Policijski glasnik

СТРАНА 42

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 6

IV Сравњивање рукописа. Исправа може у себи да садржи биће једног кривичног дела, а може да буде и облик у коме се јавља једно од доказних срестава, те је стога често у истрази од значаја питање, да ли је исправа истинита т. ј. да ли је исправу написао или само и потписао онај, који је у њој означен за издаваоца. Законик у § 69 не говори о томе, како се доказује истинитост ма које исправе 8 ) већ само о начину, на који се доказује истинитост исправе, у којој је окривљени означен за издаваоца и то у случају кад он ову не признаје за своју, а нема ни сведока, који би посведочили да су били присутни кад је он исправу писао, онда се има извршити сравњивање рукоаиса (сошрага^о Мегагит). Како способност да се оцени рукопис у главноме долази од многог читања разних рукописа, а не од неке нарочите стручне спреме, то би сравњивање рукописа у мноп-ш случајевима могао вршити и сам иследник или суд. Али § 69 наређује, да ће се то сравњивање »среством вештака чинити«, те, према томе, иследник или суд неће моћи сам то предузимати. За вештака може бити узето свако лице, које по свом позиву има посла с разноврсним рукописима, као што су архивари, књиговође, учитељи писања и др. Сравњивање се има извршити с несумњивим рукописом окривљеног. Треба обратити пажњу на то, да се ради сравњивања добави рукопис окривљеног из онога времена из кога је и сумњива исправа. Поред тога, може иследник или суд наредити , да окривљени на протоколу пред вештацима напише своје име или коју другу реч. Вештаци имају обратити пажњу нарочито на све карактерне знаке појединих писмена. На исти се начин има извршити сравњивање рукописа, ако је исправа на страном језику написана, само што се она има у министарству иностраних дела превести и на српски језик. V ЕГрављење лазкног новца. Ако је у питању кривично дело прављење лажног новца, онда се вештачењем има утврдити, да ли је сумњиви новац, па био он метални или папирни, прави или лажан. То је једини случај вештачења, у коме иследник нити бира вештаке нити руководи вештачењем. По § 70 крив. пост. дужан је иследник папирни и метални новац да пошље министру финансија, који наређује вештачење и бира вештаке. Сем новца иследник има да пошље и сва оруђа којим су новци прављени као и сав остали материјал, потребан за прављење новца, ако га има. Вештаци имају дати миглљење само о томе, је ли дотични новац прави или лажан. То мишљење дужан је министар Финансија доставити иследнику; тако исто дужан је вратити и све оне предмете, који су му били послати. VI Паљевина. Код кривичног дела паљевине наређује § 68, да иследник на месту паљевине изврши сложени увиђај, т. ј. увиђај с вештацима. Тим увиђајем има да се утврди, колико су од места паљевине удаљене околне зграде, колика је опасност претила тим другим зградама, као и све остале околности из којих се може извести, да ли је паљевина случајна, или је последица небрежљивости укућана, или је сам сопственик запалио да би добио обезбеђену суму или је ко трећи намерно запалио дотични предмет.

®) 0 томе, шта је исправа и на који се начин доказује њена истинитост види дал>е у глави V в Исправе.»

На првом месту, ако је могуће, треба утврдиги место на коме се ватра прво појавила, као и то, да ли је ватра избила само на једном месту или једновремено на више места. Тако исто је потребно тачно утврдити време, кад се ватра појавила, као и то, колика је опасност претила живогу и имању људи од пожара. Треба нарочито обратити пажњу и на то, да ли пожар није настао услед тога, што су се неки предмети сами запалили; ради тога треба утврдити, да ли је у запаљеној згради било запаљивих предмета или не, и да ли се ватра у опште могла сама проузроковати. Увек се код паљевине има утврдити, да ли је запаљени предмет био осигуран или не; ако је изгорела кућа била осигурана. иследник треба да обрати пажњу на то, да ли је сопственик куће раније износио из куће какве ствари, и ако јесте, које су то ствари. Најзад, код сваке паљевине мора се утврдити количина штете. За вештаке код паљевине иследник треба да узима зидаре, архитекте и друга лица која се баве подизањем грађевина.

§ 20. Вештачко мишљење као доказ. Као што је раније у § 15 речено мишљење вештака јесте самостално доказно средство, јер су предмет вештачења само оне чињенице, за чије је опажање и оцену потребна нарочита стручна спрема или вештпна, коју иследник или судија нема. Да вештачко мишљење може бити потпун и самосталан доказ о истинитости важних чињеница, види се и из § 224 који гласи: »оно што би од више, а по обстојателствима и од једног вештака (§ 55), у законој Форми нађено било да постоји, може се за правно доказано сматрати.« Доказна снага вештачког мишљења почива на читавом низу основа, који треба заједно да се стеку, па да се вештачком мишљењу прида потпуна доказна вредност. Најважнији од тих основа јесу ови: 1. Потребна стручна спрема, коју изабрани вештаци имају, даје довољно гарантије, да је мишљење о важним чињеницама дато но свима правилима науке или вештине. 2. Свако вештачко мишљење мора бити образложено. Ти разлози, који налазе свој извор у науци или вештини, најјачи су основ за доказну вредност вешгачког мишљења. 3. У случајевима у којима више вештака врше вештачење, сагласност свих вештака у мишљењу такође је један јак основ за доказну вредност вештачког мишљења. И ако има доста основа са којих се вештачком мишљењу има да прида доказана снага, ипак то не значи, да суд мора свако вештачко мишљење, добијено било у генералној било у специјалној истрази, узети за потпун доказ. Суд може али не мор а то узети, и хоће ли га узети за потпун доказ или не, зависи од оцене суда. Но, пре оцене суда, свако вештачко мишљење мора бити предмет претресања на главном претресу. Странкама се мора дати прилика да даду своју реч о учињеном вештачењу, да војују противу вештачког мишљења, а да би то странке могле учинити, мора им се најпре доставити садржај вештачког мишљења. До садржаја вештачког мишљења странке долазе на тај начин, што се протоко вештачење са вештачким мишљењем има да прочита на главном претресу, или што се вештаци саслушавају на главном претресу или што се вештачење врши на главном претресу и што вештаци у присуству странака врше опажања и дају своје мишљење. Пошто су странке дале своје изјаве о учињеном вештачењу, суд подвргава исто својој оцени. (наставиће се) Д-р. Бож. В. Марховић.