Policijski glasnik

БРОЈ 34

говог имања извршити на дан 13. новембра, а не на дан 4. истог месдца. За ово се иозвао на Никодија Ра.дивојевиКа, из 0. — Ирвостепени суд узео је у вид, да је продаја, коју је на дан 4. новмбра пр. год. извршио тужени К. уредна. Саоиштење иродаје дужнику оверио је аредсеОник оиштинског суда, те је ио томе саоиштење извршено иравилно. Тај акт јавна је исирава и доказивање сведоцима аротивно јавној исирави забрањено је §. 24 2. грађ. иостуика. Са овог разлога §. 478. грађ. пост. одбио је првост. суд тужиоца од тражења Ово је регаење одобрио Касациони суд 7. X. 02 г. № 7444. Илија М., из Словца тужио је Ђоку Б. среског писара и тражио је да се поништи продаја имања с тога, што му дап продаје није саопштен. Тужени је одговорио, да је тужиоцу саопштена продаја преко општ. власти. Ирвостепени суд нонииттио је продају са разлога: „што се из акта продаје не види, пити о томе има доказа, да је продаја саопштена тужиоцу Илији, јер саопштење на акту № 4723 није правилно извргаено како треба према §. 370. грађан. ноступка. Ио том законском пропису, кад је лице, коме се има шта предати или саопштити неписмено, метнуЋе на реценису крст поред свог имена пред два сведока, који ће се потписати. Међутим то се из акта № 4723 не види и тиме је повређен пропис §. 478 грађ. суд поступка." Но жалби туженога Касациони суд (I одељ.) поииштио је решење ирвостепеног суда 14. XI. 03. № 6741. Ево његових разлога: »Суд иогрешпо узима, да ио томе разлогу само, што саопштење дапа продаје дужнику, није извршено у Форми §-ом 370 грађ. суд. пост. прописаној , тога саопштења никако и нема, па са тога и продају уништио, јер се пропис §. 370. грађ. суд. пост. односи само на иредају званпчних акта: пресуда, решења и т. д.. и само при тој иредаји морају да се исиуне Формалности тамо прописане, иа да предаја буде уредна; међу тим, код извршења ове продаје, никаква се иредаја у погледу саопштењадана продаје дужнику није извршивала нитити морала да вргаи већ му се према §. 478. грађ. суд. пост. дан продаје; односно позив на продају саопштава, и кад за саоиштење ово никаква особена Форма законом није прописана, већ се тражи да само власт ово саопштење изврши, онда и овде, где је стављен дан саопштеља, потпис дужника коме је саопштено и оверење власти која је све то извршила, никако се и не може узети да је повређен § 478 грађ. суд. поступка." За саопштење дана продаје није прописана никаква особеиа Форма. То казује предња одлука Касасационог суда. Иротивна овој постоји ова одлука: По жалби Јелене жене Иеше Н. на решење кр.... суда од 9. анрила 1882. год.,

ПОЛИ ЦИЈСКИ ГЛ АСНИК № 5840. изречено но спору жалитељице противу Милана В. због уништаја неуредне јавне продаје Касац. суд расмотрио акта и решење, првостепеног суда, па је нашао, да исто не одговара закону и поништио га 15. V. 82. № 1625. из ових разлога: »По §. 501. тзч. 1. грађ. пост. јавна је продаја иеуредна, при којој пе буде поступљено по §§ 468, 471, 475, 478 грађ. поступка и т. д. А по поменутом §. 478. власгје дужна на продају за времена иозвати нарочито: дужнике и интабулиране (прибележене) до дана пописа (§. 472) повериоце. Како се из акта види, да дан продаје жалитељци Јелени није саоиштен према наведеноме §. 478. у вези са прописима у гл. XIII. грађ. суд. пост. о достављању судских закључака, те према томе и саопштење није извршно као што закон тражи, — то суд тај нпје имао законских разлога да исту за уредну .оглашава и просто извешће власти, да је продају саопштила коме треба, примио за позив." * То, што повериоцу пије саошптена нродаја не може да употреби за основ поништаја дужник, ако се и тај поверилац не жали, према одлуци Касац. суда под № 7131 код §. 503. * Старатељски судија може да утиче у ток продаје само онда, кад зависи од његовог одобрења. Одлука Касац. суда од 20. јануара 1883. № 48.

<?. 478. а. Извршеље пресуде, или и саму одређену или иредузету продају имања дужиикова ради извршења пресуде, све док иродаја није свргаена, може обуставити само поверилац који је извршење тражио. А ако је таких поверилаца више, онда се ово обустанљаше мозке учинити само па захтев њих свију. (додат 14. јула 1898 г. Збор. 53. стр. 179). (нАСТЛВИЋЕ СЕ) -— V 0ДЈ1УКЕ ОПШТИХ СЕДНИЦА ДРЖАВНОГ САВЕТА Сиорно иитање о статусу дужника (да ли је трговац или земљоделац), које се иојави ириликом иоииса његовог имања, — има се расиравити редовном иарницом код надлежног грађанског суда, а дотле треба застати са доногиењем решења о узимању у иоиис и оног имања, које му штити §. 471 гр. суд. иост. Ружа удова Лазара Н. из Неготина. поднела је среској власти на извршење пресуду првостепеног неготинског суда. од 21 августа 1891. год. Бр. 10030, по којој је осуђен Станко Н. из Буковче, да јој плати извесан дуг са интересом, проистичући од куповине непокрет. имања. Према овој осуди власт среска извршила је продају покретног и неиокретног имања дужниковог, а оставила му само онолпко, колпко му се по §. 471. грађан.

СТРАНА 259 суд. поступка није могло као земљоделцу продати. Али како новеритељка није била измнрена у целокупном своме иотраживању, то је тражила, да се рест непродатог имања дужниковог узме у попис и изложи нродаји, — наводећи: да дужник Станко није земљоделац већтрговац, према огласу о протоколисаној трговачко-шпекулантској радњи код неготинског првостененог суда, његовој обавези о дугу на којој је потписан као трговац, па као такав и осуђен на плаћање дуга. Начелник среза крајинског ценећи ово тражење поверитељкино и поднесене доказе, нашао је: да се на дужника као трговца не може применити §. 471. грађ. суд. поступка, с тога је решењем својим од 28. VIII. 901. год. №7167, наредио, да се ресто непродатог имања дужниковог узме у иопис и изложи продаји. Решење ово ио жалби дужниковој одобрило је начелство окружно и Министар Унутрагпњих Дела. Но по жалби Станковог сина изјављеној Државном Савету, у којој је навео : да његов отац није био трговац већ земљоделац; да није потписао никакав оглас о протоколисању трговачке Фирме, нити је такав оглас објављен у званичним новинама, те се стога према њему као земљоделцу има применити благодејање §. 471. грађ. суд. пост., — Државни Савет, примедбама својим од 10. II. 904. године Бр. 965, поништио је Министрово решење налазећи, да исто не одговара закону из ових разлога: „Докази које је поверитељка пок. Станка, иоднела у прилог свога тврђења, — да је пок. Станко био трговац, на име: облигација о његовом задужењу на којој је потписат као трговац; осудно решење неготинског првостепеног суда по овоме дуговању, из кога се види, да је као трговац осуђен на плаћање; и оглас о нротоколисању трговачко-шпекулантске радње, — оспоравају се доказима, које је поднео дужник Станко за време његовог живота, и доказима, које је после његове смрти поднео жалилац као његов син. Тако из уверења неспорног судије неготинског суда од 7. X. 902 год. № 13075, које је жалилац поднео у жалби изјављеној начелству, види се: да постоји код суда оглас Фирме Станка Н. трговца из Буковче за вођење трговачко-шпекулантске радње нотврђен судом неготинским 31-ог јануара 1887 год. № 99 3; али да се из акта не види, да ли је Станко лично саслушан од стране суда приликом предаје тога огласа, и да ли је он исти оглас иризнао пред судом за свој , као ни то, да ли је исти оглас предат реченоме Станку. А из уверења пореског одељења среза крајинског од 17. VI. 95 год. № 1054; уверења суда и одбора општине буковчанске од 16.^1. 95 год. Ј\» 237, које је још пок. Станко поднео начелнику среском и уверења суда одбора општине буковчанске, које је начелник срески по званичној дужности прибавио, види се: да је пок. Станко сматран као земљоделац. а не и као трговац. Према оваком стању ствари појавило је се спорно питање о статусу покојног Станка, стога је начелник срески требао застати са доношењем решења о узимању