Policijski glasnik

СТРАНА 382

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 40

ности у свима већим престоничким преФектурама. Говорећи о картонима за живе слике, видели смо како се они испуњују и шта све садрже. Да видимо сада како се по-

моћу ових картона, односно обавештења која су на њима, могу пронаћи лица на која се ова обавешгења односе, без обзира на то, да ли су она прерушена или лично позната онима који их траже.

Примера ради претпоставимо, да један полицијски орган има да изнађе лице, чији се опис од пре 10, 15, па и 20 год. налази на овом кар гону:

Антропометријска обавештења

Стас 1. м. 15Крив. леђа Размак руку. .. Полуетас

I дужина л < ^ ) ширина Јагодице Десно ухо 6*3

Лева нога Леви ср. прст Леви мали прст.. Леви лакаг

[Синуси в • ЈНагргб

® јВисина... & I ■ (Ширина .

Општи облик профила Корен Леђа а основа х Шисина исиупч. (в) ширина 'Особ. ареграда невидљива

Бр. класе Ауреола угасита ПериФерија зелепкаста Особености С -

Хроматична обавештења Врада Особен. брија се Коса отв. алава Особен

Пигмент Крв

и с

Општи облик лица:

.. Оутогпат С~ Раса Ивица поч в Горња Спољна Огвор Опсег лоба Срашћење Облик разд. Д. (м.) Пагиб трагуса ПроФил (иса.) Ув. Д Доњи превој (изд.) Горњи Облик (п.) Д. Особености: лоб растављен од образа дуго Пуноћа

Висина н. усна Испупчен. доња Ивица Дебљина — доња >Особ. доња ота. «Ј (Дим ^ Шсобен (Нагиб

Место Правац Облик Дим Особен. ретке Боја отвор. алава

а сг ' с с$ к

[Отвор Облик Особен / Испуичен. Особен Очне дупље

Међуочни простор.. /Чеоне ^Јочне о \Усне ^ /Особен Израз

<3 < / 5 < Висина.. ) ^ 'Особен.

Дуж. врата в ширина Навике Ширина леђа Правац Ход Шс Говор ... Одело Разно Доба старосги 26 год

(насгавиће се)

Д. Ђ. Алимпи*

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. Суд општине драгосиљачке, актом својим од 28. пр. м-ца Бр. 1107, пита: »Јован Пупавац, тежак из Драгосињаца, венчао се са својом супругом Јулком, по гласу књиге венчаних, на дан 23. октобра 1894. год. и после венчања на 155 дана. добио је сина Ненада, који је крштен 27. марта 1895. год. и уведен у кн.иге крштених као брачни син Јованов, и ако то по §. 113. грађ. зак. не би могло бити, јер није протекло време од 180 дана од венчања до рођења. У 1902. год. Јован је умро, а иза њега осталаје удова Јулка са сином Ненадом, јер Јован није имао друге деце. Јован није оставио тестаменат, којим би Ненада признао за наследника, нити има каквог другог акта, којим би Јован истицао Ненада за свога сина, сем што је уведен у књигу крштених као син Јованов (неаажњом свештеника). Одмах после смрти, удова Јованова, Јулка, преудала се и собом одвела Ненада. После њене преудаје, оделити сиповац Јованов, Спасоје Пупавац, као наследник одмах је узео имање у своје руке и њиме по својој вољи управља и располаже. Услед овога није ни вршен попис имања ни маса образована. Кад је Спасоје позват да ово имање пријави у порез, он је изјавио, да је оно масено, јер, вели, он њиме рукује као старалац Ненадов, и ако за таквог није судом одређен, а маса не треба да плаћа порез по чл. 7. зак. о порезу, јер је имање испод 2. хектара пространости.

Војазан је, да Спасоје не изигра плаћање пореза на тај начин, што се сада заклања за масу која и не постоји, а кад Ненад постане пунолетан, онда ће му он одрећи право на наследство — Ненаду а дотле ће, пак, порез застарити за толике године. Моли се уредништво за обавештење: шта да суд ради по овоме, како би заштитио државни интерес?" — На ово питање одговарамо: Из предњег питања суда види се, да он стоји у заблуди о праву Ненадовом на наследство. Јер, чим је пок. Јован дозволио, да се Ненад запише у књиге крштених као његов законити и брачни син, и у опште није истицао то питање, онда се по §. 128. и 130. грађ. зак. Ненад сматра као законити син Јованов, па ио томе и као његов једини наследник, пошто друге деце нема. Према гоме, одмах после смрти Јованове требало је извршиги попис и известити старатељског судију ради образомасе. Ну кад то није учињено у овоје време, то треба учинити сада. како би се заштитили интереси малолетног Ненада. Самим тим, што не стоји мишљење суда о праву наследства, отпада и бојазан, да ће се оштетити државни интереси у погледу плаћања пореза, аошто маса и не подлежи плаћању овога по чл. 7. зак. о порезу. II. Суд општине лугавачке, актом својим од 29. септембра ове год., Бр. 1071, пита: »Ненад Ненадовић, из Низбрдице, пресудом овога суда кажњен је са три дана затвора због самовлашћа.

Ова му је пресуда саопштена 11. сеитембра тек. год., а он је жалбу подиео 15. тек. месеца. Према овоме жалба би његова била неблаговремена. Али, како је 14. септембар, као последњи дан за подношај жалбе био празничан (Крстов-дан), то се моли уредништво за обавештење: да ли је жалба, дата 15. септембра благовремена, иошто се у § 15. и 16. полиц. уредбе рок за жалбу одређује свега три дана? Исто тако нека изволи објаснити: како би се узело у грађанским споровима, кад би последњи дан за подношај жалбе био празничан ? сс — На ово питање одговарамо: У §. 15. и 16. полицијске уредбе, која је поступак полицијским и општинским властима за случајеве из III части кривичнога закона, ништа се не вели, како ће се поступати у случајевима, кад се догоди, да последњи дан за подношај жалбе буде празничан Према томе, држећи се строго § 15. и 16. полиц. ч редбе. узело би се, да је жалба, у истакнутом гштању неблаговремепа, пошто једата четвртог дана од саопштења. Али кад се узме у обзир та околноот, да општински судови по селима не раде сваки дан (чл. 90. зак. о општинама), онда нема разлога одступати од принципа, постављеног у § 15. кривичног судскогпоступка, по коме се у случајевима, кад пооледњи дан рока за жалбу падне у дане, кад суд не ради, узима за дан рока први радни дан суда. Према овоме, наше је мишљење: да § 15. крив. суд. пост. важи и за случајеве из III части кривичнога закона у колико додирује ово питање, кад по-