Policijski glasnik

БРОЈ 43

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СГРАНА. 343

јој ое у акту објасни зашто се он позива, онда се преко своје иретпостављене власти треба жалити, и она ће издејствовати, где треба, да се он упути. II Деловођа општиее в. крчмарске пита: „У атару ове општине налазе се непокретна имања—земаља, појединих странаца из околине, на која се задужују порезом и осталим прирезима по распореду пореза бр. 6. Ови се порески обвезници слабо, а можда поједини и никако не одазивају свом позиву, и порезу не плаћају, ма да их општински суд преко дотичне њихове општине преко године по неколико пута позива, да своју задужену порезу измире. Да би општински суд постигао повољан резултат у наплати пореза, и избегао сваку одговорност, тражио је актом својим Бр. 999 да општина јарушичка на потпис овог акта саопшти оним пореским обвезницима из своје општине, да своју порезу за раније и текућу годину овом суду до 8. септембра текуће године измире, иначе, да приме знању, да ће им суд на дан 8. истог месеца среством јавне лицитације издати непокретна имања под једногодишњи закуп за 1907. г. и на тај начин њихову порезу наплатити, пошто друга срества и могућности нема, а пореза прелази из године у годину, те ће једног дана по чл. 126. зак. о непосредном порезу да застари. Пошто је општина јарушичка са своје стране учинила све што је била дужна учинити, и ова општина имала при руци акт извршеног саопштења, то је на дан 8. септембра текуће године издала под закуп она имања и оних дужника, који ДУ Г УЈУ порезу сем текуће и за раније год. а саопштено им је, да ће нм се овога дана имање издати под закуп, и на овај начин суд је од појединих порезу наплатио. У овом друштву неуредних платиша, нашло се је и једно лице из Гор. Јарушице, коме је суд на његово тражење, а на сам дан лицитлције, дао почека до 14. истог месеца, с тим, да до тог дана своју порезу још од 1904. године па напред измири, у противном, ако по свом обећању то не учини, да му суд изда имање под једно-годишњи закуп за 1909. годину и, на дан 14. септембра текуће године тако је и било, пошто дужно лице није испунило својудужност нити обећану реч. Кад је суд издао ово имање под закуп и уступио га на протоколу лицитације понуђачу највеће цене, и од овог новац примио па дужника порезом одужио по пореским књигама, онда овај подноси једну жалбу начелнику среза лепеничког, а другу пореском оделењу среза лепеничког, наводећи : да је ова радња неправилна и да је треба поништити. По првој жалби начелник срески позивајући се на члан 33. зак. о уређењу округа и срезова ништиову радњу општинскога суда, задржавајући је од извршења, и упозоравајући општински суд на прописе § 466., 475. и 477. грађанског по-

ступка, где се говори како се пописи и продаје врше, а за извршеше пресуда или решења по грађанским парницама, а ни речи нема о нанлати пореза. По другој поднетој жалби, пореско оделење среза лепеничког одбија жалиоца, да му не може дати задоволења, и да је радња овог суда потпуно правилна и саобразна члану 105. и став 4. члан 107. закона о непосредном порезу, са којим се мишљењем и сам слажем. Моли се уредништво за објагпњење: Да ли је ова радња општинског суда и мишљење пореског оделења тачно и на закону основано, или одлука среског начелника, којом задржава овакве радње општинскога суда од извршења, и ако је одлука начелника среског правилна, онда ко је за ово одговоран, и шта даље може бити, кад је лицитант новац општини положио, и ова.ј употребљен на одужење дужникове порезе, а општина му дала овлашћење. да је он као закупац господар истог имања за 1909. год. и данас по никоју цену не пристаје да му се новац натраг врати, већ имање тражи ? — На ово питање одговарамо. По члану 33. закона о уређењу округа и срезова,срески начелници могу обустављати оллуке општинских управних власти. кадгод су ове или у опште ненадлежно дејствовале, или кад су премашиле границе своје надлежности, а за оцену ових одлука, нису, међутим, надлежне које друге власти. У овом конкретном случају, који потиче из примене чл. 107. закона о порезу, начелник срески у опште нијебио надлежан да цени поступак и рад општинског суда, него надлежно пореско одељење, у смислу чл. 105. поменутог закона и чл. 42. пословника за Пореску Управу. Кад је начелник срески противно поменутим законским одредбама ипак ушао у оцену рада општинског суда и задржао га од извршења, онда нека се суд жали вишој власти, па ће она. ову одлуку поништити као незакониту. Ово је потребно само с тога, да се укаже дужносно поштовање одлуци старије власти, макар она била и незаконита, јер би се простим игнорисањем њеним крњио углед власти. Како је, међутим, оделење као надлежно одобрило издавања имања под закуп, то нека суд одржи и даље стање, које је створено закупом, пошто се оно не може мењати без пристанка закупца. III Суд општине гунцатске актом Бр. 1662, пита, како ће се наплаћивати болнички трошак. Како је на слично питање опширно одговорено у бр. 7. Полицијског Гласника за ову годину под I, то га упућујемо да тамо нађе тражени одговор. Нарочито ту скрећемо пажњу, да се у овом случају треба да користи расписом од 22. октобра 1898. г. ОБр. 10205.

СЛУЖБЕНЕ ОБЈЛВЕ

ОГЛАШКН ЗА ХАЈДУКА Васа Вучетић, тежак из Мирнице, ореза кооаничког, 25, јуна 1 905. год. убио је из реводвера на ливади у Белогошу, Милиоова Филиповића из Белогоша, па ое затим одметнуо од влаоти у намери да чина крив. дела. Затим у друштву оа Тасом Симићем, из Мирнице 5. авгуота 1908. год. убио је из пушке Милана Радосављеиића, из Мирнице. Начелство окр. топличког објавом својом од 13. септ. тек. год. Бр, 7093 позвало је Васу, да се у року од 20 дана преда полицијској власти илп првоот. суду, али Васа ни до данао то није учинио, већ и даље у одметништву врши кривична дела. С тога начедотво окр. топличког па основу чл. 10. и 12. зак о јавној безбеднооти решењем својим од данашњег Бр. 7 902. огласило Васу Вучетића из Мирнице за хајдука, п уценило оа 500 динара, те према томе од данао слободно је оваком убити Васу, и ко га убије, власти прокаже нли преда добиће награду уцену ову од 500 динара, — што овим објављује. Равне се власти моле, а млађима наређује да Ваоу што живље у своме подручју потраже, ухвате и.ш убију и тиме опрече у вршењу других кривичних дела. Лични опис Ваоин је овај: отар 45 — 48 год., сгаса средњег, добро развијен, лица руменог и роав, ћосав, нооа широког. Одело обично сељачко. Бр. 7902. Из канцеларије начелотва окр. топ.шчког, 17. октобра 1908. год. у Црокупљу.

П 0 Т Е Р Е Јован Новачев, родом из Аустро-Угарске, ноћу између 18. и 19. овог месеца извршио је крађу ствари у Шапцу, па је ио извршењу дела одмах побегао. Међу краденим отварима налазе се: једно ново црпо одело, један оребрн сат са ланцем, један иов црн шешир, једна кожна торба и један револвер са динамитским метцимл. Код себе има војну исправу и аустријски паоога. Деиеша начелотва округа подраноког Бр. 15930.

Јован Јовановић, каменорезац из Ниша, који има да одговара код пачелника ореза нишког за крађу отоке, нобегао је. Јован је стар 40 година, високог раота, коое смеђе, бркова плавих, брија ое; од одела има на оеби зимски капут пепељаве боје, црне панталоне, а на глави шубару. Депеша начелника ореза нишког Бр. 2 27 32.

Петар Павковић, из Ооека, по занату столар, украо је у Ооеку 450 круиа, па је по извршењу крађе побегао ка Београду. Петар је стар 17 година, средњег, витког раота, косе омеђе, мршавог лица; од одела носи зимски капут црне боје и жуте чакшире. Акт Упрчве града Београда Бр. 42602.

Мидан Ђорђевић, надпичар, родом из Лалинца, среза овр.вишког, извршио је у срезу