Policijski glasnik

БРОЈ 29.

У БЕОГРАДУ, Р1ЕДЕЉА 7. АВГУСТА 1911.

ГОДИНА VII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" издази једанпут, а црема хготреби и више пута недељно. Претплата се полаже у напред, и то најмање за пода године код евију полицијских власти, и износи: '20 динара на годину за државна и оппхтинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. За иностранство: годишњс 24, полугодишње 12 динара у злату. Поједини бројеви „Полицијског Гласника" не продају се. Рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Његово Величанотво Краљ Петар 1, благоволео је, на предлог Заступника Председника Министарског Савета, Нашег Министра Унутрашњих Дела, поставити: за полициског писара прве класе среза посавског, округа ваљевског, Драгољуба Новаковића, полициског писара истекласе среза посавског, округа београдског, по молби; за полициског писара прве класе среза посавског, округа београдског, Сретена ТриФковића, полициског писара исте класе среза посавског, округа ваљевског, по молби; за полициског писара прве класе среза јадраиског Богољуба Марковића, полициског писара исте класе начелства округа пожаревачког, по службеној потреби; за полициског писара прве класе среза грочанског Чедомира Маринковића, бившег полициског писара; за полициског писара друге класе среза гружанског Радомира Јојића, полицијског писара исте класе среза подунавског, но молби; за полициског писара друге класе среза подунавског Драгомира Ћуртовића, полициског писара исте класе среза гружанског, по молби ; за полициског писара друге класе среза рађевског Милоја Недића, полициског писара исте класе среза рачанског, по службеној потреби ; за полициског писара друге класе начелства округа тимочког Крсту Петровића, полициског писара исте класе среза млавског, по молби ; за полициског писара друге класе начелства округа пожаревачког Боривоја Алексића, полициског писара исте класе среза моравског, округа пожаревачког, по молби; за полициског писара друге класе среза параћинског Добривоја Костића, полициског писара исте класе среза тамнавског, по службеној потреби; за полициског писара друге класе с-реза космајског Владислава Н. Божића, поли-

циског писара исте класе среза грочанског, по службеној потреби; за полициског писара друге класе начелства округа нишког Рајка Симића, полициског писара исте класе среза јабланичког, по службеној потреби; за полициског писара треће класе среза тамнавског Милутина Ивановића, полициског писара исте класе среза златиборског, по службеној потреби; за полициског писара треће класе среза моравског, округа пожаревачког, Божидара П. Тодоровића, полициског писара исте класе среза јадранског, по молби; за полициског писара треће класе среза млавског Михаила Димитријевића, полициског писара исте класе среза качерског, по молби; за полициског писара треће класе среза рачанског Животу Р. Спасојевића, полициског писара исте класе среза рађевског, по службеној потреби; за полициског писара треће класе среза златиборског Војислава Новаковића, полициског писара исте класе среза подгорског, по службеној потреби; за полициског писара треће класе среза љубићског Чедомира Јанковића, апсолвираног правника; за полициског писара треће класе среза деспотовачког Живојина Животића, апсолвираног правника; за полициског писара треће класе среза јабланичког Драгослава Красића, апсолвираног правника; за полициског писара треће класе среза колубарског, округа ваљевског, Константина Вукосављевића, апсолвираног правника; за полициског писара треће класе среза расинског Бранка М. Сарића, практиканта начелства округа београдског; за полициског писара треће класе среза качерског Војислава Мартиновића, практиканта среза кључког; и за полициског писара треће класе среза подгорског Милана Јоксимовића, артилериског наредника и полициског приправника. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 4. јула 1911. године, у Београду. 0 Б Ј А В А Пошто постоји опасност, да исељеници, који се враћају из суседне Турске Империје, могу пренети колерну заразу у Србију, то на основу чл. 41. париске конвенције и члана 27. Упустава за сузбијање колере СБр. 10085[911. г. каређујем: да се од данас забрањује прелазак из Турске Империје свима исељеницима, радницима, Циганима и другим лицима, која у масама прелазе границу. С.Бр. 9028. 27. јула 1911. год. у Београду. Министар улутрагињих дела, М. ТриФКОвиЋ с. р. Р А С П И С Свима начелсгвима, Управи града Београда и суду оиштиие града Веограда.

Тачком 12. Упустава за сузбијање колере од 10. септембра 1910. г. СБр. 10,081, наређено је органима полицијских власти да, кад се утврди случај колере или се појави случај који је само сумњив на колеру, у саораауму са лекаром, аредузму све иотребне мере за изолисање болесника. Један скорашњи случај преношења сумњивог болесника из села у окружну болницу показао је, да поједини санитетско полицијски органи погрешно разумеју извршење изолације, ма да у тачкама 5., 38., 39., па све до тачке 53. закључно истих упустава има довољно детаља о начину и средствима за изолацију оболелих или на колеру сумњивих лица. Несмотрен и неоправдан пренос оболелих или само сумњивих лица из места где се случај појавио па до места гдеима болница (из села у окружну варош), не само да је крајње опасан по здравље становника оних места кроз која болесник пролази, него у основи поништава принцип изолације. Изолација значи уклањање оболелог лица иа саобраКаја, а преношење болесника из једнога места у друго није