Policijski glasnik

СТРАНА 236

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

нији од дактилоскопије, а то признаје и г. Лазаревић. 2. Г. Лазаревић тврди да је дактилоскопија, бржа простија и јевтинија од Бертилоновог система, и да је често пута од неоцењене користи у истрагама, а то, опет, ми ие поричемо. 3. И ми и г. Лазаревић у главноме се слажемо, да у нашем антропометријском одељењу треба вршити класификацију картона по дактилограмима, само што г. Лазаревић мисли да ово треба одмах учинити, а ми, међутим, налазимо, да то није тако прешна ствар с обзиром на предстојећи међународни конгрес, који ће утврдити образац будућих интернационалних картона и начин њихове класиФикације, што ће бити обавезно за све државе. И ми и г. Лазаревић изнели смо за своја мишљења разлоге, који би се годинама могли бранити и нападати. 4. Сва друга питања, која смо додиривали у току дискусије о главној ствари споредне су, и без утицаја на главно питање, у коме се обојица слажемо. 5. Ако је г. Лазаревић имао за циљ, да нашем јавном мњењу и читаоцима »Полицијског Гласника« скрене пажњу на велику практичну вредност дактилоскопије, поред Бертилоновог система, онда може бити задовољан што је у томе успео. Својом »Дактилоскопијом", он је изазвао једну озбиљну и плодну дискусију, која је од неоспорне користи, и с којом, на крају крајева, обојица можемо бити задовољни. И кад се ова г. Лазаревићева књига посматра са ове тачке гледишта, она је несумњива једна добит за нашу сиромашну праву полицијску литературу, као год што је и Лазаревић,

поред свих својих махна у писању својствених у осталом свима почетницима — на путу да постане озбиљни књижевпи радник у својој струци. Он има воље за рад н вредан је; потребно је само да мало више чита, и да не хита са публикацијом израђених радова, и 6. Према изложеном, свака даља дискусија о бертилонажу и дактилоскопији била би излишна, бесциљна и понављање онога о чему је до сада говорено, те с тога са овим написом завршујемо, бар у овом листу. даљу дискусију са г. Лазаревићем. Д. Ђ. АлимпиЋ.

ОЈЕ УЕВВВЕСНЕОЕШШ1М 08ТИСНЕЈ Е11В0РА I ВаиЛ. — Ше СгшшаПШ е!ег Ва1каШапс)ег. уоп Ог. АгпоШ ШасНег. (НАСТАВАК) Све ове необичне резултате Л\ г . објашњава хајдучијом. која стално влада у Србији. Разбојници на Балкану дају статистици злочина једну са свим спецпФичну боју : њу прате паљевине и умишљајна убиства. У Немачкој, која има 25 пута више становника од Србије, у периоду од 1892.—1905. год. број паљевина кретао се између 504—674. а бр•_>ј осуђених између 437 и 577. Просечан број паљевина у Немачкој износи нешто мало више него у Србијн! Такав исти однос показује статистика Немачке и у погледу убистава и отуда \У. с правом рбзонује, како је у Србији живот човечији врло јевтин. Српска статистика (табл. II) по-

казује да се број насилно убпјених у годинама 1889. —1905. кретао између 290 и 600. У укупним циФрама убистава умитнљајна убиства непрекидно су премашала неумишљајна, тако да она играју страшну улогу у укупном кримииалитету. Средњи број свију убистава износи годишње 439, тако да код средње насељености од 2,322.442 душа (за време од 1890.—1900.) на 100.000 становника долази више од 19 убистава. Ма да статистика показује опадање броја осуђених лица због умишљајних убистава, то оиет не значи много, када се узме у обзир број убистава. Чудна је иронија случаја, да се 1904-та година закључује са 540 убистава, са којим је бројем почето у 1889-ој години ! 1905-та година отишла је и даље, јер онапоказује 600 убистава. \У. закључује. да се опадање броја осуђених може објаснити само на рачун бо.ље организације хајдука, а рђавије организације криминалне полиције. Накрају овог дела књиге ми ћемо проговорити о овим закључцима, који су у многоме погрешни. Што се тиче осуда и ослобођења у Србији је, а у периоду од 1881.—1905., по правилу више од половине ослобођено оних, који су били оптужени због злочина и преступа. Просечан број осуђених лица изиоси за последњих десет година од прилике 46°/ 0 . (У Немачкој за вре.ме од 1890.—1905. ослобођено је са.мо 20°/ о од броја оптужених.). Када би овај велики број ослобођавања био услед нормалног узрока — доказане невиности, онда он не би био ништа необично. То би само био доказ о склоности српскога народа за лакомислене тужбе. Међу тим од укупног броја ослобођених лица, само

Таблица III Статистш^а осуђених г?од првостепених судова по де,лима

о 1 о. \о СО

3 Б О Г

1888.

1889.

1890.

1891.

1692.

1893.

1 894.

1895.

1896.

1897.

1898.

1899.

1900.

1901.

1902.

1903.

1904.

1905.

\у Просечно од 1888 -1904

У процентима 1 1.

Увреде Величанства • • • •

32

12

14

15

7

3

20

37

28

13

39

59

25

4

4

9

5

4

19

0-57

1 2.

Увреде власти

47

13

4

50

16

4

19

34

78

77

75

108

62

71

79

57

26

50

49

1-47

3.

Противстајања власти •

115

49

77

139

109

222

129

191

62

55

56

139

99

54

90

78

23

34

99

2-98

4.

Правл.ења лажног новца • •

12

9

11

12

10

6

5

16

14

17

14

1 1

4

9

13

7

12

9

11

о-зз

5.

Прављења лажних исправа -

2 5

37

24

42

42

32

26

45

20

22

38

49

9

39

10

11

2

7

28

0-84

6.

Штампарских кривица • • •

10

6

11

47

29

33

85

134

28

13

29

16

2

2

5

50

26

24

31

0-93

7.

Увреде

ИЗ

82

104

174

157

105

192

192

121

119

128

134

160

154

184

199-

193

219

148

4-45

8.

Лаке телесне повреде • • •

250

225

194

466

414

315

587

574

289

361

381

558

6 48

555

489

61 2

690

66 2

448

13-47

9.

Тешке телесне повреде • ■

190

144

147

2 57

164

128

184

188

119

151

150

177

150

109

112

106

139

172

154

4-63

10.

Злоставе

13

10

17

10

4

9

5

15

12

25

23

11

5

6

5

6

3

14

11

о-зз

11.

Злоставе са убиством • • •

29

37

22

14

18

17

29

33

22

23

16

12

9

5

13

14

7

13

19

0-57

12.

Нехотичног убиства . . • ■

22

17

10

32

16

22

24

23

40

27

75

81

78

73

24

40

17

34

37

1-11

13.

Покушаја убиства

70

79

68

114

105

99

120

137

79

132

91

99

68

58

74

68

91

90

91

2-7 4

14.

Неумишљајног убиства • ■ •

90

78

155

93

82

45

71

94

39

65

59

43

33

41

41

43

38

66

63

1-90

1 5.

Умишљајног убиства ....

147

138

118

201

197

111

190

236

86

114

73

52

36

44

84

24

97

104

111

3-34

16.

Кривич. дела противу морала

33

41

43

62

31

44

45

58

29

37

37

23

26

30

31

29

44

33

42

1-26

17.

Поништаја ствари

64

18

20

42

37

11

43

42

27

19

21

13

16

4

5

1 1

24

12

25

0-7 5

18.

Утаје ....

21

8

21

25

19

30

45

29

11

14

25

20

16

11

9

10

19

18

0-54

19.

Преварл

19

14

5

9

14

25

22

28

13

8

9

16

5

9

2

3

3

5

12

0-36

20.

Шумске кривице

21

10

12

236

566

420

540

875

636

1114

1323

1531

1 166

1264

972

911

937

1085

737

22-16

21.

Просте крађе *

170

123

1 18

178

133

137

122

178

105

127

116

12=-

85

112

124

96

126

172

128

3-85

22.

Опасне крађе

512

471

556

624

521

319

413

746

433

42 3

619

403

349

389

427

400

547

655

479

14-41

23.

Крађе стоке

94

98

135

92

118

115

85

119

105

106

154

109

80

99

69

86

99

85

104

3-13

24.

Разбојништва ......

191

132

191

183

145

94

141

248

90

133

106

54

60

60

90

45

88

115

121

3-64

25.

Хајдуковања

13

22

10

24

4

4

26

15

6

6

_

1

3

3

3

8

0-23

26.

Јатаковања

20

19

32

5

9

8

14

60

50

60

15

20

11

14

35

6

18

24

23

0-69

27.

Паљевине

29

27

40

34

24

21

27

46

16

12

7

10

25

5

14

7

21

40

21

0-63

28.

Злоупотребе власти ....

23

5

10

8

14

23

1 5

29

32

15

30

48

13

21

3

14

10

1

21

0-63

29.

Утаје у сј ^ чг Л . лужности • ■

5

1

14

18

8

8

24

2 1

33

37

39

34

26

53

32

26

21 || 22,

0-66

Укупан број свију осуђених

2578

2095

2357

3448

3263

2608

3585

4818

2832

3371

4018

4276

3581

3564

3363

3196

3579

4136

3325

100-00

НЗ. У овој таблици изостављени су свакако омашком полади о убиству деце.