Policijski glasnik

ВРОЈ 13.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 101.

чслшша среског Бр. 8799, неправилна и противзакона, пошто јо дужно.ст дсловође јасно иаведена у чл. 115. закона о општ. а овди нијо било ни јодног услова из ове одредбе, — а да је одлука изнета у бр. 9. »Полиц. Гласника" правилна, ја ипак молим уродништво да и Оно даде своје мишљење: која је одлука правилна по овој ствари, како би со оишт. деловође могле управљати при противном поступању ?® — На ово питање одговарамо: Доловође општинских судова, као општински службеници, не могу ништа самостално наређивати у општини, јер та права принадају онштинском суду, у колико нису пронесена на саме продседиике општинске члановима 103. и 109. закона о општинама. Према овоме, доловође но могу самостално и независно од општинских судова извршивати ни наредбо старијих власти, кад ове нису везане споцијално за канцеларијске послове, ного њихово остваривање и извршоње тражн и ноку врсту принуде, којаизвиро из законског овлашћења. Како и наредбе о постављању ноћних стража, могу бнти извршене оамо тада, ако онај, који тражи њихово изврше.ње, има и право принуде, а то право, међутим, деловође немају, то онда на њима и не лежи одговорност, јер то прелази круг дужности, које су за деловође прописане у чл. 115. закона о општинама. Из ових разлога ми налазимо, да је друга одлука Саветска, публикована у 9-ом броју нашога листа, за ову годину, саобразна закону. Деловођа би овде могао бити одговоран само тако, ако би се утврдило: да јо он немарљивошћу својом у пословима канцеларијским тако затурио ову наредбу власти, да она није ни допрла до сазнања општинског суда и председника. Понављамо : кривицо, за које деловођа општински може бити кажњен по члану 158. поменутог закона, везане су само за дужности побројане у чл. 115. истог закона. Независно од казна из чл. 158. прописано су казне т. 1. чл. 157., чл. 163. итд. за пропуштено дужности у тамо побројаним случајевима. III Деловођа општине влаховске, у срезу добричком. пита: »Молим уредништво, да ми изволе у свомо листу објаснити: Подложе ли плаћању таксе тужбе, које сооски пуномоћници подносе за заузеће сеоске утринс протпву појединих грађана, јер то није у закону о таксама објашњено, а ја сам мишљења да те тужбе подлсже такси, јер се пуномоћници сматрају као приватна, а не званична лица. (< — На ово питање одговарамо: Чување општинске утрине није ствар само добре воље општинских власти, него је то њихова закноска дужност, која исти-

че пз закопа о општинама н Височајшо уредбе од 7. марта 1858. годште. Кад ово стоји, опда со општински пуномоћници, који доставл.ају захватањо општинских утрина, нс могу сматрати као приватиа лица, те по томо не треба ни да плаћају таксу за сво случајево § 375. а. кр. закона, у толико про, што се ова дола извиђају п суде ио службеној дужноети. Овако је нашао и Касациони Суд одлуком својом, донесеном по захтеву г. Министра Правдо од 11. октобра 1910. г. Бр. 15785. IV Деловођа општино пријеворске пита: »Одбор општипс нријоворскс, одлуком својом од 24. октобра 1911. годице Бр. 1741, осудио јс два грађаиина на ио 3 мосоца пол. надзора као сумљива лица. Одмах за тим, оба ова лица стављсна су под крпвичну истрагу и у притвор код пачелника сроза љубићског по извеспој кривици, п како је притвор одобрен они су били под ислеђењсм вигпо од 3 мосеца и на претресу код Првостоп. Гор. Милаиовачког Суда иуштенп су као новини. Општински суд позпва их да издрже надзор по одлуци одбора, али се онн брапо да су ту осуду код властп пздржали, јер чим су осуђени одмах су пали у притвор и у рукама вл.астп били вишо од три месеца. Мојо јо мпшљењо. као доловође општинског, да осуђонима троба тај притвор урачунати у извршење надзора, ношто су вишо од 3 мосеца били под надзором власти и као невини пуштени. Али председник и кмотовп не слажу се са мном и траже да осуђоне подвргиу издржању иадзора боз обзира на то, што су они и дуж.о време били у притвору. У овоме мишљењу преседнпка и кмотовс потпомаже и среска власт. За ово молим уредништво да изв.оли објаснити : чије је мишљење правилнпј , моје или председника, кметова и сресве власти ?" — На ово питање одговарамо : У случајевима кад се надзор досуђује уз друге казне, он по § 37. в. почиње тећи од времена издржане или опроштене казне. Њогово прекидање пије признато, и кад истекне време, колико ј одређено, он је одржан па баш п да није свака ноћ проводена онако, како прописујо § 37. а. кр. закона. Код надзора који се изричо према § 4. а. Полиц. Уродбе и § 391. кр. закона, мора се узети да надзор почпње тећи онога тренутка, кад је одлука постала извршном. Према томе, ако јо од даиа кад је одлука постала нзвршном, па до сада, протекло више од 3 месеца, онда се лица, о којима је сада реч, не бп могла сада стављати нод падзор по ранијој одлуци у толико пре, што су они сво то време провели у затвору. Мођутим ако се на њих и даље сумња, одбор и суд могу донети нову одлуку и њоме их отавити под. нов надзор. -

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА И КАСАЦИОНОГ СУДА

Да ли административне кривице општинских часника, предвиђенеучл.157—162. закона о општинама, застаревају по закону о општинама (чл. 167. ?/.) или по казненом законику (§ 396.)? С. М., продседник општине п просудом начелника ср. п.... . од 30. априла 1911. год. № 8379., кажњон је са 40 дин., на основу чл. 158. закона о општинама, за три разне кривице, учињене у званичној дужности. Ова просуда саопштепа је осуђеном ирсседнику 28. соптембра 1911. голнне., дакле, после четири месеца п 28 дана, и за то време надзорна власт није ништа радила и предузимала, да пресуду изврши или да прекине застаролост. По изјављоној жалби, III Одсек Државног Савста иашао јс, да је пресуда надзорне власти у смислу § 396 кривич. закона застарсла, па јс с тога, и по упунттајући се у расматрање, вратио акта норасмотрена (Одлука од 12. новембра 1911. године № 10462.) Министар Уиутрашњих Дела актом од 18. јануара 1912. године ПЛ« 967 вратио јо сва акта овог предмота Државном Савету с молбом, «да на основу Чл 64. закона о пословном реду у Државном Савету исправи своју одлуку № 10462., пошто иста треба да будо донета на основу чл. 167. н. закона о општинама, а не на основу § 396. кривич. закопа, и пошто овдс није роч о застарелооти пресуде (јор иста није постала извршном) воћ о застарелости дела. Овом приликом напоменуо јо, да се чл. 167-к. закона о општинама односи и на дела из чл. 158. истог закона, јер се прво поменутим наређењемиззакона о општипама (чл. 167.м) не правп разлика између дела судски и адмипистративпо кажњивих, што се види и по томо, што закон о општинама, тек после чл. 167.н, предвиђа, која од изложених дела извиђа и судп судсна власт, а која пак дела надзорна власт. Трећи Одсок Државног Савета нашао је, да со према пропису чл. 58. савотског пословника но можо понова упуштати у расматрањо и рошавање о томе, да ли је просуда начелника ср. п од 30. априла 1911. године № 8379, изречена над С. М., председником општине п за дела прбдвиђена чл. 158. закона о општинама, застарела, јер је већ о томе своју коначну одлуку донео 12. новембра 1911. год. № 10!62. С тога је вратио сва акта на даљи надлежни поступак. Одлука од 3. марта 1912. год. Л» 1501. Један случај-поништаја пресудс надзорне власти о казни општинског поштара, услед тога, што је пресуда заснована на правилима о сеоским поштама од 1902. године, која су престала важити услед замене правилима од 9. новембра 1909. године. Милија Т., председник, и Недељко М., деловођа — поштар општине р..,, узети су па одговор, што општински поштар