Policijski glasnik

ВРО .Т 27

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 209

се у њима обзнањивати продаја или у вароши која је данас окружна ? Ми мислимо да ће објава бити и сада само у овој последњој вароши, а не и у оној која је, онда када је грађ. суд. поступак донесен (1865.), била окружна варош а даиас није. Тако н. пр. продаје неке непокретности која се налази'у старом подринском округу објавиће се данас у Шапцу, који је сада за ту непокретност окружно место, а не и у Лозници. Ако би једна продаја била извршена, а но би била оглашена ни у једном од ова два места, (т. ј. у месту продаје и у окружној вароши), или би то била само у једном од њих, она би била неуредна, и могла би се уништити. б°. Ако пописана добра, била она покретна или непокретна, вреде више од хиљаду динара, онда се продаја мора објавити, оспмнаначин пропи^ани у претходном случају, још и ареко новин а. Законодавац не вели преко којих новина, али је сигурна ствар да се ту мисли на званичне (српске) новине. У ^сталом, као доказ да је то тако, можемо навести и §. 500. а. (допуна од 14. јула 1898.), по чијем трећем ставу одредбе односно о/(говорности извршних органа, обухваћене у прва два става, »... вреде и за оног чиновника, који ради на „Српским Новинама« и коме је дужност да брине да огласи о продајама буду на време и уредно оштампани....« Да се може узети да је продаја и преко званичних новина објављена, треба да је у њима оглас о продаји штампан три иута. Тек када је и трећи пут оглас у новинама изишао, може се рећи да је продаја и преко новина обзнањена. Из чега излази, да ххродаја не би била уредна, ако би се извршила после једнога или два огласа у новинама. Таква продаја има се сматрати као необјављена, те зато се она може уништити т ).

судови, зато што Је гада свака варош која јеимала нрвоетепени суд била једновремено и окружна варош, тако да су изрази: нрвостепени и окружни суд били синоними. Али, од закона од 15. Марта 1890. (зб. Х1јУ1. стр. 281.), који је смањио број округа у Србији, има вароши које нису више окружне, ма да се у њима налази првостепени суд. Број ових вароши се је увећао од закона од 4. Септембра 1907. (Министар Правде Г. Марко ТриФковић) који је усгановио три нова ирвостепена суда (у Вел. Градишту, Петровцу и Краљеву). Због тога од тада назив С( првостеиени 0 и ((Окружни^ суд више се не поклапају, због чега је, законом од 17. Априла 1890. (зб. Х1јУ1., стр. 457.), и замењена, у закону о устројству судова, реч ((Окружни® суд са речи ((првостепени^ суд. 2 ) Ранија редакција §-а 47 6., она пре закона од 14. јула 1898., била је оваква: дСвака продаја ствари до хиљаду гроша пореских вредећих, оглашује се у самом месту продаје и у окружној вароши, а ствари веће вредности и преко новина^. Питање се постављало односно значења наређења, у овом параграфу, да продају ствари које вреде више од хиљаду гроша пореских ваља објавити и (( преко новина». Далије то требало схватити тако да је једап оглас само био довољан или је, пак, §. 476. иалагао више од једног огласа иколико? Јуриспруденција Касационога Суда (која се наслањала на §. 121. став први који гласи: (( Кад се коме преко новина што саопштити има, онда се онај дан, кад је трећи пут то у новине стављено, узима да је саопштење свршено«) билаје стална у том смислу да је продају такву требало објавити три пута у новинама; иначе је она била неуредна (§.501. у вези са §. 476.). Ст. Максимовић, Збирка, књ. I., стр. 221. (бр. 124.: одлука одељења Кас. Суда, од 7. септембра 1893., бр. 4.032.); Гојко Никетић, Начелне одлуке опште седнице Касационог Суда

Као што видимо, законодавац умножава мере јавности код ствари од веће вредности. То је стога што се, код иродаја таквих ствари, лицитанти могу наћи само у широј публици. или бар у таквој публици биће их више, а то је баш у интересу обеју страна, и дужника и повериоца 2 ). §. 500. а. ставља у дужност чиновнику који се брине о огласима продаја да пази да се огласи врше брзо и тачно. У противном случају чиновник тај ће одговарати дисциплински, а евентуално и грађански. Нарочито ће љегова одговорност бити ангажована онда када, услед непотпуне објаве продаје преко званичних новина, ова као неуредна буде уништена. Тај чииовник одговара дисциплински пред Министром Просвете и Црквених Послова. који је, за време Устава од 1869., давао и одобрење за њега да се може тужити суду за накнаду штете. Од кога дана тече онај рок од тридесет дана који, по §. 475. став други, има да протече од огласа продаје до саме продаје, ако пописане ствари вреде више од хиљаду динара? Питање се поставља стога што се, у том случају, као тпто смо видели, продаја мора објавити и преко иовина и то три пута. Горњи рок тече ли од дана првога, другога или трећега огласа? 3 ) 1868.- 1908., одлука од 11. јуна 1896., бр. 4528.. Закон од 14. јула 1898., да би пресекао у том погледу сваку даљу дискусију, допунио је §. 476. онако како га је Касациони Суд био већ тумачио. 2 ) Француско право и овде се разликује од нашега. Како ће се продаја пописаних добара обзнанити, то не зависи, у томе праву, од вредности пописаних ствари већ од тога да ли су оне покретне или непокретне. По чл. 617. Франц. грађ. суд. пост., продаја покретних добара мора бити обзнањена помоћу најмање четири објаве које ће бити прилепљене на овим местима: једна у месту где су ствари, друга на вратима општинске куће, трећа на тргу (1е тагсће) места или, ако овога ту не би имало, на тргу суседном, четврга на вратима кантоналнога суда. ВоНагс!, Со1те1;-1)аа§е е1 СИаззоп ор. сИ., II, р. 350. Међутим, по чл. 696. Франц. грађ. суд. пост. (измена од 21. маја 1858. год. по н. к.), продаја непокретних добара има се објавити и кроз новине (раг 1' тзегктп с1апз 1ез јоигпаих). Аустриско право има, у §. 71. закона о извршењима од 1896., одредбу о објављивању продајнога огласа (ЕсИкк). Правило је да се ти огласи морају штампати у новинама одређеним уопште за званичне објаве; али се од тога може одступити, по ставу другом §. 71., и продаја обзнанити иомоћу срескога службенога листа, или чак и само прилепљиваљем огласа на месту одређеном за то, у општини у којој су пописане ствари или у којој ће се продаја обавити, или, најзад на начин који је у тој онштини у обичају. Ово одстуиање може бити код продаје ствари од мале вредности ( (( ће1 ^епп&егет ЛУегке с1ег Ехесиктпзоћјеске^). Из овога излази да ће, махом, продаја непокретних добара бити објављена у општим званичним новинама, пошто та добра већином неће бити од мале вредности. По §. 717. гп (гпе нем. грађ. суд пост. (садашњи §. 816.) продаја покретних добара треба да буде објављена, али се ту не каже ништа о томе: како ће се то објављивање извршити. Оаирр вели: да то има да одреди извршилац продаје (0-епсћк8Уо1121ећег), додајући да то може бити огласом у новинама (с!игсћ Етгискип^ т бГГепШсће В1&Цег), јавним плакатом (оГвтШсћег Апзсћ1а§), добошем (АизгиГеп). За објављивање продаје непокретних добара важили су, по §. 757. нем. грађ. суд. пост., прописи појединих држава у саставу Немачкога Царства, а сада важе §§. 864. а 871. који су заменили §. 757.. Оаирр, ор. сИ., II, 8. 441 ипс! 499 ; Р]*Мт§, ор. сИ., 8. 623 №.. 3 ) §. 475., који вели да онај рок од иетнаест односно од тридесет дана тече од дана ирвога огласа, нема вредности, у том погледу, ако је реч о продаји ствари које не вреде више од хиљаду динара.

Правило је да рок, онда када мора бити три огласа, почиње тећи од дана трећега огласа, што 1е сасвим логнчно: тек пошто сва три огласа изиђу, може се рећи да је ствар преко новина оглашена. Огласи, и ако их је ту три, сачињавају целину, и догод та целина не буде готова — а она је готова са изласком трећега огласа, — не би било основано рећи, да је оглашавање свршено, нити да је рок отпочео тећи. (НАСТАВИЋК СВ) Живојин М. Перић „0 ДОКАЗНМА У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ" (НАСТАВАК) Бадава »ви хоћете (( , »нешто«, г. др. Марковићу, кад у закону другчије пише, а да ви не знате шта хоћете види се баш из самих ваших горњих речи »о простој машини (( и комичности, као да законодавац није зггао шта хоће кад је прописао: »ако би се на ком месту или ком лицу налазио траг казнимог дела... исдеђујућа власт сама ће о том трагу уверити (( ит.д^ Збиља г. др. Марковићу, кад се по вашој науци : »никако не тражи да исле»дниктрчи на лице места и да врши увиђај »чим сазна да је кривично дело за робом »оставило траг (( , па дакле ни код дела која смо горе номенули, кад ће он онда у опште морати, по вашем мишљењу да изврши овај увиђај о коме говоримо, код ових дела ? Може ли се на пр. паљевина доказати без увиђаја? Зар је ту вршење уви^аја »нешто што му или никако не треба или што је унапред већ несумњиво доказано (( ? Лепа доктрина и добри упути иследницима, само што иследиик који се буде држао у практици ових ваших »објашњења и упута (( може зло проћи ако пропусти да изврши ову дужност коју му налаже § 54. кр. пост. па ма то био ваш »најспремнији ђак (( , баш због ове ваше доктрине. Такав иследник заслужиће оправдан прекор за неизврдЈење

Јер како се таква продаја не објављује и преко новина (§. 476. став први), то онда ту не може бити говора о првом, другом или трећем огласу, ако се објављивање врши прилепљивањем објаве продаје (в. §. 22. стец. пост.). Само ако би се таква објава вршила помоћу добоша, могло би бити више огласа, по хронолошком реду, и у томе случају пропис, да они рокови од петнаест и тридесет дана теку од првога огласа, могао би, и код сгвари које не вреде више од хиљаду динара, добити примене. Ми мислимо да се објава добошем не може сматрати за пуноважну објаву, ношто је наш законодавац нигде не предвиђа, нити је оставио полициској власти да она одреди начин на који ће се продаја огласити. Објава добошем може доћи као необавезан додатак законом прописаним мерама за оглашавање продаја, чије одсуство не би продају чинило неважном. (Исто онако као што се продаја може, од стране заинтересованих, објавиги и преко незваничних новина, како би она добила што већи публицитет). Наше законодавство, код објављивања, зна само за оглас преко новина и прилепљивање плаката (§. 22. стец. пост.). Због тога се ми не саглашавамо са решењем Касац. Суда од 13. јуна 1902. бр. 4930., по коме се иродаја може огласити само добошем. У тој се одлуци додаје још и то: да добошарева забелешка о објави продаје треба да је влашћу оверена. С. Јањић, ор. сг(. 9 Пол. Гласник, 1904., 15. август, стр. 250..