Policijski glasnik
I
ВРОЈ 20
МОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
СТРАНА 173
просвете, у чије је извршење и ставЉен закон о народ . шкодама. II. Суд општине крупајске актом својим од 24. априпа ове год. Вр. 102. пита: »1. кад је један порески обвезник и грађанин општине који није задругар, ослобођен од плаћања цореза на личност због старости или неспособности, а на земљиште или рад плаћа толико порезе, да би са, (ј динара личности, кад би ову плаћао, изнело 15 дин. неп. пореза, рачунећи ту и прирезе. би ли он »јогао бити увршћен у бмрачкп спиСак као ирапшг гласач?" ■ 1 1 ' ;1 2. да ли онај задруг&р, који нс плаћа лични порез због старости иЛн Слабости.' има право гласа, кад његава "задруга нлаћа 1-5 дин. неп. пореза са приреЗом?* — На ова питања одговарамо: 1. И чл. 84. Устава и чл. 10. закона о избору пародних посланика и чл.. 30. зак. о општинама тражи се, Да неко плаћа најмање 15 динара неп. порбза, рачунећи ту и државне прирезе, иа да стекне право бирања посланика или право бирања општ. чзсника и гласања на општ. зборовима. Чим неко тај услов не испуњава, било из којега му драго узрока, он не може бити бирач,. Према томе, ни лица, која се помињу у иитању иод 1. немају право бирања посланика и општ. часника, и 2. Задругари, који су навршили 21 годину старости (у задругаре се рачуна и отац са синовима кад заједнички живе, изузетно од задруге коју предви!)а грађ. закон) имају право гласа без обзира на количину иореза који плаћају, па нрема томе и онај задругар, који не плаћа лични порез, али плаћа ма колико његова задруга, >тма бирачко право. III. Суд општине врбничке. у срезу моравском, актом својим од 5. ов. м-ца Бр. 695, пита : »Јона ж. Стојана Вујдића овд. поднела је молбу овоме суду п тражи: да се Спасоје Павловић, овд. истера из њене куће и имања по пресуди Првостепеног Суда од 16. маја пр. год. Бр. 25030. коју је одобрио и Касациони Суд. Кад је еуд позвао Спасоја, да се из имања Јониног исели, он је изјавио да то неће учинити, јер је, вели, изјавио. л«албу на решење Касације општој седници Касац. Суда. Према оваквом стању ствари суд моли уредништво да изволи дати објашњење о томе: да ли су вредећи наводи Спасојеви, и по ком закону треба суд да постуни те да се Спасоје из куће и имања истера?« — На ово питање одговарамо : Ио § 13. и 24. грађ. суд. пост. општински судови извршују само своје прес.уде, и то ако се нресуда не мора извршити продај о м непокретности.
Пресуде, ' иак, државних судова, извршују полицијске власти у смислу § 462, 463. и 466. грађ. суд. поступка. Према томе, ненадлежно је ушао тај суд у извршење пресуде над Спасојем, за то нека упути Јону да се обрати надлежној полицијској власти, која ће обавестити Спасоја, да општа седница Касационог Суда решава само онда, кад дотични суд у смислу законских наре^ења да против разлоге, а да она не постоји као какав одговории суд, коме се могу давати жаЛое и онда,- кад је нижи с.уд усвојио примедбе оделења Касац. Суда. . -> ■■ IV. .Један општински писа.р пита: ј1 » Да ли се одлука Првостепепог Суда, донета ио жалбн извеслог лица, којомје одобрена пресуда полицијске власти, мора .саонштити молиоцу мли не ? и према томе: да ли одобрена пресуда полицијске власти зартарева од дана, кадаје одобри Прво.степепи Суд, или од дниа када се та одлук.а саошпти жали.оцу,?« . „• — На оно интанд! одгова.рамо: Увек треба жалиоцу саоџштити одлуку Првостепеног Суда. којом је .одобреиа пресуда полицијске власти, како би осуђени био обавегнтен, да по жалби није добио задоВољење, и да се према њему не врши неправда и насиље. Ово саопштење не уТиче ништа на време застарелости пресуде, јер опа тече од дана, када је суд пресуду одобрио. V. Деловођа општ. браничевске пита: каква је то' ћњига, у коју се уводе извештаји председника и кмегова, које они подноее оцЈшт. судовима о кажњеиим лицима'у смислу чл. 109. и 110. зак. о општинама и којим је законом нронисана та књига ? — И.ч ово цитање одговарамо : Чл. 111. зак. о онштинама наређује, да се пресуде кметова и председника, донесене по чл. 109. и 110. поменутог закона, уводе у протокол суђсња. Формулар овога протокола није прописан, јер законодавац свакако овде није замишљао онај протокол суђења, који је прописан од стране Министра нравде у смислу §' 13. грађ. суд. поступка. Према томе, судови сами треба да устроје једну књигу и у њу уводе све пресуде, о којима их кметови и иредседник известе, пошто нретходно те извештаје уведу у деловодну књигу.
ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕ0
ПРИЈАТЕЉИ Приповетка Трофинова
I. — Јесте ли чули да је умро Иван Иванић ? — Да. А јесте ли чули да је сав свој иметак оставио Семену Семеиићу? Е, то
је право пријатељство. Дуго година живели заједно, делили зло и добро. У данашње доба то је нешто невероватно ! — Да, реткост! А знате ли да се Семен Семенић одрекао наследства ? — Не зиам. — Е, видите, јесте. Говоре да је због тога био и код губернатора. Нека ваша, вели, преузвишеност учини шта за сходно нађе, али мени од тих новаца ништа не треба. Ја идем да и даље... — Да, тако је рекао. — А шта му је то сунуло у главу ? — Бог га знао ? Мисли се да га је смрт Ивана Иванића јако потресла. Па тако је, а како да није ? Толико година најбољи другови, а сад одједанпут... то га је до дна душе потресло, на му сунуло у главу да со сад само Богу моли. — Али овде мора бити да има и каквих старих грехова, па је рад да их сада под старост покаје. Наравно, разуме се. Зуца се што шта о том. И сам сам нешто начуо. Он је био благајник у једном позоришту и једнога дана сав новац некако изгуби. Изгуби ? -л^Дар Тако је он говорио. Управиик је био веома имућан човек. па му је оиростио. — А - ха! То је Семену добро дошло и такО је постао богат човек. — Воже сахраии. То му није ништа помогло. — Али је имао новаца ? —■ Ни копјеке... Никад ни кршена гроша није имао... II. Семен Семенић Ћедрин био је благајник позоришта у II. Сви су га редом волели. Као благајник био је врло тачан, био је душован, те су га и глумци и остали сматрали за врло дуитевна човека. Догоди ли се да неко услед навале света на каси више плати, Тердин му одмах врати тај сувишак. Једном му се деси нешто због чега су га исмевали. Једном нри прегледу касе виде да има у њој једна>рубља више. Семен Семенић без премишљања прилепи објаву пред касом: моли да се јави онај који је даО рубљу више. Разуме се, сутра дан јавило се преко сто њих, који су хтели да дигну ту рубљу. Али се умеша у ту ствар сама позоришна управа и ствар се мирно сврши. Тако је то трајало неко време. Али од једанпут пуче међу глумцима глас: Семен изгубио новце, сав приход, око неких хиљаду рубаља. Из почетка није нико хтео веровати али се убрзо потврди. Збуњен, блед, клецајући изиђе нред управника и исприча му ствар. — А како се то могло десити ? пита овај. — Не знам! замуца Семен Семенић. Вог је хтео да ме казнн или ђаво хоће да ми се освети. Синоћ сам пребројао код куће два пута. Јутрос сам их опет пребројао и сећам се, као сад замотао сам их и у чисту хартију и турио у џеп. — Јесте ли где били? Присетите се!