Policijski glasnik

СТРАНА 288

ВРОЈ '28

основу тач. 3. §. 465. грађацског судског иоступка, изврши екзекутивним путем из покретиости, а ако ове нема, онда из непокрет,ног имања, поред којега је калдрма постављена. Ово је решење по л;ллби дулаЈика М. Б. одВбрило начелство-окр.уга пож,аревачкога ђешењем својим од !3. јула 1904. год. *Л« 11144, а,решењ.е н^челс-ува,,рдрбрио је Министар 'унутрашњих дела својим решењем од 9. августа 1904, год. ПјУ » 21966. 11о изјављерој жарби, Државни Савет пашао јс, да рептење ''Мипис-грово ,не одговара закону са. ових. разлбга : .... 11'1 урсдбп од 14. март.ч 1861. гидине (Збор. XIV. стр. 36.) сваки црдотреник имања без разлике био је дуж^ЦЈ, .поред свог плаца направити калдрму трн хвата ширине р с^оме трошку, кцд год би се указала потреба за грађење калдрме на коме месту у Београду. Ова уредба вансцла је искључиво за Београд и укинута је грађевинским законом за варош Београд о/( 11. децелЈора 1886. гбдине, но коме, па У.ме по чл. 13., израда"калдр'ме и тотоара, заједпо са планирањем Т земљишта, пада пк '1 'орет опI; . 'Г|г'(Љ| ' ,вк штинске касб. Што се тиче подизања калдрм '6 "ј/ осталим вароиЉма у Србији, законом ннје ништа прописано, те по томе дужност плаћања калдрме не моЖе пасти на терет појединих сопственика имања без њиховог пристанка и сагласија. Али, како жалитељ наводи, да је његовим каменом нодигнута калдрма испред његовог имања, а само и.чвесан мали део оиштииским каменом : , и да с тога не пристаје да плати вредност целокупне калдрме већ само онолико за колико је општина дала свој камен, онда је општинска илает била дужна да према овој представци жалитељевој ствар изв.иди, и по процени само оНбг дела калДрме, за који је општина да^ла свој камен, тражи одговарајућу, накнаду бд Жалитеља. Ово саветско посматрање усвојио је и МинистаЈ) унутрашњих дела. Одлу иа Државцог Савета од 2. јуна 1906. године Бр., 4263.

Један слунај умесно примењеног прописа § 466. грађанског судског поступка. Решењем зајечарског првостепеног суда од 24. м.арта 1904. године № 6556, осу1)ен је Радосав И., налбантин из Бољевца, да илати своме повериоцу Сави Т., из Бачев;ице, 3000 динара дуга и да му накнади све. трошкове. За наплату овога дуга, среска власт узела је у поиис непокретно имање Радосављево. Ну Никола Т., из, БОљевца, у име своје и жене му. Анке; иисменом Својим од 8. јуна 19и I. године изјавио је, да узето у попис имање није Радосављево његовог таста — већ његово и жене му Анке кбје им је Радосав у име мираза дао. За доказ овога, поднео је у овереном препису уступљење, потврђено среском влашћу 27. јануара 1891. год. Л« 757., и решење суда општине бољевачке од 26. Фебруара 1898. године № 157. Дужник Ра-

досан признао је право својине нојављеним 1'осиодарима, а поверилац Сава није им то право признао, већ је тражио, да се поетуни по закону. Среска власт, према иоднетим доказима, нашла је да су појављени госоодари (Пикола и жена му Анка) у јачем праву, а нове]»илац Сава у слабијем, па је решењем својим од 24,, новембра 1904. године, № 13788., а на основу § 466. грађанског судског иостуика., упутила новериоца Саву на грађанску парницу. По жалби Савиној, начелство окрулшо поништило је ово решењо среске власти из ових разлога: Но § 460. грађанског судског постуика. поверилац се може упутити на парницу за доказивање својине пр«ма дужнику само у оном случају, када нојавЈ ^ени господар ствари -за доказивање поднесе тапију, изадршну пресуду, или поравнање Које се равна судској пресуди, или какву другу пуноважну исправу, наравноукојој б.и несумњиво било означено да је иојављени госиодар доиета солственик пописатог непокретног Имања. У овом слу^ају није овако, нити ноднесена исправа гласи на оно, што се овим законским ирописом означава. Исправа говори о миразном имању, кога не монсе бити сопственик муж све дотлб, док не добије убаштињење или законим начином утврђепи пренос.. А специјално за пописана имања, у самој поднесеној исправи, озНачено је, да га овај ужива, што значи, да није господар. већ плодоуживалац, и тек на случај смрти могао би постати сопствеником. Према овоме означена исправа не може се узети као доказ за својину означеног имања. На основу ових примедаба среска власт донела је друго решење од 28. децембра 1904. године № 17233., којим је Николу и жену му Анку, као појављене гогподаре спорног имања. упутила на грађанску парницу надлежном суду за доказивање права својине, ако се усиеху надају. Ово решење среске власти одобрило је начелство окружнЈ, а решење овог Министар унутрашњах дела решенем Од 1. Фебруара 1905. године П№ 2450. По изјављеној жалби, Државни Савет нашао је, да је ожалбеНо решење Министрово саобразно закону, јер као што се види из акта овог предмета, на спорном имању постоји интабулација за потраживање поверитеља Саве Т., одобрепа решењем зајечарског првостепеног суда 17. новембра 1897. год. № 9530., и за скинуће ове интабулације жалитељ Никола је упућен на парннцу решењем зајечарског првостепеног суда од 19. децембра 1897. године № 12.'928, но исту није водио, као што се то тврди уверењем истог суда од 10. јуна 1904. годрне № 11611. С тога је Државни Савет одлуком својом од 5. мај& 1906. године № 3641. одбацио жалбу као неумесну.

За расправу спорних питања о наплати таксе надлежан је једино Министар Финансија (нл. 20. и 44. занона о таксама). М. А., овдашњи трговац, обратио се Министру унуТрашњих дела и молио, да

му се одоб])и план за подизан>е механе 111. класе на углу краљ Александрове и Синђелићеве улиц.о у Београду. Министар унутрашњих дела одобрио је подизање ове зграде, али му је при наплати, таксе замесно механско право нагглатио на име таксе 2800 динара, налаз;ћи да се његова механа налази у трогУћринском реону. М. А. налазећи да треба да плати само 1 100 динара, пошто се његова механа налази ван трошаринско'г рејона, молио је Миниетра, да му се та такса и наплати. Минисгар је нашао, да ј-е такса правилно наплаћена, пд га је одбио од овог тражења решењем од' 29. марта 1905. године П№ 8011. По изјављеној Жалби, Државни Савет поништИо је* |>ешење Минисг])Ово са ових разлога: '' ' По чл. 20. за.кона о таксама, онај, од кога власт Наплати неумесно' или већу таксу, моЖе се за повр&ћај жалити Министру Финансија. Ова жалба предаје се оној власти која је неумесно или већу таксу паплатила, а та власт дужна је спровести жалбу са својим- мишљењем и актима Министру Финапсија на решење. Као што се из акта види, жалилац је тражио, да му се смањи такса за механско право п план, и Министар, у место да је наслао акта на решење Министру Финансија, упустио со V решавање,. и ако је апсолутно ненадлежан, и жалитеља ожалбеним решењем одбио од тражења. Одлука Државног Савета од 2. јуна 1906. године Бр. 4266. м. в.

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Учињена су нам ова питања: I. (!уд општине в. крчимирске, актом својим од 12. јуна ове године Бр. 689; пита: 1. По ком су закону просечени садашњи сеоски 11утови и ко их је просекао, и 2, има ли ираво општински суд, да просече нов пут куда до сада није постојао и ако има то пб коме законоком пропису, а ако нема онда ко је надлежан да ове путове прооеца кад се потреба укаже ? — На ова питања одговарамо : 1. Досадашњи сеоски путови просечени су, нема спора, још одмах по насељу извесних места према потреби која се кад како указивала. То просецање није наслањано ни на какав закон, јер тада нису ни постојали законски прописи о томе, и 2. Сада се могу просећи нови путовиза потребу општине или села само но закоиу о експроприацији од 15. марта 1866. год. пошто се претходно плати накнада онима. чије се земљиште заузима за нове путове (види закон о експроприацији Полицијски Зборник стр. 562). II. Суд општине селевачке, актом својим од 19. пр. м-ца Бр. 1663 пита: