Policijski glasnik

СТРАНА 46

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 6 и 7

и хоће сами да отклоне препреке, које би им на путу стајале, све дотле докле би ова радња појединаца остајала у границама закона. У вези са изложеним, полиција нема права да се меша у приватноправне односе-, нити сме улазити у приватни живот појединаца докле год он не би изашао из оквира закона. Свако, дакле, сувишно мешање полиције у приватне односе појединаца, било би гажење принципа слободе грађана. Ово што важи за појединце, важи и за удружења. Састављена од појединаца, и представљена као јединице, удружења, као и појединци, имају нрава на самостални рад око постигнућа законом допуштених циљева. * * * Колико је важно питање: кад полиција има да ступа у акцију, толико је исто и важна ствар : како и на који начин она има да исиуњава сво) задатак? Главно правило, кога се при овом ваља држати, то је: да иолиција ириликом извођења свога задатка не сме уиотребљавати ни једно средство, коЈим би се вређала стечена ирава иојединаца, без обзира на то да ли су ова ирава јавне или ириватне ирироде? Одступања од овог правила може бити само у случајима, где су у питању општи интереси. Као год што је држави допуштено да у извесним случајима, а у општем интересу, задре у приватно право појединаца (експропријација), тако исто може се правдати кад полиција, опет због општег добра, као што су н. пр. случаји приликом пожара, поплаве, заразних болести, изненадних опасности и т. д., ограничи тренутно права појединаца. Желети је, при том, да ови случаји, у колико је год могуће, буду законом или законским наредбама предвиђени и регулисани. .* * * Има још једна ствар, која се приликом говора о дужностима полиције не сме изгубити из вида. Мислимо на право и дужност полиције да издаје иравила и наредбе, као допуне закона, и да ове, као и саме законе, у дело приводи, па ма и иринудним мерама. Ово право полиције за издавање правила и наредаба правда се двогубим разлозима: с једне стране потребом слободног делања у изненадним и непредвиђеним случајима, а с друге, опет, непотпуношћу самих закона. Било би доиста и незгодно и непрактично, кад би се у закон^ ■ одређене ради регулисања општих норми, уносила свака ситН)?Ц а > а Ј ош Ј е незгодније кад се извесне штетне радње у друпхт^У не би могле благовремено сузбити само за то што законом нису предвиђене. Поред овога, постоји читав низ законских одредаба, које се сваког часа морају мењати према напретку науке, технике, саобраћаја, па и према самом месту и приликама. Оно што је на извесном месту и у извесним приликама и за извесно време корисно, може у истим приликама и у исто време, али само на другом месту бити штетно, и обратно. Немогући све ово предвидети и регулисати, општи закони одређују само основна правила, а њихово извођење у појединостима остављају извршним властима, које то чине или путем правила или путем иаредаба. И једни и други правни ■су прописи, који онако исто као и закони обвезују грађане на вршење неке радње или нерадње. Разлика између њих и закона у томе је, што ове последње издаје законодавно тело, а њих — наредбе и правила — извршна власт, али опет по овлашћењу законодавног тела.

Да би правила и наредбе, које издаје полицијска власт, могле имати обвезну силу, неопходно је потребно ово троје: 1. Да однос, ко]и се њима регулише, није иредвиђен ни једним законом; 2. Да иостоји законодавно овлашћење, да се оваЈ однос може регулисати иутем наредаба или иравила, и 3. Да буду стављени до знања грађанима коЈих се тичу — обнародовани. Ако не достаје ма који од ова три услова, иаређења полицијских власти без вредности су у погледу последица. Још нешто : Полицијске наредбе и правила или су локалиог или оиштег карактера према томе, да ли их издаје најнижа или највиша полицијска власт у једној земљи. Што се тиче иринуде, она може битидвојака: неиосредна и иосредна. Прва се састоји у директној иринуди непослушног на испуњење извесних законских прописа (као н. пр. принудити неког да узме учешћа у гашењу пожара, или да уништи нездраве животне намирнице и т. д.), а друга у извршењу законом наређених радњи о трошку и на одговорност онога, који је био дужан да их изврши (као н. ир. да се убије зара>жена животиња, или сруши трошна кућа и т. д.). У ову врсту принудних мера долазе и казне као последице непослушности. Подеда полиције Теорија о иодели рада, која је тако корисно примењена и код физичких и код интелектуалних радњи, нашла је своје место и у државној администрацији, па, дакле, и у полицији. Довољно је бацити један поглед на множину и разноврсност њених делатности, па се одмах уверити, да је за тачно вршење једног њиховог дела потребно знање државно правних наука, за други део техничка спрема, за трећи стручна спрема, за четврти практично знање и т. д. Имајући ово у виду, и наука и пракса допуштају, као веома корисну ствар, поделу полиције на разне х-ране, само што се не слажу у начину ове поделе. Посматрајући је према разноликом материјалу који улази у обим њеног делања, већ поменути Морис Блок, дели свеколику полицију на ових десет грана: 1. Политичка иолиција, чији се задатак састоји у посматрању целокупног политичког живота, као и у отклањању свих оних опасности које прете држави и државној управи. Да би што боље одговорила овоме своме задатку, нолитичкој полицији додељен је надзор над удружењима, зборовима, метежима, побунама, штампаријама, књижарама и т. д. 2. Полиција сигуности, која има дужност да све противуправне нападе на личност и добро појединаца спречава, те да на овај начин одржи јаван мир и поредак. У обим делатности полиције сигурности долази: спречавањр казнимих дела, истраживање њихових учинилаца, заштита од несрећних случаја, издавање пасоша, надзор над оружјем, муницијом и т. д. 3. Санитетска иолициЈа, чији је главни задатак старање о здрављу грађана. Надзору њеном потчињени су станови, отровни лекови, гробља, минералне воде и т. д. 4. Полиција животних намирница, која има специјалну дужност да надзирава промет свих оних намирница, које служе за исхрану људства, њихове продавце и тргове. 5. Иаравствена иолиција, под коју долази надзор над крчмама, прошњом, напуштеном децом, позориштем, циркусима, орФеумима и т. д. 6. Полиција индустрије и трговине: осигурање, новчани заводи, берзе , рудници, Фабрике, мере, патенти, раденици и занатски ученици.