Policijski glasnik

СТРАНА 242

ГТОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРО.Т 32

врло слаби. У многим случајевима није потребан доказ, да је неки напад био особите жестине; довољно је кад знамо, да је таквог напада у опште било. То може бити подједнако важно код нападнутог као и код нападача, на коме се могу опазити трагови одбране. На име код нападнутог то ће питање бити онда важно, ако је повреда нанешена онда, кад се он већ налазио у агонији и кад је радња срца већ била слаба. Оно тада више није могло да снажно истера крв из повређених судића, тако да су чак енергични напади дејствовали да буде слабо црвенило. Практични случајеви даду се лако замислити: штр. угушен је неко јастуцима или другим меканим предметима, тако да се не виде спољашњи знаци наоиља и да се сматра да је иаступила природна смрт. ФотограФија ће можда јасно показати трагове угушиваља или трагове, да је дотични држан и стезан. Тако исто наћи ће се можда код онога, који се нривидно сам обесио, контузије или разлив крви испод коже, што до душе не може опазити око, али може ФотограФска нлоча, из чега се може извести закључак о борби, која је претходила. Тако исто може бити важно да се докажу трагови, које је жртва у одбрани себе задала телу нападачеву. Ти трагови су: лаки ударци, греботине, покушаји дављења и т. д. Али ти трагови могу бити тако слаби, да их види само ФотограФски апарат. Тако исто може бити да је црвенило у почетку било сасвим јасно, али у времену апшењи да тако ишчезне, да га је могућно доказати само на поменути начин. Према томе мудро је у свима таквим случајевима, дакле у сумњивим случајевима смрти, да се и жртва и осумњичени ФотограФују и обрати пажња да ли нема црвених мрља. Није потребно ни наглашавати, да је у оваквим приликама потребно журно радити, пошто такви слаби трагови брзо нестају. Други објект могу сачињавати површпне, на којима су се налазиле крвне мрље, којеје неко тежио да збрише, нпр. чаршави, иатос, зидови и т. д. Такви велики предмети не могу се лако подврћи хемијско-микроскопском прегледу. Али кад се те мрље Фотографују, могућно је нарочито ако нису добро избрисане да Фотографски апарат открије место на коме су се налазиле. Кад је оно нађено, рнда се може предузети и њихово хемијско-микроскопско испитивање. И ситне негице од крви, које се н. пр. тешко налазе на шареним тапетима, оделу и т. д. и ако нису чињени покушаји брисања, лако ће се изнаћи кад се ФотограФују дотичне површине. У приликама може се препоручити, да се ФотограФују унутрашњи органи, нпр. мозак, слузокожа душника или желудца, а то нарочито онда, кад се држи да би од важности могло бити црвенило. Тако ће се код тровања можда моћи тачније одредити време, кад је отров унесен у тело. Нпр. ако су веће количине арсеника дуже времена додиривале слузокожу желудца, то ће она на том месту бити црвена, и то у толико јаче у колико је дуже

арсеник био са слузокожом у додиру. Ако се такво црвенило не може видети оком, показаће га можда ФотограФија и тада ће се констатовати колико је времена тамо било зрнце арсеника. Поводом овога да напоменемо, да код обичног ФотограФовања боје не излазе правилно, т. ј. не излазе тако да чине исти утисак светлости и сенке као у природи; црвено и сигаво испада, као што је речено, тамно, плаво и љубичасто испада махом светлије, а и тамније, према томе каквог је хемијског састава боја: Флуоресцирајућа тела утичу на тонове боја на разни начин ; зелено испадпе већином врло тамно, али има зелених тела, која ис.падају боље но вештачка; једна кита природног црећа, кад се ФотограФише, чиниће много нравилнији утисак у погледу тона боја, но кад се та кита цвећа што је могућно верније паслика у бојама па онда Фотографише. На такве особене околности ваља скренути пажњу у многим приликама. Имали бисмо још да наноменемо, да је у приликама паметно, да се симуланти неколико пута ФотограФују. Кад н. пр. неки кравац ненрестано криви лице, очи изврће и на њ се сумња да симулира, онда га ваља увести у једну ћелију подесну за ФотограФОвање, која има добре светлости. Ту ћемо га кроз нарочите рупице неопажено посматрати. За тим мора се имати и подесан отвор за фотографски апарат. који ће се ставити у акцију чим дотично лице у ћелији видимо да је заузело нравилно држање и да му је лице природно; наравцо да је то могућно само с помоћу моментне ФотограФије. Не треба заборавити, да ће се морати вршити ФотограФСки снимци с помоћу магнезијумске светлости. Н. пр. ако на друму, на коме је јак саобраћај, лежи леш или се виде крвне мрље, трагови од стопала, а због јаког саобраћаја не може се чекати да сване дан, онда се снимање мора извршити помоћу вештачке светлости. Сад да пређемо на микро -фотографију 1 ), која није иследникова ствар, али о чијој изради он мора безусловно водити рачуна. Ја мислим, да се кроз најкраће време стручњачко мишљење неће подносити никако док му се не приложи Фотографија онога, што је стручњак видео у микроскопу. Д-р Паул Језерих био је први, који је указао на потребу таквих Фотограма. Па ту га је мисао подстакло то, штоје на једном судском претресу изнето да оно што су стручњаци видели у микроскопу и што су они сматрали за крв, могу бити и зрнца од штирка. Против тога разлога није се тада могло устати, јер препарати који су били под микроскопом, беху се одавно распали, те се више није могао изнети доказ. Такве тешкоће могу се данас избећи, кад се од микроскогшчара захтева, да о ономе што је видео начини Фотограме. Тиме је искључена свака субјективна обмана на страни стручњака, којијеможда у ревности посла видео у микроскопу нешто што се не може видети. Он тада изнесе Фотограм и може ради овог уми-

1 ) Видн : 1)-г Кеићаиз ((НашЛЈисћ Јег М1кгорћо1;о{ЈгарШе® 1890.

рења и ради умирења других изјавити: да свак може видети слику и о њој изрећи свој суд. Тај преглед може се извршити свакад чак и носле неколико година, само ако има Фотограма. Како је тада лака демонстрација пред судом, па још пред поротницима. Сетимо се само како су 1871 радиле Паризлије с голубовима писмоношама. Писма која су се имала послати излепљена су као тапети једно поред другог на један велики зид и цео зид, који је имао неколико квадратних метара површине, Фотографован је и тако пренешен на једап листић од неколико квадратних сгнтиметара. Тај лнстић је савијен и привезан за једно перце у репу голуба писмоноше. Кад је приспела на опредељено место, мала Фотографија са стотинама писама увећана је једним микросконом и слика изнета на један бели зид. Тако је могао сваки, ко је очекивао писмо, доћи и своје писмо прочитати. Представимо себи такав случај за Форензне циљеве: микрофотографија правог иредмета и микроФотограФија предмета за упоређивање увеличају се и у судској дворници прилепе на зид, па их ту стручњаци објашњавају судијама. Увереии смо, да је то иајпоузданије средство, да се што већма одмакиу гранпце човечјег грешења. (НАСТАВИТ.Е СЕ)

ГРАЂАНСКИ - 0УД0КИ П00ТУПАК протумачвн начелним одлукама, одлукама опште седнице Касац. Суда и одељења и одлукама управних власти прикупио и уредио Свет. Јањи^ћ Г^дава осамнаеста 0 извршењу пресуде $ (нАСТАВАк) 1 1 Уредба се налази оштампана у Збор. 2. стр. 130. а Толковање у Збор. 5. стр. 6.

По чл. 88 рударског закона (Збор XIX стр. 106) не може се забранити више од четвртине плате рударским раденицима и настојницима а надничарима — ништа. * Општинском писару може се ставнти забрана на целу плату. Тако је утврђено овом одлуком Касациоиог суда. »Ј. Костић, трг. из К. тражио је забрану на целу плату, коју у 720 дин. на годину прпма, његов дужнпк Јован В. земљоделац а сада писар општине К. а за обезбеду 750 динараса 12°/ 0 год. интереса, колико му Јован дугује по осудном решењу. Првостепени суд узео је, да је тражење доказано, али пе и умесно, аа јв одобрио забрану али само на аоловину алате , а одбио тражење и на другу половину решењем од 5. јуна 1901 године № 4991.