Policijski glasnik

ВЈРОЈ 46.

У ВЕОГРАДУ, НВДЕЉА 5. ДЕЦЕМБРА 1910.

ГОДИНА VI

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИОТ МИНИСТАРСТ8А УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази- једанпут, а ирема потреби и више пута педељно. Претплата се подаже у наиред, и то најмање за пола године код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државпа и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње За иностраиство: годигпње 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицнјског Гласника" не продају се. Рукоииси се не вракају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанство Краљ Петар 1. благоволео је, на предлог Застугшика Министра Унутрашњих Дела, Министра Финансија, одликовати: Ордешш Светог Саве четвртог степена: Момчила Ивконића, лекара општине град& Београда. Из канцеларије Министарсгва Унутрашњих Дела, 30. новембра 1910 г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Заступника Министра Унутрагањих Дела, Министра Финансија, одликовати : Орденом Светога Саве четвртог гедд : Рада Миловића, учитеља у Малом Пожаревцу. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела 30. новембра 1910 г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Заступника Министра Унутрашњих Дела, Министра Финанснја, одликовати: Здатном медаљом за грађанско заслуге: Јована М. Поповића, учитеља у Багрдапу. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 30. новембра 1910. г. у Београду.

Његово Величанство Краљ Петар I. благоволео је, на предлог Заступника Министра Унутрашњих Дела, Министра Финансија, одликовати: Здатном медаљом за грађанске заелуге: Миленка Арсића, кмета села Кличевца; РадовапаТимића, кмета села Кличевца; и Сребрном медаљом: Саву Николића, жандарма редовапожаревачког жандармеријског одреда. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 5 новембра 1910 год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕ0

0 ПРОДАЈИ ЗА ИЗВРШЕЊЕ ОДЛУКА СУДСКИХ (НАСТАВАК) II. Нова продаја пописаних добара. а) К;гда се може одредити нова сгродаја. Она се може, на првом месту, одредити онда када купац није никако положио излицитпрану цену нити је нудио у опште њену исилату, па ма то било и после рока у коме он то може, по закону, учинити. Затим ће се друга продаја одредити у случају када је купац, истина, доносио извршној власти излицитирану цену али то је било у једном моменту када је он већ био изгубио право на полагање цене. Равнодушна је ствар да ли је купац, пошто је код полициске власти био одбијен, цеиу положио у судске руке, по §-у 895. Грађ. Зак.. Даље ће се продаја нова одредити и тада, када купац, који је, у року, положио известан део од излицитиране цене, онај остатак било никако не положи било не положи у законском року. И овде важн малочашња примедба да је равнодушно да ли је купац остатак цене положио, после рока, суду. Извршна власт, разуме се, није дужна од купца примити делимичну исплату излицитиране цене, пошто се је он, на продаји, обавезао ову исплатити у целини и о року, као год што, у опште, поверилац не мора првмити парциелно извршење обавезе (§ 885. Грађ. Зак.); али, као и обичан поверилац, тако и власт полициска може пристати на то да излицитирану цену купац исплати у више отплата. Само, у овом последњем случају, купац мора, и последњу отплату, положити у законском року, иначе је власт не сме примити, већ ће нову продају одредити 1 ).

"•) Ми мислимо да извршни орган но прелази границе овога законскога нуномоћства, ако, под горњом резервом, буде примао делимичне исплате излицитиране цене.

У овај трећи случај када власт мора одредити другу продају, долази и случај када купац није никако, или није о року, положио интерес на излнцитирану цену од истека онога рока од шеснаест (три) дана па до дана кога је он положио ту цену. (§ 654. Грађ. Зак.). Напослетку, извршна власт ће, и ако о томе не вети ништа § 484., одредити другу продају и онда када купац, ако је сву излицитирану цену, са евентуалним интересом, положио о року, не извршп никако, или не изврши на време, остале обавезе које је, према условима лицитације, могао, на продаји, на себе узети, јер еас!ет еа! га&о 1е§18. Када § 656. Грађ. Зак. каже да продавац има право на раскид уговора у случају да га купац у цени не измири, он ту предвиђа само неиспуњење, од стране купца, његове главне обавезе, обавезе плаћања цене (§ 652. Грађ. Зак.), али из тога не треба извести да исто право продавац не би имао, ако купац не би извршио остале обавезе које на њему по уговору леже. Једном речју, § 656. Грађ. Зак. ваља, као изузетак од §-а 553. истога Законика, тако разумети: да продавац може, ако купац сасвим или делимично не би своје обавезе испунио, тражити, између осталога, и раскид уговора. Према овоме, иолициска ће власт погрешити, и закон повредити, ако не би другу продају одредила, тамо где то треба, односно ако њу одреди тамо где то не треба. Тако, н. пр., она је примила од купца, тек после времена у коме је он то пуноважно могао учинити, излицитирану цену и, због тога, нову продају није одредила. Ако се повериоци, власни да о томе одлучују, не би тако закашњеним полагањем цене задовољили, морала бп се одредити нова продаја. Или, обрнуто. полпциска власт, узимајући погрешно да је купац у задоцнењу, не прими му исплату излицитиране цене — због чега овај цену положи у судске руке — и одреди нову продају: такав поступак њен незакоиит је, и друга продаја ће се, на захтев купца, уништити код суда. Овде сада може бити једна компликација због падлежности коју Државни Савет има да решава и о неким ства-