Policijski glasnik

СТРАНА 286

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 29

— Не, ни пошто, Шарлота! Ти нећеш 1 хтети... — Сигурно! Ако Андреа убију, и ја ћу бити мртва. — Ако Андреа убију? Да му неће поклонити живот? Девојка је дрхтала од узбуђења. — Ти ме плашиш, Рикардо, рече му она дрхтавим глаоом. Јесам ли казала, да ће му иоклонити живот!'' Али, зашто да кријем од тебе Рикардо, продужи она тихим, готово нечујним гласом, притискујући своје усне на решетку од прозора. — Чуј,Рикардо! Андрео неће умрети. Он ће сутра са мном побећи. Купила сам слободу за њега. Понудила сам Шпанцима свој живот за његов, али то су.одбили. Злата и новаца тражили су за то. И ја сам им дала све ■—• све што сам имала. моје наследство, моје скровиште, мој накит, моје злато. тако да сада имам само голи живот. Да, осећам се већ сва изнурена од глади. Али ипак, Рикардо, неописано сам срећна — живот и нада повратили су се мојој души; јад, чемер и туга радо су заборављани у овим часовима, јер ми сада долази срећа. 0, Рикардо, ако се само све добро сврши! Андрео не сме бити јавно ослобођен, да не буде убијеп, као што је то било из дана у дан са његовим друговима који с,с сами међу собом издају. Али нуковник ће издати зановест, ла пушке буду напуњ#не ћорцнма. Кад војнпци опале, Андрео ће морати пасти на земљу, као мртав. Ја ћу га пак чекати иза зида старе воденице, па ћемо онда заједно побећи у логор наших људи. — Зна ли ма ко још о томе плану? упита Рикардо. — Нико, сем Андрео, ја и пуковник —г пуковник Галино, комаидант гарнизона. Он је тај, чије сам сажаљење купила; само је злаго могло омекшати његово окорело срце. Моје сузе, мој вапај, нису га могли тронути, он се само смејао на то. — А верујеш ли ти, упига је човек наглашујуКим тоном, да ће тај несрећник за.иста извршити погодбу? Верујеш, дакле, да ће он учинити што је обећао ? Ах, сирота Шарлота! Човек таквога беднога карактера. као што је Галино, не испуњује обавезе према једној слабој жени! — Хоћеш ле да ме утешиш тиме, што ћеш ми испунити срце новим страхом? узвикиу девојка пребацујућн и одмичући се од прозора. Шта бп пуковник Галино имао од тога да ме прсвари? За њега. је исто тако лако да даде Аидреу слободу, као и да га убије. Ничега се нема бојати, нити има шта да изгуби. Па за гпто, дакле, да не одржи реч? Не, Рикардо, спиреио је то од тебе да у оиим страшнпм часовима исиуњујеш мојудушу таквом сумњом. 0, кад би зпао колико сам ја трпела, сигурно ме пе би тако и1учио ' По.числи на то, Рикардо, коликпм је страхом обузето моје биће од како је Андрео сгавио на коцку свој бедни живот за слободу Кубе и постао жртвом угњетача! Помисли како ми је било кад сам чула да су га крвожедни Шпанци заробили! Сваког судана убијали као пса по једнога од његових храбрих другова и ја сам слушала пуцањ

њиховога оружја. Рекоше ми да ће Андрео доћи на ред као осамнаеети. Врижл.иво сам бројила дане, морећи мозак како да га спасем док ми најзад не паде на памет да купим Андреов живот од пуковника Галино. 0, Рикардо, ти, који не знаш шта је љубав, не можеш ни мој Сол разумети. Ти, који се само одричеш света, док твоји еуграђани жртвују свој дом, породицу и имање, да би другима задобилп сл:ободу, — ти не можеш знати, шта ја трпим. Не, не, Рикардо, твоје 1е срце хладно и без страсти. То је срце калуђера, који је раскрстио са светом. ЧовеКове су усне дрхгале. — Шарлога, љубав и« налази увек израза у речима, одговори јој он. Много њих има, којима је срце испуњено жарком љубавном ватром, али свет их назива хладнима за то глто крију своју страст за љубав опих које љубе. 0, има многих који трие, да би други могли бити слободни и срећни, алк свст за то ништа не зна. Њих не очекује јуначки гроб и нико не цеии њихова дела Пе, Шарлога, они пружају доказе своје љубави тек кад то Вог паредп. А кад дође час да покажу своју љубав, ко зна све какву би жртву подпели у своме очајању. — Опрости мн, Рикард.о! молила је депојка погруженим глаоо-м, опрости ми ако сам раиила твоје осећај©. Ако си сам љубио и трпео, умећеш разумети бол мога срца. Дакле, хоћешлида идеш да видиш Андреа? Пустиће те извесно као његовог ионоведника на нослелњем чаоу. Реци.му, Рикардо, да га ја чекам доле у старој воденици, реци му да сам добро и да сам нресретна, и, молим те подај му ово од моје стране. Она узе једну румену ружу из косе, па је дуго и срдачно притисну на своје усне. — Ево, оче Рикардо, подај му. А сад до виђења! Кад постанеш правим свепггеником, ти ћеш нас веичати. Лаку ноћ! Човек остаде за један тренутак непомичан. За тим се ухвати за решетку од прозора и узвикну јасним, болом испуњеним гласом : Шарлота! Шарлота! Али девојка се већ била изгубила, те је човек остао сам у мрклој ноћи

Јутрења тишина би на један пут прекинута једноликим корачањем војника. Иосле иеколико минута, при слабом освитку зоре, видела се .сенка чете, која је ишла у поље. У њеној орединп ишао је заробљеник, гологлав. везаних руку иа леђима. Њима је следовала једна група преплашеног, зачуђеног сеоског становништва. Слаби осмех видео се на лепом лицу заробљепика, када је уздигнуте главе крочио на росно поље. Њргова висока, тапка прилика одвајала се држањем од грубих војника. Најзад, дошавши на мету, задржаше се по заповести оФицира. Зачу се се команда, зазвеча оружЈе, чета се разреди и осу^еник би удаљен на неколико корачаја од ње. Упртих: очпју на рујине сгаре воденице, стајао је осуђенпк са гордом равнодушношћу пред својим џелатима. Очи му на један пут засјаше, усне му се но-

макоше као да хоће да моли, кад је угледао у даљини једну прилику. Али не пусти ни глаока. Кад су пушке биле напуњене и упрте на њега, погледа он јога један пут на стару воденицу, а на лицу му се могла читати неисказана срећа. Зачу се команда: 8 Пали! к Једновремено се разлеже пуцањ двадесет пушака кроз јутарњу тпшину. Осуђеник је нао лицем на земљу, грчевито стиснутих песница Крв му је нопрскала росну траву. Не бринући се више за њега, труиа се, по заповести оФицира, вратила у касарну. После кратког времена засјало је небо сунчевим зрацнма, сеооко звоно звонило је на јутрење, а на усамљеном пољу тице су цвркутале. Свуда је владао мир новорођенога дана. Два старца са будацима и мотикама на рамепима пређоше иреко поља и приближе се лешини. Један од њих одреши руке мртваца. Једна румена ружа паде. Човек је најпре отури ногом, али је носле узе и посматраше замишљено: — Црвена ружа значи љубав, рече он; ко је њу могао дати заробљенику? Међутим његов друг преврну хладну лешину, и, погледав њено бледо лице, сав се пресграви. И други се уплаши кад је то исто видео. Обузети истим осећајима, клекоше оба старца, склопише руке и прошапуташе: — Воже, подај мира души оца Рикарда! о немачког Д. В. Б.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈАВЕ

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА

Овај Миденко Станић, давнашњи је кодкар, алц је се до прошле године умео вешто иротурати да не дође до какве веће одговорнооти, ма да је иступно кажњаван небројето пута. Разлмку између опасне и просте крађе зма бол.е нето многм иравнпк. Једнога јутра прошлога пролећа беше обно покретни излог једног сараФа на Теразијама, којп је био пред дућаном и у коме су бпли поређанн новчаницн као мустре, па из њега покуппо новчанпке п нродавао их после по вароши. После диа дапа власт га ухвати и отави за ово дело под иотрагу, сматрајући да овде стоји опасна крађа, јер је крађа извршеиа испод кл^уча, радосни што ће га се опростити за дуже време , а у нади да ће се услед дужег затвора моћи и поправити. Када му је саопштавано решење о притвору, он је се наслејао с речима: <( Извин'те, нема ту опасне крађе, не ударам ја на опагне." И. заиста, кад је предмет иоолат суду на разматрање, суд је уовојио његово гледиште и нашао да је то била нроста крађа, јер је излог био покретан, те се ие може узети да се обијањем покретног затвора вап зграде чпнн опасна крађа. Ношто иредност покрадених новчаника није прелазила границу иетупних крађа, то је кажњен иступно са кратким затвором. Тада је он победоносно узвикнуо ојесте ли видели да ја знам закон!' Као што раде сви коцкари тако је и он избегавао служење кадра у војоци. Полиција