мишљења о њима огромна је. Док поједини научари (Бенедикт Фукс и др.) одричу сваку могућност ових злочина, до-