Policijski glasnik

СТРАНА 48 53. Максу П. у 1900. години у механи један штап и један шешир; 54. Јохану Н. 1900. години један шешир; 55. Алојзу Г. у 1895. години две косе и једну секиру; 56. Францу.С. у 1900 години један аншв и један плуг; 57. Д-ру С. у лето 1899. године једно огледало са зида; 58. Игњацу К. у 1899. год. један шешир; 59. Густаву Р. 1899. год. две слике; 60. Јохану С. у 1897. години секиру, тестеру и покривач; 61. Рајхарду С. 1899. год. један горњи јесењи капут; 62. Францу М. у 1898. год. даске с крова, с патоса и једно ћебе; 63. АдолФу Б. 1898. године једну кацу купуса; 64. Паулу Б. 1899. године пет ланчева; 65. Флоријану Н. у 1899. год. једна теретна кола и једну наслоњачу—столицу; 66. Вилибалду М. 1899. год. једно ћебе; 67. ЈозеФу Б. у 1900 год. једну косу; 68. ЈозеФу X. у 1889. год. једно ренде; Сведок Алојз Н., син велепоседника у Т., ухватио је окривљенога ноћу 23. маја 1901. године у близини имања и куће свога оца, када је овај носио собом једну врећу вештачког ђубрета. На нитање сведока, шта то има у врећи, одговорио је Б.: »струготине«, и тек тада, када се Н. пиггањем вреће уверио, да овај лаже, признао је, да је украо ту врећу вештачког ћубрета. Сутра дан се брзо рашчу у том месту вест о овој крађи, нарочито за то, што су се у њему већ годинама дешавале безбројне крађе, а никоме није пошло за руком да ухвати лопова. Кад је Б. признао краћ>у вреће са вештачким ђубретом и пред жандармом, овај изврши у његовој кући претрес, који је дао неочекивани ресултат. На тавану куће Б-ове нађена је множина огвари, за које се никако није могло узети, да су дошле у његову својину нравним иутем. Кад се зачула вест о томе открићу, новрвело је кући Б-овој много људи, којима је нестало каквих ствари, и у пронађеним стварима пронађоше своју изгубљену имаовину. Кад је доцније други жандарм питао Б-а о крађи вреће вештачкога ђубрета, он је изјавио да је те ноћи јурио једног лопова, и да је том приликом случајно дошао у имање покраденога лица, без и најмање намере за извршење крађе. Доцнијом судском истрагом утврђено је, да је Б. већ од више година, стално, сваке ноћи, када се враћао из Ф., где је као свирач свирао, вршио безбројне крађе, а иа њега никада није иадала ни најмања сумња, пошто је био сопственик лепог имања и иначе уживао добар глас. Вредно је пажње што се тиче окривљенога, да је он признавао само крађе оних предмета, које су пређашњи сопственици са потпуном сигурношћу иринали за своје, док је у осталим случајевима тврдоглаво порицао. Прву крађу, за коју је признао извршење дела, извршио је столару ЈозеФу X. у 1889. години; украо је једно ренде. Другу цризнату крађу извршио је Б. у 1891. го-

ПОДИЦИЈКИ ГЛАСНИК^ дини, којом је приликом украо Антону Г. један јеленски рог и точкове од машине за орање. За тим су се низале друге крађе, ове дрскије, све више и више, тако да није прошла ни једна година, а да није Б. имао на својој савестинебројенихнових крађа. Вредно је поменути, да је код окривљенога нађено много украдених предмета чији се сопственици или нису могли нронаћи, или их нису могли са нотпуном поузданошћу означити за своје, што је протекло много времена, од када су им нестали. Из тога се да извести, да је број крађа, које је Б. извршио много већи него што му је државни тужилац ставио на терет. За оправдање својих дела Б. је стално наводио, да га је неки унутрашњи нагон привлачио предметима, које је крао, и нредстављао је то сгање тако, као да је патио од клептоманије, те је из тог разлога настало иснитивање његовога душевног здравља. Констатовано је следеће : Јохан Б., стар 38 година, жењен, отац двоје деце, старих 6 и 12 година, 170 сантиметара висок, слабуњавог састава, те нрема томе и угојен, обим главе 54 сантиметара, прави нречник 18 сантиметара, коси 14 сантиметара; десна зеница услед једног трауматичног инзултау 1901. години — већа је од леве; лева реагује брзо, а десна нешто снорије; грудни и трбушни органи без приметних болесних појава ; ритмичан, омек пулс са 85 куцања у минути; језик и раширени прсти не вибрирају; ход — и са затвореним очима — сигуран ; ре®лекси Су нормалне јачине; нема никаквих норемећаја покретљивости ни осетљивости; варење и избацивање нечистоће нормално, а сан немиран. Окривљени је брижљиво обучен и очешљан; поглед мало плашљив, понашање пријатно; изгледа, отворен човек, новерљив, одлучан; начин говора улагујући; одговоре даје већином без устезања и ови чине утисак унутарње искрености и истинитости; честоуздише; при објашњењима, која њега терете, иду му и сузе на очи. Б. је пород душевно здравих родитеља и он не зна ништа ма каквом случају душевнога обољевања у кругу своје Фамилије. Он сам — изузимајући богиње никако није био озбиљно болестан. Као дете патио је од грчева, што је наследио од својематере; исти нису дотицали централни нервни орган, већ су се дешавали у доњем делу тела. Није био, нити је онанист, није епилептичар, није картарош, није пушач, није човек који воли да пије алкохолна нића и нема никаквих рђавих навика. Б. је посећивао основну школу у своме месту рођења и био је добар ђак. Служио је три године као војник, и то у једном великом оркестру. У грађанству је доцније радио столарски занат. У 1890. години оженио се са две године старијом женом и за тим је ступио у једну купалишну капелу као свирач у трубу. По исказу његовог капелника, он је био врло поуздан човек, само по каткад необично миран. Што се тиче имања окривљенога, имао је он земљиште у вредноСти 6800 круна,

БРОЈ 6 м 7

које је било оптерећено са 1300 круна, и доносило је годишњега прихода око 600 круна. Сем тога Б. је као свирач у времену од Ј. маја до 15. сеитембра зарађивао по 100 круна месечно, и сем тога имао је нросечно 100 круна снореднога прихода од забава, погреба и т. д. Мишљења о душевном стању Б-а различно су гласила и — што нарочито истичемо износимо их овде у изводу. Јохан Б. болестан је, вели прво мишљење, од насилних представа, које га нагоне нато, да узима и присваја себи покретне предмете, који му дођу до руку, а на њих нико не пази. — Насилне представе произашле су услед неуронатичне диспозиције дотичне личности. Б. пати од главобоље, презања из сна итд. Те представе и с њима скопчани импулси толико оу се осилили, да окривљени није могао имати мира ни покоја, догод су га они пратили, и њима су биле потпуно сузбијене све предсгаве, које би га уздржавале од рђавих дела. Б. је дакле као слепо оруђе својих болесних импулса вршио разне крађе, и за то не може за њих ни бити одговоран. Остало би још да се објаони питање, да ли су вероватни искази Б-ови. На то се питање мора одговорити потврдно, и то из ових разлога. Б. је увек чинио утисак човека, коме ни самом није било јасно шта се с њиме десило и како треба да објаони своје радње. Тако на пример причао је са комичним климањем главе, како је једне мркле ноћи иосио кући на раменима, знојећи се и отењући, један тежак плуг, а није знао ни сам што то. Од крадених ствари направио је једну вроту збирке. Његови су искази прости, без икаквих претеривања. Мирно и одлучно је одбијао питања која би оимуланту добро дошла да представља болесна стања, као насилне предсТаве друге вроте: халуцинације. Описивање Б-а потпуно је саобразно научноме искуотву. Оно је најзад најприродније и једно тачно објашњење чудноватога понашања окривљенога.« Друго мишљење лекарско искључује, да код Б. има душевне болести и неуропатичне диопозиције, а тако исто искључује и иостојање насилних представа. Образовање ових не ироистиче природним нутем чулнога онажања, асоцијација идеја, већ оу спонтани, нримарни нроизводи ненормално организованога или болеонога мозга. Човек, који — као Б. — краде шешир за то, што је његов узео други неко, не пати од насилних представа. И ако Б. наглашује, да га је нешто гонило на крађу разних иредмета, то отпада код случајева крађе шпшира. Он сам вели: „Више се пута десило, да сам узимао шешире само за то, што су моји били украдени, те би иначе морао ићи кући гологлав. ® Импулси, да се нокрадено лице мора на први ма какав начин регресирати, ниоу производи ненормално организованога или болеснога мозга, нису ни продукти нримарних, унутарњих радњи централнога органа, већ су то закључци, конструисани из добро нромишљених премиса, којима је основа настран начин мишљења.