Policijski glasnik

ВРОЈ 34. У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 22. АВГУСТА 1904. ГОДИНА ТШ сдо с-до с/ур ооо оуо о?о рур с/уо с/у^ соо о5о с/уа а&о оуз с&о обо ооо ооо с,со с/?о оур с«ос с/уа схуо сууз оуј> с/>о ооо 06јо~<у>о об»о с/уо о5о~с<ур~о5о е/уа с/уд 0!>о оур осо оуг> оуо сууг сло су>о адо с/ур ПОЛИЦИЈСКИ глдсник тт лист за полицијз безбшости и администраиију полишсш и општинских власти (јоо ооо оу ) оу > Р5о оу ; о ? о ау ооо о >о ооо о &о або соо оу о>о ооо о>о Р5о с^о о ?о о^о оу:' с <бо ооо ру: оао осо с«бО' оур Обо суао о :о сг>0' оао оу^ оур с/>р оу оуј о>о о>о су>о о>? ууг. оу ооо осо оо-. 7РЕЂУЈЕ 0ДБ0Р МИНИОТАРОТВА УНУТРАШБИХ ДЕЛА ууо - ууд Оуо С .ОО ооо о&о о^о оуо 050 о^о ооо о>о о>о о>о о>о ооо с / у : ооо осо С/бо о 5 о оур оу р>о ооо оуГоу , о у: ру:> оур с// с>у, оуо ОУ ' оур ооо оу: о^^Гос-о с//.: о у осо ОУ ' оу: :у/. с//: о/ оог>~-ууг »ПОЛИДИЈСКИ ГДАСИИК« излазиједанпут недељно. По потреби биће и ванредних бројева. Иретндата се пгаљо »Уредништву Подидијског Гдасника' иди дотичним окружним н среским властима, или напоапти. Ценаје дисту: чиновницима, званичнидима, оиштинскнм нисарима и остадим званичниднма у оиште, годнпгње 12, полугодишње 6 дннара. Гостионичарнма и механџијама годишње 16, нолугодмшње 8 динара. Жандармима годшпње 8, иолугодишње 5 динара, ну ови се по овој дени могу претнлатити само нреко својих командира нолидијских односио иограничних одреда. Наддештвима у опште 20 дниа)1а иа годину. :>а иностранство: годшпње 24, нолугодшпње 15 динара. Поједини бројеви »Полидијског Гласника* не нродају се. Рукониси не враћају се. <У9РОУ- ОУ (У/ ОУ ОУ (УУ ОУ.' с//. С/уТ 1УХ.' (>у ОУ ОУ (У/: УХ. С// РУ (У/ СУУ е/Л С/У" (УХ ОУ С/"/' ОС>0 ОУ С// 1 :у/. СУХ. ОУ ОУ оу: 0>'.- О ^О (У/. ОУ: С/У.' с//) ОУО ОСО ОУ ј Т ^> о Г О уГс/У) -уГУРС^ О

СЛУЖБЕНИ ДЕО —;Указом Њвговога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Велимир Протић, писар друге класе среза тампавског, округа ваљевског, на основу § 76. закона о чиношшцпма грађанског реда, отпусти из државне службе. Из канцеларије министарства унутрашњих дела, 16 августа, 1904. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по сасдушању Минисгарског Савета, решепо је: да се Чедомир Рајић, писар друге класе начелства окр. врањског, на основу § 76. закона о чиновницима гра1)апског реда, отпусти из државне службе. Из канцеларије Минисгарства унутрагањих дела, 17 августа 1904 год., у Београду.

Указом Његовога Величансгва Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, решепо је: да се Милутину Кокановићу, писару друге класе , начелства округа нишког, уважи оставка коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 17 августа 1904 год. у Београду.

ФОТОГРАФИЈА У ПОЛИЦИЈСКОЈ СЛУЖБИ (НАСТАВАК) 4 Може се чак замислити, да се може извршити ФотограФија човека, који не ностоји такав као што га ФотограФија приказује. Ја се сећам оних комбинованих или типских ФотограФија, о којима је некад било много говора. Узимао се апарат, који врло споро ради и коме је потребно 60 секунада за израду једне слике. Тада се изабере, рецимо, 20 лица и свако се експонира у року од 3 секунда. Тако је постајала пролазна слика тих 20 лица и

тако су добијани тако звани типови нпр. цриаца, ђачића, војника и т. д. То би се могло употребити за наше циљеве. Рецимо да ја ппр. имам једног притворепика, па хоћу, можда због неког важног агносцирања, да знам како је тај човек пре 6 година изгледао. Пође ли за руком да се нађе, његова ФотограФија од пре десет година, наредићу да се тај човек сними у истој величини, држању, с истом косом и обрадом као што је било на Фотографији од пре 10 година. а за тим ће се из етаре и пове Фотографије комбиновати једнапова слика. Трајање изазивања обеју Фотографија мора наравнобити премадобу. У погледу снимања ФотограФија познат је Факт. да оне већином изгледају друкче но стварност, нарочито што се тиче величине, узајамног положаја а нарочито општег утиска. Шта је томе узрок, доказао је Хајприх Страјнц, али тој се грешки не може доскочити већином апарата који су у употреби. Свакако да ће се један мали део грегаака отклонити, ако будемо увек имали на уму, да добра ФотограФија много јасније показује но што ми то можемо видети. Кад па извесном одстојању н. пр. видимо црепани кров, ноједине црепове не можемо разликовати; о тој околности води рачуна и сликар и представља црепаии кров тако, да му да оишти одговарајући тон. Изгледа да Јананци виде оштрије но ми, те тако ствари цртају с минуциознијом тачношћу, због чега њихови нацрти за нас увек изгледају врло сурови. Тај исти случај је с ФотограФијом, која црта црепани кров тачно онако какав је, ма да наше око види не поједине црепове. већ једну угасито-црвену целину. Услед тога ФотограФИЈа добнја у неколико нешто невероватно и непознато. При том Т У С У ј° ш друкчија одстојања, друкчије осветљење, укратко слика не изгледа правилно. Као пјто је споменуто, о тим грешкама се мора у протоколу водити рачуна. Али ваља нам напоменути, да није сасвим поуздано, да ли ФотограФски апарат одиста погрешпо снима или, да можда ми погрешно не видимо. Кад ја нпр. седим иред једним човеком па руке држим тако, да ми је једна рука за један метар ближа.

н < ј она друга, он ће видети да су обе једнаке; али ако на његово место поставимо Фотографски апарат и сиимимо обе руке, онда ће она рука што је била ближе апарату бити куд и камо већа. Но законима иерспективе последње је међутим правилно. Ближа рука морала је испасти већа; али ми то очима не видимо, јер нам ту сметају закључци, које изводимо из искуства. Зна се да су руке једнаке, и то искуство тако снажно утиче, да обе руке видимо у једној величини, ма да оне у перспективи морају изгледати неједнаке. Погледамо ли за тим ФотограФију руку, искуство више не утиче тако јако. Помишљамо да се на ФотограФији лако могла поткрасти грешка, погрешан цртеж и т. д. тако да на слицн нидимо правилно и знатну раздику у величини опажамо јасно, ма да нам се та величина чини неправилна. То се да, као што ја држим, математички доказати. Да останемо принапред споменутој слици. Стојим ја пред једним лицем удаљеним од мене на 3 метра тако, да леву руку издигнем право покрај главе у вис, а леву испружим право унапред, тако да носматрачу лева дође око 75 с.м. ближе но десна. Кажимо даље да се иза мене налази зид с врло финим тапетима, на којима се (за иосматрача) пројшЈирају моје обе руке. Сад ћемо иозвати посматрача да утврди, колико су на тапету простора покриле обе моје руке. Он ће опазити, да десница, ма да она посматрачу изгледа толика иста колика и левица, покрива већи простор нолевица. Кад ја за тим останем на истом положају а у место посматрача намести се ФотограФски анарат, на сннмљеној слици ће моје обе руке на длаку тачно нокрити онолики нростор колики су покриле посматрачу. Дајепак Фотографија ближу руку снимила тако да буде и сувише велика, она би морала наравно на тапету покрити већи простор но што се то голим оком може видети. Не треба никад мислити, да тако звани широко-угаони апарати, који нпр. могу да једновремено сниме две стране једне собе, доказују противно. Онако као што широкоугаони апарат представља, такве су ствари у истини, само их ми не можемо оком одједном обухватити. Потпуно јасно видимо ми одједном само врло мало; на растојању од 4 — 5 мет. можемо ми (не