Policijski glasnik

СТРАНА 52.

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 7.

билн су у соби. Лица беху нагаравили, да их не би поанали. То је била банда оних разбојника, шоФера, од чијег су имена дрхтали усамљени Фармери. Ма да је живео у Енглеској, граф је ипак слушао о њима и њиховим страшним злочинствима. Знао је да се бегунци сто пута више боје њих него „Нлавих®, и да се свако вече усамљене куће претварају у градиће. Они баш беху ухватили наполичара и држаху га на једној столици, докле га је један везивао, а други палио ватру на високоме огњишту, зна се већ зашта. Остали су чували у једном углу наполичарку. Јадна жена узалуд покушаваше да помогне своме мужу. Слуге и служавка дрхтали су пред ножем једног бандита, а мала Бабета плакала је у дну алковна да човека срце заболе. ГраФ де Во је одмах знао каква опасност прети јадним људима. Први његов покрет беше да се баци међу разбојнике, он скочи на земљу и дохвати ништоље, али одмах осети како је немоћан. Ш.та би могао он сам, протмв дванаест наоружаиих људи ? За час би га савладади. Па да убије и двојицу, остала десеторица би га савладали... Ући у куКу, значило би бацити се у наручје смрти, а да се тиме нико не користи... На против, разбојници би помислили да их иапада каква велика чета и пре него што би покушали да бегају или да се бране, поубијали би своје жртве. Гра® се колебаше неколико тренутака. Он беше сишао с прозора и склонио се у тами. Био је страховито узбуђен. Мисли су му се несређено врзмале по глави. Да ли да се излаже смрти и да покуша да спасе јадне људе или да спасава самог себе? Он је балансирао између те две одлуке, између каваљерства и обазривости. (СВРШИЋЕ СЕ) ВИДОКОВИ ЖЕМОАРИ (НАСТАВАК) „Као што сам вам казао, то је био препреден човек, а после млади људи у то време нису били тако разумни као данас. Ја сам отишао из Араса у четрнаестој години и био сам већ шест месеци у Паризу као шегрт код некога пушкара, кад ми једног јутра мајстор нареди да однесем пуковиику карабинијера, који је становао на Краљевском Тргу, један пар пиштоља што их је мајстор био оправио. Пристао сам на ово доста лено. За несрећу пиштољи су имали донети у радњу осамнаест динара и пуковник ми плати новац, па ми чак даде и бакшиш. Довде је све добро, али после... Идући улицом Пеликан чујем да не«о куца у прозор; помислио сам да је то неко од познаника; подигнем њушку, шта да видим? Нека жена, очешљана као из доба Помпадуре, полу гола зачикиваше се иза једног окна чистијега него друга и покретањем главе п љубазним смешењем позпваше ме да се попнем. Личила је на

слику која се креће по оквиру. Грло дивно, кожа бела као снег, груди обле, лице заносно, није требало много на да ме придобије; обиђем алеју попнем се уз степенице, све четири по четири; уведоше ме код принцезе: то је било божанство! Ходи, ходи, мој драги, рече ми она ударајући ме лако по образу ти ћеш да ме частиш, јел'? »Гурнем тада дршћућн руку у џеп и извучем новац што ми га пуковник беше дао. — Иоручи, дакле, настави она. Рекла бих Бога ми, да си ти из Пикардије. Е, баш добро, и ја сам отуда, ти ћеш платити чашу вина за твоју сељанку. „Испунио самјој тражење врло радо, ни помишљао нисам да одбијем; осамнајест долара пуковникових беху начети. Чаша вина је тражила другу, па трећу, па четврту, тако да сам се опио од нића и од похоте. Најзад ноћ дође, не знам како је даље било, али сам се разбудио на улици, на каменој клупи пред вратима хотела с1е8 ЈГегтев... »Моје изненађење било је велико кад сам погледао око себе, али оно поста још веће кад сам видео дно моје кесе... птнчице су бпле излетеле из гнезда...... Како сад да одем мајстору? где ћу да спавам? Решим се да се шетам док се не сване; нисам имао никакав други циљ до да утучем време, или још боље, да заборавим последице мојо прве грешке. Са свим нехотице упутим ве тргу с1еа Јпосеггкз. Па веруј ти својим земљацима! говорио сам сам у себи; ево сам баш у дивној ностељи ! Да ми је бар остала која цркавица!... »Признајем да ми у овоме тренутку сину кроз главу једна смешна мисао... Виђао сам раније да честс- по зидовима Париза објављују: „изгубљен је новчаник са хиљаду, две, три хиљаде динара; награда ономе који га донесе". Ето, помислио сам да ми је да нађем који од ових новчаника, и загледајући камен по камен у калдрми корачао сам као човек који нешто тражи; био сам се озбиљно предао нади у једну тако добру добит, кад осетим да ме неко песницом муну у леђа. 0, Кадет, тпта радиш тако рано овде ? А ти си то, ФанФане, какав случај те.доводи у овај кварт и у овај час? „ФапФанје био пекарски шегрт скојим сам се познавао из раније ; за час он ми каза да је шест недеља пљачкао пекарницу, да има љубазницу која гаје помагала и да со од пре четврт часа налази без склоништа, јер је ђаво иатентао господара његове драге да спава с њом.У осталом шта ме се тиче! додаде он. Ако баш и преноћпм ноћ у мишоловци (аисани) вратићу се пзјутра на легало и накнадићу штету дању. Фанфан ми је изгледао умешан и рачунао сам да ми он може казати неки начин да се извучем из своје неприлике, те му испричам муку. в — Је ли само то? рече мп он. Нађи ме у нодно у крчми на капији с1е8 8ег^еп1;8, даћу ти може бити добар савет, а у сваком случају ручаћемо заједно. „Дошао сам на време на састанак, а ни Фанфана нисам чекао, ои је већ био

пре мене дошао. Чим уЈ>ох уведоше ме у једну собу гдо нађем Фанфана за столом према јодној чинији острица, седи између двеју жена од којих једна кад ме виде пршто у гласан смех. — Шта ти ј'е ? викну ФанФан. — Нек ми Бог опрости, то је мој земљак. — Гле, па то је синоћна земљакиња! рекнем опет ја. — Да, мој голубе, ја сам. Помислио сам да се жалим за оно што ми је синоћ учииила, али она загрдив Фанфана, кога је звала јагње, стаде сесмејатијош више, те увидим да је боље ћутатн. „— Ето видиш, рече ми Фанфан сииајући ми у чашу бело вино и пружајући ми једно туце острица, да не треба увек очајавати због Провиђења. Свињетина јс на роштиљу, волиш ти то ? Нисам имао времена ни да одговорим на питањо а већ ме послужнше. Апетит са којим сам макљао био је тако јасан да ме Фанфан није више питао о укусу. Ускоро шабли 1 ) ме расположи те заборавим па непријатности које ми може донети срџба мога мајстора и, како ме другарица моје земљакиње гледаше умиљато,јајој се примакнем. Тако ми имена, била је лепа да је човек поједо! Она ми пружи руку. —■ Ти ме волиш, је ли? рече ми Фаншета, тако јој је било пме. — Да ја вас волим! — Е лепо, ако хоћеш ми ћемо се узети. — Сасвим, рече Фанфан, узмите се; одмах ћемо правити свадбу. Ја те женим, Кадет, чујеш ли ? Дакле, загрлите се! У исто време он нам гурну главе да би нам зближио лица. Мој драги, иовика Фаншета љубећн ме други пут без помагања мога друга, не брипи се ништа, ја ћу те већ научити све! „Био сам међу анђелима; провео сам дан дивно. Увече сам отишао на спавање код Фаншете и, без хвалисања, она се толико заузимала за мене да је имала право да тражи да јој чиним све по вољи. Моје »учење® би убрзо готово. Фаншета је била врло горда што имаједног ученика који тако добро учи п.ене лекције и зато ме је богато награђивала. В У ово време посланици долажаху у скупштину, а они су били пзврсни голубови. Фаншета их чуиаше а кркали смо заједно; сваки дан нам је иролазио у изобиљу, а да не помињем и то да ми јс и џеп сваког дана био пун. „Ја и Фаншета не ускраћивасмо себи ништа, само часови среће увек су кратки.... Једва ако је био истекао месец дапа овог 'нашег срећног живота, а Фаншету и моју земљакињу ухапсише и одведоше у Тврђаву. Шта су урадиле? не знам; али како зли језици говораху о нестаику неког сата нисам никад ни желео да иравим познанство са управником вароши; мцслио сам да је паметније и не расиитивати се. »Ово хапшење било је један удар којп не бесмо предвидели, Фан®ан и ја бесмо иораж .ни. Фаншета беше тако добро девојче! а после, шта сад да радим без прихода? говорио сам у соби. Казан је преврнут ; збогом острпце, збогом шабли, збогом. нежиости! Зар није бољо било да

Ј ) Бело вино из Шабли-а Пр.