Policijski glasnik

БРОЈ 10.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 11. МАРТА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА „полицијски гласник" излази једанпут, а према потреби и више пута недељио. претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. за иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „ полицијског гласника " не продају се. рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за лекара среза љубићског Димитрија Милића, лекара среза драгачевског, по потреби службе; за легсара среза брзоиалаиачког Ристу Пешића - Гостушког, практичног локара, мо молби; за лекара среза драгачевског Др. Стевана 3. Иванића, свршоног лекара — питомца државног, и за лекара среза ариљског Др. Ђорђа Голубовића, свршеног лекара — државног питомца. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дола, 3. марта 1912. годиие, у Боограду. Указом Њоговог Величанства Краља Петра I, на продлог Министра Унутрашњих Дола, решено је: да се Душану Ђурићу, полициском писару троће класо среза хомољцког, уважи оставка, коју јо подноо на државну службу. Из канцоларијо Ммнистарства Унутрашњих Дола, 3. марта 1912. годино, у Боограду. СТРУЧНИ ДЕО

0 ПОЈМУ ИСПРАВЕ У КРИВИЧНОМ ПРАВУ од ДР. ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

(наставак) V. Кривац. 1. Извршилац је онај, који је лажну иоправу начинио или праву исправу нреиначио, и после је употробио. Кад је пак један начинио лажну исправу или праву исправу преиначио, а други је употребио, опда ћо они бити саизвршиоци

Уп. V. Изг I § 161 III.

2. Што се виности тичо потребни су: 1° Умишљај. Он се састоји у свести, да је лажна исправа начињона или права исправа преиначена, као и у свести, да се она употребљава. 2° Памвра код извршиоца, да себи или другомв арибави какву корист или да дрхЈгоме шкоди 1 ). Није потребно дакле, даје корист одн. штета имовинска. Она намера треба да ностоји при употреби исправе. V. Казна. За ФалсиФиковање исправе пропнсана је робија до пет година (§ 147 а1. 1 к. з.) Нарочите врсте ФалсиФИковања. 1 Тешко фалсификовање (§ 148 к. з.) — Оно постоји, кад се лажна исправа (зсП лажно начињена или преиначена права) састоји у писменима нарочито врсте наведсним у § 148: 1. Писмену са краљввским иотиисом или иечатом (т. 1.). Боз значаја је међутим, какве је природе ово писмено, да ли јо н. пр. јавно или приватно. 2. Писмвну, Ђ које састављају, издају или одостоверавају сриска и туђа државна надлежателства, оиштинв или друштва, сриски или туђи чиновници или таква лица, која ио нашим или страним законима имају јавну достоверност с< (т. 2.), другим речима у каквом јавном писмену (исправи) 2 ). а) Не чини се дакле разлика, да ли је писмено издато од дома&ег или страног државног надлештва, општине, чиновника итд. б) Потробно је наравно, да су државно надлештво, чиновник и т. д., који су представљеии као издаваоци писмена, надложни за издавање таквог писмена. Иначе писмено није исправа, пошто ннје од важности за доказ права и правних одношаја. в) Издавањо писмена у питању трсба да спада у делокруг јавног рада држав-

них надлештава, чиновника итд. 1 ). Прома томе не би спадала овде исправа, која је издата од управе општинске имовине, и која служи ка»о доказ приватноправних одношаја с којим приватним лицем, као ни наруџбине писаћег матсријала или потписивање уговора о закупу од страно каквог надлештва. Али иутничке карте издате о ! д железничие управе јавне су исправс, и ако служо за доказ приватно-правних Одношаја, јер њихово издавање спада у долокруг јавног рада железничко управе 2 ). г) Без значаја је за појам јавне исправе њена садржина, тако да но својој садржини она може бити један приватноправни акт 3 ). д) Што се тиче Форме, да би било јавпе иоправо, писмено треба одговарати свим битним уобичајеним или зак оном прописаним захтевима 4 ). А.ко који од њих није испуњен, исправа нијо јавна, али може бити приватна, ако се њена цела вредност не састоји баш у јавности. Кој'и су пак захтеви битни, има сс решити с обзиром на конкретни случај. Ио увек је потребно, да се из исправе види, које ју је државно надлоштво, општина или друштво издало, (одн. оверило), одн. ког је положаја издавалац (одн. оверилац) 5 ). Неодговарање небитним захтевима Форме не одузима дакле исправи карактер јавности. Могуће је, да се недостатак у поглоду Форме односи само на један део исправе, те би исирава у погледу осталс садржине била јавна 6 ). 1)) Да лп је извесна јавна исправа домаћа или страна, не зависи од тога. да ли је она поотала у Србпји или у пностранству, већ од тога, да ли су државпо надлештво, општипа, чиновник итд. домаћи или странп'). Тако исправа издата од нашег посланства у Пар зу до.маћа је исправа.

*•) У § 267 немачког к. з. се захтева, да је исправа уиотребљена у намери обмане. 2 ) Према правилима за поиуњаваље кондуит-листе иолицијских чиновника од 1903 год. ова листа има карактер јавне исираве.

г ) Уп. Ргап7:§ 267 IV 1 б, ВгпсИпд 'I 213. ј 2 ) Тако Ргапћ § 267 IV, 1 б, Р. Мегће1 367. Прот. ВгпсИпд I 213. I 3 ) Уп. 01вћаииеп § 2 67, 5,, Р. Мегће1 367. | 4 )* Уп. 018Ггаи8еп § 267, 7. Ргапћ § 267 IV 1 с., Вгп^гпд 2 216. 5 ) Уп. Оићаизеп § 269, 7, Ргапк § 267 VI 1 с. 6 ) Уп. 018ћаихеп § 276, 7. I 7 ) Уп. 01бћаи8еп § 267, ВГпсИпд, '2 216.