Policijski glasnik

БРОЈ 28.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 223.

дућанима држе само дозвољене артикле, али исти наводе да је закон о сеоским дућанима законом о радњама укинут. Тако навЈде, да сеоски дућани потпадају под чл. 1. зак. о радњама и да по чл. 23. истог закона могу слободно држати и продавати све артикле како домаће тако и стране производње, а занон о сеоским дућанима наводе да је укинут чл. 164 зак. о радњама. Да би суд овај могао знати, да ли је закон о сеоским дућанима укинут или не, па ако није, онда да би могао правилно примењивати закон о сеоским дућанима, он моли уредништво полицијског гласника, да у свом наредном броју изволи суду одговорити: Да ли сеоски дућани потпадају под чл. 1. зак. о радњама. Ако потпадају под горњи члан, да ли у истима могу по чл. 23. зак. о радњама продавати све артикле како домаће гако и стране производње; и Да ли се чланом. 164. зак. о радњама укида закон о сеоским дућанима, поштоје противан закону о радњама?" На ово питање одговарамо: Ни из члана 1. ни 23. нити пак из чл. 30. закона о радњама, не може се извести закључак, да је закон о сеоским дућанима укинут, и ако у чл. '64. истог закона стоји, да се укидају сви закоии који су са њим у сукобу. То се не може извести прво по томе, што је законодовац баш у чл. 164. изречно помепуо законе који се укидају, па би то учинио и са специјалним законом о сеоским дућанима, за чије је постојње знао, да је хтео укидати и њега, а друго и но томе, што овај закон није у сукобу са законом о радњама. А да није у сукобу, видиће се баш кад анализирамо оне одредбе, које додирују радње по селима. Тако, чл. 1. закон о радњама говори да под овој закон потпадају све радње, па налазиле се оне у варошима или селима. Ако се запитамо како се има разумети ова одредба, онда нам се одмах намеће као одговор то, да је законодавац водио рачуна и о радњама, које баш постоје по закону о сеоским дућанима, па је хтео да и њих подвргне прописима у погледу држања млађих, задобијања мајсторског права, радног времена и т. д. Никакав други значај нема ова законска одредба, који би задирао у оне одредбе закона о сеоским дућанима, који говоре о то.ме, на коме одстајању могу бити сеоски дућани од вароши и варошица и. т. д. Чл. 23. који говори о праву трговца, такође не мења наређења чл. 4а. закона о сеоским дућанима, јер се он односи само на оне радње, које имају свога извора у закону о радњама, и које су без ограничења по специјалним законима. А чл. 30. закона о радњама, говори, опет, само о томе, где могу бити дућапи, старајући се да их за вароши одржи у у варошком реону, како би стално били

под надзором власти, а за села, пак, која би но закону о сеоским дућанима имала право на држање ових, то прво оставља суду и одбору, с обзиром на прилике, које тамо владају. Кад се значај ових одредаба овако узме, а овако се једино има узети, и кад ни једна друга законска одредба из закона о радњама не пружа могућност да се изведе закључак, да је закон о сеоским дућанима укинут, онда једина носледица излази да он и данас важи. Према томе, ссоске дућанџије не могу држати ни продавати друге артикле сем оних, који су дозвољени законом о сеоским дућанима, и оних, чије је држање дозвољено чл. 2. закона о државној трошарини с обзиром на чл. 2. истог закона и чл. 40 и 70. правила за његово извршење, са чијим се одредбама поклапа и последња тачка става трећег чл. 23. закона о радњама. За свако њихово другчије поступање треба примењивати мере, које пру т жа закон о сеоским дућанима. На послетку, да он није укинут, служи као доказ и та околност, гато је само Министарство Народне Привреде, у чије извршење спада закон о радњама, после појаве овога, спремало измепе закона о сеоским дућанима. Како је и деловођа општине лесковачке, у срезу иосавском, преставио. да сеоски дућанџија неће да плаћа дућанску аренду од 1. јула, налазећи и он да је закон о сеоским дућанима укинут, а закон, пак, о радњама аренду не предвиђа, то му се одговара, да сеоски пуномоћник, у коме јо дућан, треба судским путем да тражи наплату аренде па нека га суд осуди, и онда ће и дућанџија доћи до уверења, да је закон о сеоским дућанима још у животу. II Суд општине буљанске, актом својим Вр. 984, пита: »Суд овај, за обезбеду кирије за своју кафану, узео је у попис закупцу његове покретне ствари без осудног решења; јер он лично према уговору и услову треба тромесечно унапред плаћати општипи кирију, првога дана наступајућог тромесечја. Како он ово није учинио, суд му је горе поменуто извршио. Сад пошто за ово не постоји никаква пресуда ни решење, моли се уредништво да даде следеће обавештење: сме ли суд п по ком законском пропису продати ове ствари, или да га суду гужи и чека на осудно решење?" — На ово питање одговарамо: Општине, у погледу своје приватне имовине, јављају се као приватио-правне личности. Према томе, оне ие могу вршити наплату својих прихода без претходне судске одлуке. И у овом случају, којн је овде истакнут, треба опшгински пуномоћник да подигне тужбу код надлежног суда према

вредности спора (§ 6. грађ. с. пост.) па кад дотични буде осуђен, онда тек да се врши наплата. Без тога би часници, који би продавали пописану покретност, били одговорни. СЛУЖБЕНЕ 0БЈАВЕ П 0 Т Е Р Е Љубисав Николић, Јован Ракић и Војислав Карајичић, радниди цревароки. има да одговарају код кварта палидудоког за мротивотајање влаоти и увреду у званичној дужнооти, ади ое налазе у беготву. Љубисав је отар 2 1 годину, родом из Бошњана у срезу темнићоком; Јован је родом из Босне, стар 19 година; и Војиолав је родом из Качера, у срезу ужичком, стар 25 година. Акт Управе града Београда Бр. 2 4622. Драгутин Јовановић, из Булатовца, одговара за тешку повреду тела али ое налази у бегству. Он је отар 38 година, раота мадог, бркова дугих - густих, очију црних, косе смеђе, обријан, по дицу роав, наглув. Акт. начедника ср, прокуначког Бр. 12641. Будимир Жарковић, из Бачевца, има да издржи 1 5 дана затвора за дело лаке повреде тела, но извршној пресуди ваљевског првостеиеног суда од 3. маја прошле године, Бр. 1 У0 34. Он је стар 26 година, висок 170 см. коое пдаве, бркова плавих. Акт начелника ореза ваљевског Бр. 88 72. Павле Марјановић, из Језера. који је одговарао за крађу побегао је из затвора. Он ја отар 2 0 година, смеђ, роав ио лицу. Депеша начелника окр. моравског Бр. 9996. Максим Станковић, дожач из Крагујевца, извршио је крађу своме газди Никоди Јовановићу, овд. рибару на загим побегао. Он је стар 17 година, ожењен, развијен, ћооав, на јагодицама има црне пеге. Акт Управе града Београда Бр. 24993. Богдан Стајић, војник на осуству, родом из Комарпика, извршио је убиотво у свом селу па иобегао, одневпга са собом пушку острагушу и реденике са метцима. Он је стар 21 годину, средњег раота, бркова риђих, малих, косе црне, сув. Од одела на оеби је имао: војничке панталоне, цокуле на ногама, шајкачу на глави и сељачки Фермен. Депешаначелникаср.прокупачког Бр. 8727.

СКРЕГКЕ СЕ ПАЖЊА Украден сат у купатилу. — Г. Јеремији Протићу, писару Министаротва Унутрашњих Дела, за време купања у купатилу Владе Димитријевића, украден је један сребрн сат без канка „Лонжин" оа Фирмом „Антонијевић јувелир". Акг кварта оавамалског Бр. 5900.