Policijski glasnik

СТРА1ГА 218

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 27

нољно не старају о извршењу закона о условном отпуштању криваца из казнених завода, и упуства за извршење тог закона, од 3. јуна 1869. год. Бр. 2055, у коме су њена права и дужности дотаљно изложене. Позван дужношћу, по -§§ 7. и 27. т, I. устројства цеитралне државне управе, да се старам о јавној безбедпости у земљи п водим контролу над извршењем оних закона, о чијем се извршењу старају подручне ми полицијске влас.ти, наређујем: 1. Да окружне, среске и општинске власти као и Унрава града Београда, »оде од сада сталан списак о условио отпуштеним осуђеницима, које им казнени заводи упућују, у коме ће бележити: име и презиме осу^епика, занимање, место рођења, године старости, поданство, породичне односе, лични опис, решење о његовом отпусту, за какво је дело и колико осуђен, колико је од казне издржао, кад је примљен, колико има да чронеде на привременом огпусту и кад му рок осуде истиче. 2. Да се о сваком таквом случају извештава дотични општински суд, а у Београду квартови, и изда потребно уиуство ради надзора над владањем и понашашап.ем осуђеника. Све акте о овоме не

треоа слати нижим властима у продужењу, како се то практикује, већ засебним писмима, како би свака власт о сваком ос^ђенику имала података ради потребне евиДенције, а виша власт ради коптролисања ниже власти, како оне одређене им дужности врше. 3. Да судови општински сваког месеца подносе својој надзорној власти извештаје о владању и понашању осуђеника, па и ванредне, кад год то потреба захте, а надзорна власт о истом томе шаље извештај дотичном казненом заводу сваке године у месецу јануару. 4. Оне условно пуштене осуђенике, који чине иступне кривице, које се тичу јавне безбедности, који време проводе у беспослици, који тумарају и удаљавају се из места свога становања без одобрења месне власти, који се друже са људима који су под сумњом да чине зла дела и на које се у опште сумња да чинс крађе и друге кривице, — надлежна полицијска власт дужна је, у смислу чл. VIII. зак. о условном отпуштан.у криваца и правила за извршење тог закона, по претходном увиђају својим образложним решењем вратити казненом заводу, да тамо остатак осуде издрже, кад њено решење постане извршно. У случајевима који од-

лагања не би трпели, такви се осуђеници могу одмах и у притвор ставиги до извршности решењ#, о њиховом повратку у казнени завод. Уједно наре^ујем начелству да тражени му извештај одмах пошље господину Министру правде, ако то до сада већ нијо учињено. Председнике општинских судова и кметове, који би били лабави у вршен.у ове њихове дужности , надзорна власт нека казни по закону о општинама; а исто тако и ја ћу казнити одговорног полицијског среског или окружног чиновника по зак. о чинов. грађ. реда, ако ово дужности пренебрегне, и ако му кривица не би била тежег рода, у ком ће се случају дати дисциплинском или редовном СУДУНачелство ће ову моју наредбу саопштити свима полиц. чиповницима и оиштинским председницима, кметовима м деловођама општииских судова. ПБр. 10409. 14. јуна 19)7. год. у Београду. Мипистнр упутрашЈШХ дела, Наст. Н. ПетровиЂ с. г.

СТРУЧНИ ДЕО

ДОКАЗ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

(НАСТАВАК) .V кривичном поступку нису, као у грађанском, предмет доказа само оне чињенице, које странке изнеоу пред суд, нс! ј искључиво оце, које су од важности за одлуку, која се има да донесе, па било да су те чињенице поднеле странке, било да је суд у току истраге сам за њих сазнао. У толико је предмет доказа идентичан с предметом одлуке кривичног суда. Те важне чињенице могу бити сиољашње као : злочиначка радња, време, место те радње, срества, последице и т. д.: илн могу бити тзв. унутрашње чињениг^е као с1о1и8 и си1ра, пббуда, заблуда и т. д. Најзад оне могу бичи аозитивне и негнтавне чињенице. Негативне би чињенице биле н. пр. непажња, а1ЊЈ, па и непостојање какве чињенице, што је случај код кривичних дела нешњењем (Цп^еИаввипд-з^еНс^е) у ужем н пшрем смислу (сЈеПоСа отЈ881от§ и рег оппнктпет сотппвва). Код ових кривичних дела кривичноиравно је важно доказати, да јсдна чињеница не постоји, јер је то непостојање бигно обележје кривичног дела и од њега зависи примена казненог закона. Тако н. пр. ако је дете угинуло стога, што га мати памерно није хранила, то је нехрањење у овом случају важпа негативна чињеница; овде се има доказати да храњења није било, т. ј. непостојање храњења, јер од тога зависи примена казненог законика. Пегативне чињенице имају се доказивати на исти пачин на који и позигивне; стога нити је немогуће нити је нарочито тешко утврдиги непостојање какве чињенице, јер је могуће доказати позитивне чињенице, с којима се чињеница, која се иориче, иикако не може сложити или |1и у ком случају поред оних не може и она наступич и, п. пр. кад се хоће да докаже околност, да оптужени због убиетва није зкелео наступелу смрт, то се та околност утврђује тиме,

што се докаже посгоЈање пооуде са које се само жели живот а не смрт. Предмет доказа су, као што је речено, важне чињеницс, од којих зависи судска одлука. Кад то стоји, онда настаје питање, које чињенице у поједином конкретном случају чине предмет доказа? Свака судска одлука мора се наслањати на извесна правна нравила или законске прописе, и та нравна правила нам казују које чињенице у појавлзеном случају имају бити предмет доказа. Судске одлуке могу бити материјалноп))авне или нроцесноправне природе према томе, да ли се оиа донесе на основу нравних правила узетих из материјалног Криг вичног Права или из Формалног Кривичног Поступка; стога имамо и чињенице, које су важне, па по томе и предмет доказа, да узмемо или из материјалног или из нроцесног ирава. — Прва група ових чињеиица добива се из материјалног Кривичног Права, и овде су најважнији предмет доказа опе чињенице, коЈе су основица пресуди, т. ј. које со изводе иа законских наређења, на ко.јима ночива нресуда. Овамо долазо на првом месту чињенице, које одговарају законским обележјима извесног сиецијалног кривичног дела. Тако н. пр. ако је нредмет тужбе кра^а из § 220, то ће у овом кривичпоправном спору бити предмет доказа прво чињенице у којима се огледају законска обележја крађе, а која су та обеложја казујо нам § 220, на осиову кога има да се изрече пресуда; законска обележја, на по томе и предмет доказа, по § 220 .јееу: 1. ствар, 2. туђа ствар, 3. иокретна ствар, 4. из туђег аритежања, 5. узимање и 6. намера, која мора у себи обухватати сва остала битна обележја. На другом месту предмет су доказа чињенице, у којима се огледају оишта. обележја, која су свима кривичним делима заједничка на п ономе, које ,јо предмет тужбе као: радна снособност учиниочева, иротинцравност, кажњивост и т. д. Једном речи, предмет су доказа сви моменти како објективпог и субјективног, тако и општег и посебног согрии-а ДеНсИ. Сем ових, предмет су доказа и оно чињенице, које не нрииадају бићу (битним обеложјима, согрив-у (ГеПоИ) кривичног дела, већ у којима се само огледа.ју