Policijski glasnik

СТРАНА 258

покрећући очију) сасвим јасно видети један предмет тако у величиии једне столице; шта је лево и десно од столице, коју оштро Фиксирамо, то видимо само отприлике; то видимо тек онда, кад скренемо очи са столице. Кад сад широкоугаони апарат у један мах обухвати два зида једне собе (на 4—5 мет. растојања), излази слика, која нам је сасвим чудновата, јер ми толико одједном у природи нисмо никад могли видети, слика нам је чуднаимије означавамо за »неправилну, с< ма да су сви иредмети појединачно сасвим правилно снимљени. Лупа иоказује и више, но што ми можемо голим оком видети, али то што показује није неправилно. (НАСТАВИ1\Е СЕ)

ГРАЂАНОКИ - СУДОКИ ПООТУПАК протумачен нанелним одлукама, одлукама опште седннце Касац. Суда и одељења и одлукама управних власти прикупио и уредио Свет. Јањи"ћ Г^лава осамнаеста 0 извршењу пресуде (НАСТАВАК) 1 3 478. Извршна влаот дужна је да за времена, а овакојако бар на четири дана ире дана продаје, позове на иродају : дужника, ннтабулисане или ирибележене иовериоце на имању које се продаје (до дана оудоког извештаја о теретима §. 472.), повериоце који оу извршење тражили, процениоце имања које се продаје, смеснике ако се иродаје смесничка или заједничка ствар. Ако се ма коме од ових лица из ма кога узрока не могне нозив за предају на време предатн или саопшгити, извршна власт поставиће такоме заотунника и заступнику продају оаопштити, назначивши у поотављању за што је тако урадила. Овоме заотуинику, као и ономе из §-а 4б8-ог, припада дневница од 5 дипара, која му ое иснлаћује ирвенствено из продајне цене. Јавне касе, као повериоци, иозивају ое на иродају олужбеним путем. На позив овај мора ое одмах одговорити да је примљен, но нродаја ћо се извршити и ако овог одговора не би било. У олучају сгечаја поступа се по одредбама закона о стечајном поступку. (Замена од 14. јула 1898 год. Збор. 53. стр. 179). Ако прода,ја није на четири дана пре продаје саопштена дотичнима. — чини продају неуредном по овој одлуци Касационог суд. Маса умр. Дине 3. и ЂорЈ>е и Јован 3. тужили су ј . Ј. среског писара и тражили поништај јавне продаје: а; што продаја није саопштена тужиоцу Јовану; б; што о продаји није извештеи старатељски судија; и в; што су се лицитанти Ђ. И. и Б. М. договорили да не лицитирају, што ће осведочити сведоци. На рочишту је распрострла тужбу и противу лицитаната.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК Првостепени суд решењем од 26 августа 1902 год. №. 11872 поништио је продају, са ових разлога: »Дан продаје саопштен је Проки Н., застуинику тужиоца Јована 14. децембра 1900 год. № 22104 а продаја извршена је 18. децембра исте године; па како је извргпна власт требала Проки да саопшти дан продаје на четири дана пре продаје §. 478. грађ. пост. — то је ова продаја по §. 501. грађ. пост. неуредна, на се као таква има и уништити. Испиту сведока о договору надметача нема места, јер гужба противу надметача није ни подигнута. Раснростирање тужбе и на надметаче неумесно је према §. 502 грађ. ност. јер је тужилачка страна то тражила на данашњем рочишту, дакле одоцнила с-е пошто је продаја била 18. децембра 1900 године." По жалби туженога Касациони суд одобрио је ово решење 11. децембра, 1902 год. № 10906 у свом II одељењу. * У овом смислу гласи и одлука опште седнице Касац. суда под № 4854. код §. 477. Ако интабулисани повериоци иису зватн на продају, — чини ову неуредном по овој одлуци Касац. суда. Браћа X. П. интабулисалп су имање њиховог дужника Голуба М., који после смрти остави сина Петра, коме пореско одељење узе имање у попис за наплату дужне порезе а затим и прода на јавној лицитацији преко Тодора С. порезника. Како продаја није саопштена и интабулантима, то су ови тужили Тодора и тражили су да се продаја поништи као неуредна. Првостепени а... суд одбио је тужиоце од тражења са ових разлога: „ Из акта овог предмета не види се, да су жалиоци интабулисани повериоци на продатом имању Петра X. Шта више из акта овог суда под № 11167 види се, да на продатом имању нема никаквих терета. Тужиоци не подносе никаквог доказа о својим наводима у тужби, да је продато имање била својина њиховог дужника Голуба М. и да су они на т.ом интабулисани новериоци.® Но, по жалби тужиоца Касац. суд у свом II одељ>ењу поништио је ово решење 12. јуна 1902 год. Л» 4849. са ових опет разлога: „Кад се из акта № 2353. од 24. јула 1901. год. види. да је пореска власт наредила општинском суду, да у попис узме имање Голуба М., онда је аореска власт, ио изсруленом иоиису, требала да тражи извешЛе од ирвостеиеног суда о теретима иостојаГгим на иоиисном имању и као својини Голубовој, а не само на име његовог сина и наследника Петра. ^ад јој је ве& иознато било, да је иродато имање било умр. Голуба и да је Петар син Голубов, који је такође иорезу дуговао. Да је овако радио, првостепени суд јавио би иор. одељењу о теретима који

; БРОЈ 34 постоје нод именом и Голуба и Петра, а гада би се видело, да су жалиоци интабулисани повериоци умр. Голуба,-па да је и ове требало звати на продају — §. 478. грађ. пост. —•; а , кад ово и овако није урадило пор. одељење, онда му није била уредна ова продаја, па се зато има и да поништи ирема §. 501. грађ. ноступка. Продају чини неуредном ако интабулисаном повериоцу или процениоцу није саопштена продаја по одлуци Касационог суда од 8. маја 1903 год. № 3070. Ево те одлуке. »Суд је погрешио, кад је у разлогу свога решења навео, да не стоји навод молиочев, да иродаја није саопштена свима повериоцима, када се из акта начел. ср. јасеничког под Бр. 3237. види, да је продаја овога имања требала да се саопшти, поред осталих и интабул. повериоцу Илијн М. и процениоцу Љуби а из поменутог акта Л« 3237. као ни из осталих акта овога спора не види се да је то учињено, што је противио §. 478. грађ. суд. поступка. Ако бранилац стецишне масе није зват на продају, онда је по овој одлуци Касационог суда, неуредна та продаја. По §. 478. грађан. ноступка, извршна власт дужна је, да за времена, а свакојако на четири дана пре предаје, на исту позове дужника и остала лица тамо означена. А опет, по §. 24. и тач. 4. §. 52. стец. поступка, од оног часа, како је суд решио, да се стечај отвори, дужнику се одузцма унрава над имањем и његову стецишпу масу застуиа бранилац. Према томе, ако стоји, да је дужник Горча био под стечајем и у време продаје, што треба суд да утврди по службеној дужности; онда је извршна власт била дужна, да на продају позове и браниоца тужилачке стецишне масе, и суд онда погрешно узима, да се то тражи прописом §. 478. поменутог поступка; јер бранилац стецишне масе нреставља дужника, који се мора иозвати на продају. Овакве примедбе дао је Касац. суд 10 XII. 02 № 10905. поништавајући решење првост. суда по тужби стец. масе Горче М. противу Алексе Г. орееког писара, за поништај продаје. Првостепени суд примио је ове нримедбе и кад је утврђено, да је Горча у време продаје био под отечајем, а бранилац његове стец. масе није иозиван на продају — §. 478. грађ. пост. — поништио је продају решењем од 18. II. 93. Ј\6 2367. које је после одобрио и Касациони суд.

Ако је саопштење иродаје оверио иредседник опигг. суда, — противно се не може доказивати сведоцима, према овој одлуци Касационог суда. Лазар В. тежак из О., изјавио је тужбу овоме суду на јавну продају непокретног имања његовог, коју је за наплату пореза, на дан 4. иовембра пр. год. извршио Михаило К. порезник. Продаја је, вели, неуредна, што му је оишт. суд саоиштио да Ие се иродаја ње-