Policijski glasnik

БРОЈ 22.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 28. МАЈА 1906.

ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПопиЦИ(ЈСки ГДАСНИД" издази једаппут, а ирема потреби и пише пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пода годнне код свију поднцнјских вдасти н износи: 20 динара На годину за државна и општинска наддештна, а за све друге претплатнике у опгате 12 динара годишње За нностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у здату. Поједини бројеви „Полидијског Гласника" Не продају се. Рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на нредлог Министра уиутрашњих дела, решено је: да се Здравку С. Илићу. лекару среза хомољског уважи оставка, 1 коју је поднео на државну службу. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 19. маја 1906. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Нетра I., на предлог Министра унутрашњих дела, одобрено је решење Државног Савета, од 5. маја ове године Бр. 3675. које гласи: Одобрава се Министру унутрашњих дела. да на оправке зграда за смештај прокупачке болнице, по ревидисаном и надлежно одобреном предрачуну начелства округа топличког ГБр. 199. текуће године може утрошити 1125 дин. и овај издатак ставити натерет партије Бр. 168/1. буџета санитетског ове 1906. годиие, нредвиђене за оправке и доправке бо^нице и болничких зграда. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 15. маја 1906. г. у Београду.

Указом Његовога . В.еличанства Краља Петра I., на предлог Министра уиутрашњих дела, а на основу. члаиа,34. закона о пословном реду у Дрзкавпом Савету, одобреио је решење Државног Савета од 2. маја 1906. године Бр. 3533, донсто на основу тач. 9. члана 144. Устава, које гласи: да се Ђорђе НиколиК, учитељ у Каони, родом из Ораховице у Турској и тамошњи ноданик по молби својој прими у српско поданство изузетно од §. 44. грађанског закона, као досадањи српски заштићеник. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 12. маја 1906. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО НАРОЧИТА КВАЈШФИКАЦИЈА ПРАВНИШТВА у др^авмој с<лужби а с обзиром на начелну подЕШЈеност адмннистративне и судске вдасти.

НАСТЛВАК)

11а заимтајмо се, да ли ми имамо јаке начелнике, јаке онолико. колико је с обзиром на њихов положај потребно, да дају ииицијативе и за себе и Министре; и да ли су они, онакви какви су, бар толико стални, да још загарантују континуитет службе ? Стављајући ово питање, нама, ма колико да појимамо озбиљност овог написа, паде на памет шаљиви тон писања једне, иначе трагичне слике иашег јавног живота, из једног од наших домаћих листова, а под насловом: »Начелник хе, хе!« Молимо за извинење, што смо направили један груб, али за наше прилике, чини нам Се, оправдан интермецо. Али, махнимо се даљих примера и питања ове врсге ! Пије тешко увидети, да Фактично стање стцари и без тога нема добрих квалиФикација. У место тога, вратимо се развоју наше праве томе, дискутујући питање о Iилн-: шта би било добро учинити, на да ее то стање поправи. да се најважнији део јавне службе који је поверен или који у првом реду треба да буде поверен правништву што јаче уздигне изпад стања у коме је, те да оно што боље одговори задаћи, коју има. У вези са ранијом, главном изнетом мисли, да би требало појачати практични и теоријски део спреме за државну службу, али с обзиром на начелну подвојеност администрације и правосуђа, потребно ^ - е да ту мисао не само што јаче нагј : |симо, него да јој по могућству, и што бл н^е одредимо и љен начелни смисао ил? њену ближу садржину, не упуштајући се, при том. у онај део, који би прина-

дао стручној оцени универзитетске наставничке колегије. Задовољни у теоријском делу с оним, што може дати школа — правни Факултет — и код нас би се могло ириметити, да је настава искључиво теоријска. Међу■гим, ми нећемо тиме да кажемо, да она не би требала да буде и у теоријском делу јача него што је. Полазећи с гледишта, да је она за о^ште појимање начела, која изражавају целокупни правнички Фах, довољна, ми претпостављамо, да је она толико јака, па самим тим и довољна, да правништву пружи сву потребну основу за даље стручно теоријско саремање; јер аолажући и тражеИи то, да аравник и даље теоријски ради, ми ову теоријску сарему неИемо да сматрамокао довољну и за државну службу, веК налазимо, да би аравник имао да иолаже државни исиит , за који би се он и теоријски и ирактички имао нарочито да израђује и аосле свршене школе; а у колико би школа ближе водила том циљу —• у толико боље. Самим тим. био би најцелисходнији онај облик и организација Факултетске наставе, која би сама собом давала правништву сву потребну спрему за непосредно ступање у државну службу, а то значи довољно јаку и теоријску и практичну спрему за оба позива у државној служби. У колико би се настава више том циљу приближавала, у толико би било мање потребе за државни испит, тако, да би она била најцелисходнија онда, кад би и у теоријском и практичном делу била толико савршена и целисходна, да би уједно служила и као државни испит, те да нарочити државни испит не постоји. Онај, који би нашао, да би организација наставе на тој основи била потпуно могућна, па би на тој основи што паметније и боље предложио, био би, можда, још ближе циљу и више би одговорио ведиком јавном интерес.у дискусије, који је у овој теми садржан. Али, и поред свег решпекта, који имамо према таквом гледишту, ми, можда, зато, што немамо стручну нодобност једног на-