Policijski glasnik

СТРАИА 274

ПОЛИЦИ.ЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЛ 29

Вредност ових паљевина износи око 3700 динара. Опасне крађе извршене су: у срезу деспотовачком 7 (4 пронађене), у срезу ражањском 6 (2 пронађеие), у срезу колубарском 5 (2 иронађене), у срезу јадранском 5 (све пронађене), у срезу млавском 5, у срезу пожешком 5 (1 пронађена), у срезу кључком 4, у срезу левачком 4, у срезу пожаревачком 4 (1 пропађена), у срезу орашком 4 (2 пронађене), у срезу јасеничком округа смедеревског 4 (1 пронађена), у срезу бољевачком 4, у орозу ариљском 4, у срезу посавском округа ваљевског 3 (2 пронађене), у срезу расинском 3, у срезу жупском 3 (2 пропађене), у срезу трстеничком 3, у Нишу 3, у срезу лужничком 3 (1 пронађена, у срезу рађевском З^ у срезу звишком З^ у срезу хомољском 3 (2 пронађене) у срезу качерском 3 (1 пронађена), у срезу ужичком 3, у срезу трнавском 3 (2 иронађене), у срезу јабланичком 2, у орезу лесковачком 2 (обе пронађене), у срезу пољаничком 2, у срезу лепенпчком 2, у срезу неготинском 2, у срезу белнчком 2, у срезу нишавском 2 (1 пронађена), у срезу љубићском 2, у срезу прокуначком 2 (1 пронађена), у срезу моравичком 2 (1 пронађена), у Београду 2 (1 пронађена, по 1 аронађена у срезовима: грочанском, брзоналаначком, крајинском, нараћинском, ресавском, алексиначком, нишкбм, таковском, жичком и уварошима: Ћуприји и Пожаревцу; по 1 неаронађена у срезовима: космајском, тамнавском,

маоуричком, власотиначком, Јаееничком округа крагујевачког, гружанском, поречком, бањском, сврљишком, мачвапском, моравском округа пожаревачког, голубачком, златпборском, драгачевском и у вароши Ваљеву. Вредноот свих овнх крађа изпоси око 16200 динара. Поред изложеног, у току месеца јуна извршено је у Србији још и 22 самоубиства, и то у овим местима: у срезу млавском 3, у срезу нишком 2, у срезу рачанском 2 и по 1 у ерезовима: тамнавском, јабланичком, гружанском, поречком, копаоничком, моравском округа пожаревачког, рамском, таковском, зајечарском, заглавс-ком, прокупачком, ариљском, жичком и у варошима : Смедереву и Чачку. Самоубиства ова извршпа су : вешањем 11, ватреним оржјем 6, клањем 2, тровањем 2 и дављењем у води 1. Узроци њиховом извршењу леже: у частољубљу за 3 случаја, у дугој болести за 3, материЈалним неариликама за 2, стра .ху од казне за 2 и по 1 услед дугиевног растројства, домаћих неирилика, љубоморе и аијанства. За осталих 8 случаја узроци су непознаги. Покушај самоубиства извршен је у срезу трстеничком клањвм услед страха од казне. Општи преглед до сада изложених дела по окрузима овакав је:

0 К Р У 3 И

Округ београдски • • » в.чљевски • • • » врањски .... » крагујевачки - • » крајински • • • » крушевачки • • » моравски • • • » нишкп .... » ниротски • • • » подрипскп • • • » иоЈкаревачки > руднички • • » смедеревски • • >:> тимочки јј , топлички • • • >;> улшчки .... >;> чачански • • • Управа града Београда

Свега:

37

28

14

о

в ^ и 8 » §

С О

39

16

145

16

22

Из канцеларије Антронометрнјско - Полнцнјског одељеља Министарства Унутрашњих Дела, 20. јула 1905. год. АБр. 1115.

СТРУЧНИ ДЕ0 Д У Е Л КАО ПРАВИИ и ц;ао етич^и појам

Ова новииа за Србију, доста је старог порекла за остали, културнији део европског света. Ваљда зато , што се у том свету почело на дуел гледати као на једно велико зло. као на несавршепо обележје правне п културне државе, у Србији га отпочињу иримати са ласкавом пажњом и почастпма, какве згодио иотсеКају па средњевековпе манифестацпје ритерског частољубља и каваљерског достојанства. И што, ири том, значајно иада у очи, то је Факат, да се у пашој јавности овој опасној нојави не поклања пе само довољна, него готово никаква пажња. Наша штамна, која би у нрвом реду требала да устане против ове крваве новине и да згодним и чешћим обавештењима дејотиују на њено сузбијање, махол ое ограничава на рогистровањо Факата, па често и на врло брижљиво излагање свих иојединости о целокупној Фактичној страни дуела, кад год какав нов случај наступи; али пе чинп оно, што је с гледишта њеног позива далеко важније, да ту појаву као незакониту и веома опасну нападне. Већ и с обзиром на ту околноот, могло би се разложно претпостављати, да се и наша јавност све више мири са овом новином, да је, у неку руку. прима као савремени и потребан облик сатисФакције и за паше друштво, а нарочито зе отменији део друштва. »Сецесијонг укус наше свакидашњице тражи овоје модне облике и на пољу расправе личних међусобица. Ко друкче ради или мисли, може још изазвати замерке, да још нијеГ довољно савремен, или да, можда, као простак и не појима довољно сав знача) једпог иовитета гако отменог и тако ста рег порекла, као штоједвобој. Па инак размишљајући више пута о овој теми пикада нисмо могли схватити ма какав оправдан разлог, којим би се дуел могао правдати у једној добро уређеној правно) држави, а нарочито у држави, где је он не само још и једна новина, него и једна несумњива кривична, противзаконита по јава. Потребно је, да општи укус и ре зон нашега друштва разврате појам етике и права и да унизе нојам јавности и здраве памети, па да се дуел и код нас легали зује. Не дао Бог да то и настуни! Ове мисли употребих као увод, јер м не нзбијаху из главе у треиутку, кад са* почео да пишем ову расправицу. Свем« више зачуђава једна нначе груба нојава пашега друштва, да на једно обичио фп зичко насиље, на дуел, гледа као на до звољену и потребну радњу интересоваан лица, као на нарочити тип моде култур ног значаја. Ваљда под утиоцима оваквог расположеп.а јавности и државна власт не чини довољном одлучношћу и оштри ном све што треба и што може по за кону чинити, да се ширењу овога зла стане на пут на једној категоричкој довољно одређеној основи. У намери џ