Policijski glasnik

БРОЈ 45.

У БЕОГРАДУ НЕДЕЉА 5. НОВЕМБРА 1906.

ГОДИНА II.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ Ј1ИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

,,П0ЛИЦИ<ЈСКИ ГЛЛСНИК" излази једанпут, а према потреби и вигае пута недељпо. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године код свију полицнјских власти и износн: 20 динара на годину за државпа и оиштинска иадлештва, а аа све друге претплатнике у опште 12 динара годишн.е За иностранство: годишње 24, полугодишње 12 дииара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукопнсп се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Министра унутрангљих дела, поставити: за полициског писара треће класе среза млавског Животу Ј. Милошевића, делово^у општине милатовачке и бившег полициског практикапта. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 27. октобра 1900. г. у Боограду.

Указом Његовога Воличапства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је, да се; Тома Мутап , полицијски иисар нрве класе среза млавског на основу § 70. закона о чиновницима грађанског реда, стави у пензију, која му по годинама службе припада. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, "27. октобра 1906. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., на предлог Министра унутрашњих дела, а на основу члана 34. закона о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 17.октобра 1906.године Бр. 6864, донето на основу тачке 9.члана 144. Устава земаљског, које гласи: да се Сима Игумановић, учитељ из Јовца, родом из села Старца у Турској, и поданик исте државе, прими у српско подан ство изузетно од § 44. грађанског закона, заједно са својом женом Љубицом и малолетним сином Војиславом. Из канцеларије Министарства унутрашњих дела, 27. октобра 1906. г. у Београду.

Указом Његовога Величанства Краља Иетра I., на предлог Мпнистра унутрашњих дела, одобрено је решење Државног

Савета, од 17. октобра тек. год. Бр. 6863, које гласи: »Одобрава се Министру унутрашњих дела, да на оправку зграде у којој је смештена лозничка окружна болница по ревидисаном предрачуну и одобреној лицитацији може утрошити суму од 1379 динара и овај издатак показати у расходу на терет партије бр. 168. санит. буџета ове 1906. годипе предвиђене на оправке и доправке санитетских зграда." Из каицеларије Министарства унутрашњих дела, 27. октобра 1906. г. у Београду.

РАЗГРУПИСАВАЕЕ 0ПШТИНА

Указом Његовога Величанства Краља Петра I., одобрена су решења Народне Скупштине, сазване у први редован сазив за 1. октобар 1906. год., којагласе: »Да се село Трудељ, но изјавл>еној жељи својих становника, одвоји од своје садање оиштине драгољске, у срезу качергком, округа рудничког, и да за себе образује нову општину нод називом: општина трудељска, — у истом срезу и округу. Да се село Дреновац, ио изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине драгобраћске, у срезу гружанском, округа крагујевачког, и споји са општииом драчком — V истом срезу п округу. Да се село Лазац, но изјављеној жељи својих становника, одвоји од своје садање општине лазачке, коју општину сада састављају села: Лазац, Качулица, Петница и Премаћа, у срезу трнавском, округа чачанског, па село Лазац образује за себе нову општину под називом општина лазичка, асела: Качулица, Петницаи Премаћа, остану идаље у саставу једне општине подназивом: општииакачуличка, — у истом срезу и округу.« Из канцеларије Мииистарства упутрашII,их дела, 26. октобра 1906. г. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

ПИЈДНАЧКА /БУБОМОРА.

(свршетак) Тако или слично стање болвсииково остаје махом стационарио , и ретки су случајеви, да се у току година мало на боље окрене. Ио гдекада, истина, изгледа, да се љубомораи пијанац у заводу нешто ноправио, или да је баш и сасвим к себи дошао, али се у тим случајсвима може десити, да се тиче врло препредена болесника, који се намерно претвара и своју болест силом крпје. Дисимулпра — само да га породица или власт из болпице пусти, како би могао слободпије своју ствар заступати. Ако се баш добром болиичком негом и строгом апстиненцијом донекле и успе, нов поврат у стару страст може и опет изазвати све оне појаве, које су и раније доминирале. Па и у случају да не будс поврата, бољитак је, у главпоме, само релативан. Обично се успе само толико, да се болесник некако с тим стањем ствари »тек помири« : управо да се нађе једаи згодап начин, накоји обе стране пристају, да заједнички живе. Али ни у том случају не напушта таки болссник своју првобитну мисао о невери своје жсне, пего је само силом сузбија — исто онако, као што се то дешава и у другим облицима кверуланције. Карактеристично је за ову врсту нијаначке љубоморе најпосле још и то, што се она ,не јавља само код најтежих облика хрочичног алнохолизма —- као опе рапијс — него и код лакших и ночетних врста те болести. С тога су нски (нарочјгго француски) психијатри мишљења, да она унраво пореклом својим и није од алкохолизма, него да се јавља само код оних особа, којс су и ипачо наклоњене којој другој врсти душсвне порсмећености. Алкохолизам даје тим врстама само специфичну боју — тиме, што изазива варљиве мисли у облику пијаначке л.убо.чоре