Policijski glasnik

• БРОЈ 43.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 343

жалбе. На основу ове пресуде, суд је на дан 27. октобра тек. год., тачно у 12 сати у подне, ставио кажњено лице у затвор, који је затвор издржао до 28. октобра до 1 сат по подне, и тога дана (28. октобра тек. год.) силом испред ово општинског служитеља из затвора побегао. Суд овај реФератом својим од 28. октобра тек. год. Вр. 1885, реФеришући именовано лице среској власти. послао је на извршење по кривичној части и пресуду Бр. 1121, са свима односним актима. Власт среска примивши пресуду и остала акта, добавила је именовано лице и на дан 29-ог октобра тек. год. узела на одговор, које је изјавило : да неће казну затвора да издржи усљед застарелости. Власт среска, актом својим од 29. октобра тек. године Бр. 6658, вратила је пресуду и сва односећа се акта суду овом с налогом, да пресуду усљед застарелости над осуђеним не може извршити наводећи, да је пресуда осуђеном саопштена 28. јула тек. год. и ца је под 28. октобром застарила, не обазирајући се на то, што је осуђени био стављен на основу поменуте иресуде у затвор 27. октобра тек. год. и 28-ог истог месеца из затвора побегао. Суд ово општински попова актом својим од 1. ов. м. Бр. 1909, вратио је пресуду и сва остала акта среској власти с молбом, да над осуђеним казну затвора изврши, наводећи да пресуда није застарсла, пошто је осуђени веК био у затвор стављен под 27. октобром и 28. побегао. Среска власт је понова актом од 2. овог мес. Бр. 6748, вратила пресуду и сваакта, наводећи да остаје при свом акту Вр. 6658, а ако суд налази да му пресуда није застарила да је сам изврши. Моли се уредништво за обавештење : је ли пресуда суда овог Бр. 1121, према § 396. к. зак. застарела, кад је осуђеном саопштена 28. јула а 27. октобра на основу исте стављен у затвор; и ако није застарила како суд да исту изврши, кад осуђени казну затвора неће код ово општ. суда да издржи, а ереска власт је усљед наведеног неће извршити. Моли се уредништво да по овоме изволи дати што скорије обавештење". — На ово питање одговарамо: По § 396. крив. закона, пресуда по иступним делима застарева за три месеца, рачунајући од дана. „кад буде аресуда извршителна". Пресуда, пак, постаје извршном у ова два случаја: а) кад је саопштена окривљеном, па се он у року од три дана (§ 15. и 16. »Полицијске Уредбе«) не жали суду, онда је она постала извршном трећег дана по саопштењу, и ако се од тога дана па за три месеца не изврши, она је застарила и не сме се више извршивати ; и б) Кад се изјави жалба на пресуду, онда извршност њена настаје од онога дана, кога је суд донео решење да пресуду одобрава. У овом овде случају, од дана извршности пресуде па до дана стављања у притвор осуђеног, није протекло време од три месеца, те тако пресуда на дан 27. октобра није била застарила.

Како је осу1>ени побегао из затвора 28. октобра, то је застарелост пресуде прекинута, и он може бити поново стављен у затвор за три месеца у напред. Према овоме, среска власт је могла извршити пресуду. Кад она то није учинила, ништа не смета суду да то сам изврши, јер је он по закону и надлежан да своје пресуде сам извршује. Ако осуђени не би хтео драговољно да приступи извршењу казне, суд се може користити правом, које му даје чл. 98. закона о општинама. Ако ово субјективно мигпљењс уредништва не би било сагласно са гледиштем тога суда, онда нека он тражи, преко среске власти, да се ово питање званично расправи, пошто, као што је папред речено, и.ма још три месеца на расположењу за извршење пресуде о којој је реч, јер је застарелост њена прекинута бегством осуђеног из руку власти. II Г. Рад. М. Ђермановић, деловођа оншт. суда, пита: »Потребно мије обавештење од стране уредништва о овоме: У § 131. тач. б) одељак II. крив. суд. пост., јасно и прецизно стоји написано поред осталог и ово: Решење о иритвору мора се саоаштити и иредати лицу које се иритвара, у самом часу иритварања, или најдаље аа 24 часа од када је иритворено. Међу тим начелник среза параћинског, кад му је ово решење о притвору тражено од стране притвореног лица изјавио је : да се никакво решење не може издати притвореном лицу, јер се то противи Уставу, па сматрајући да он са таквом радњом стоји на законитом земљишту, ни једном притвореном лицу и не предаје решење о притвору но му исто само саопштава. Ја на против налазим, да је такво регаење начелника овога среза скроз погрешно да не рекнем незаконито, јер овај законеки пропис и данас постоји у потпуној својој важности и није ни Уставом ни ма којим законским прописом укинут или измењен, и према томе свака иследна власт дужна је и законом позвана, да решење о притвору предаје у препису притвореном лицу. Стога, а да би се избегла моја заблуда ако је у истини оно што начелник среза вели и тврди, или погрешка начелника среза ако је у истини оно мишљење које ја износим, молим да се да нотребно обавештење". — На ово питање одговарамо : Члан 9. Устава, који одређује: у којим случајевима српски грађанин може бити лишен слободе, није у сукобу са § 131. кр. суд. поступка, у колико се односи на случај, који је напред истакнут, јер се у Уставу наређује: да се притвор не може вршити без писменог и разлозима поткрепљеног решења власти, које се — решење — у часу притварања, мора саопштити окривљеном лицу, а начин тога саопштавања ближе је одређен помену-

тим § 131. кр. суд. поступка, по коме се, поред саопштења мора и предати. Предавање решења има свога практичнога значаја за кривца, јер он, имајући у рукама ово, може боље да сазна узроке због којих се лишава слободе, а пружа му се могућност и да се брани у жалби, коју би упутио суду на решење о притвору. У опште нема разлога бегати од издавања ових решења, јер она подлеже оцени судској и морају бити приступачна како окривљеном тако и његовом браниоцу. III Суд опгптине каменичке актом својим Бр. 1817 пита: »У § 6. грађ. суд. поступка под г. назначено је, да општински судови могу одобравати изборне судове о деоби задругара до суме у 200 динара. Има случајева, да суду престану задругари без позива, и моле да им суд општииски одобри избрани суд, за деобу задружног им имања, ма дајевећа вредност од горе речене суме. Да ли онда суд општински, на њихов захтев, може да им одобри избрани суд, и да донесе решење о деоби, и на основу ког законског прописа; и да ли је ова радња правилна и законита? Моли сс уредништво да горње обавештење одштампа у првом наредном броју „Полицијског Гласиика", ради правилније примене закона и задовољење појединаца". На ово питање одговарамо: § 6. грађанског судскогпоступкајасан је у погледу истакнутог питања. По њему, општински судови могу састављати избране судове само за вредност имања до 200 динара, а више не, јер би другчија радња била незаконита.

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Чикозкик, који је указом стављен у пексију пре навршетка десет година службе, па је тај указ постао извршним, нма право на пексију, и Главна Коктрола иш му је одредити према годинама службе. Васа Ђ. молбом од 21. априла 1910. год. обратио се Министру Финансија, и навео, да је указом од 1. јула 1903 год., на основу § 70. закона о чиновницима грађанскога реда, био стављен у пенсију, и да је тај указ постао извршним. Даље је навео, да се у своје време обратио Главној Контроли, да му регулише пенсију, ну да је од тог тражења био одбивен решењем Главне Контроле од 14. априла 1906 год. №6187, и упућен, да код надлежне адмннистративне власти претходно расправи спорно питање о праву на пенсију. С тога је тражио од Министра, да му изда решење о томе: са којих му се разлога оспорава право на пенсију, кад је он то право стекао тиме, што је указ о пенсионисању његовом постао извршан. Министар је нашао, да је Министар Финансија под 16. марта 1906 год. Бр