Policijski glasnik

БРОЈ 15.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 22. АПРИЛА 1912.

ГОДИНА VIII

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА

„полицијски гласник" излази једанпут, а према потреби и ВИШЕ пута недељно. претплата СЕ полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна И општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. за иностранство : годишње24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „ полицијског гласника " не продају се. рукописи се не враћају.

СЛУЖБЕНИ ДЕО Његово Величанство Краљ 11етар 1, благоволео јо, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за сокретара четврте класе Министарства Унутрашњих Дела, Николу Ст. Вељковића, начслника треће класе среза заглавског. Из канцсларије Министарства Унутрашњих Дела, 10. априла 1912. године, у Београду. Његово Величанство Краљ Петар I, благоволео је, на предлог Министра Унутрашњих Дела, поставити: за полициског писара прве класе среза љубиКскога Чсдомира Зарића, поручника у оставци; за полициског писара друге класе среза нишког Тихомира Мијатовића, полициског писара исте класе среза љубићског, — по молби; за полициског писара друге класе среза посавског округа ваљсвског Стевана Николића, полициског писара исто класе среза тамнавског — по молби; за лолициског писара треће класе среза гружанског Стојана Вучковића, полициског писара исте класе среза деспотовачког, — по молби; за полициског писара треће класо среза рађевског Светозара Атића, апсолвираног правника: за полициоког писара трећо класе начелства округа топличког ХристиФораЂуричића, апсолвираног правника; и за полициског писара трсће класе начелства округа ужичког Милана Марковића, практиканта истога начелства. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дола, 10. априла 1912. год., у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Пстра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Милан Кондић, полициски писар друге класо среза јасеничког, округа смедер!. вског, на основу § 70. закона о

чиновницима грађанског реда стави у стање покоја с пензијом, која му према годинама службс припада. Из канцоларије Министарства Унутрашњих Дела, 10. априла 1912. год, у Београду. Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је : да се Ђорђе Протић, полициски писар друге класе среза беличког, на основу §. 76. закона о чиновницима грађанског реда отпусти из државне службе. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 10. априла 1912. годино, у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО

ПОДРЖАВАЊЕ (ЈАТАКОВАЊЕ) од ДР. ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

А. I. Подржавање је помагање извршиоцу после извршења каквог злочина или преступа, да избегне казну или да му сачува корист, коју је оним кривичним делом прибавио (§ 50 к. з.). 1. Подржавањо претпоставља дакле извршење каквог злочина или ирестуаа. Подржавање иступа није према томе кривично дело. а) Без значаја је, да ли су подржавани злочин или преступ из општог, споредног или посебног казненог законодавства х ). б) Могуће је подржавање у односу на какав аосебан злочин или преступ (в. О. Д. § 62 II 4) од стране лица, које не може бити извршилац тог злочина или преступа 2 ).

!) Ун. ОЈвћаизеп § 257, 4, ВггкИпд 2 646, ВеНпд 17, ОрепћојТ § 257, 4. Против Корртапп ТеПпаћте <3и тПНапзсће Уегћгесћеп 33. 2 ) Уп. Ргапћ § 257. II.

в) Пошто тужба иовређеног није з^слов инкриминације, т.ј. није елемснат у појму кривичног дела, то подржавање постоји и онда, кад је подржавани злочин или преступ кривично дело по тужби повређсног и овај тужбу није подигао. Но разуме се, да се пре подизања ове тужбе не може повести истрага против иодр^кав аоца. г) Није потрсбно, да је извршилац подржаваног злочина или преступа кривац. Истина у § 50 се употребљава израз »кривац (< (»Ко би кривцу...)", али да он овде нијо употребљен у свом техничком значењу, види се из § §-а 250 а и 250 б к. з., у којима се предвиђа тошко подржавање, и где је употребљен израз јлице® (»ко лицима, која су какву крађу или утају... учинила...®). Овако сј мора узети у толико пре, :пто би било неправедно и противно циљу законодавчевом, да се подржавање сматра као кривично дело само онда, кад је извршилац протходног злочина или преступа кривац'). 2. Радња се можо састојати дакле или у аомагању извршиоцу, да избегне казну за злочин или ирестуи, који је извршио, или у аомагању извршиоцу, да сачува корист, коју је ирибавио злочином или ирестуиом од њега извршеним. Према овоме се разликују две врсте подржавања: лично, чија се радња састоји у помагању прве врсте, и стварно, чија се радња састоји у помагању друге врсто. а) За постојање радње подржавања нијо потребно, да је извршилац услод помагања заиста избегао казну или сачувао корист прибављену кривичним делом. Али је потребно, да се је иоложај његов услед иомагања заиста аобољшао 2 ).

3 ) У § 257 немачког к. з. вели се: «Ко по извршењу каквог злочина или преступа помогне инвршиоцу или саучеснику... м Узимајући, да је и виност елеменат кривичног дела, немачки писци су принуђени, да поричу постојање кривичног дела подржавања, кад извршилмц подржаваног кривичног дела није вин (в. н. пр. Ргапћ § 257 II 1, V. 1,иг1 § 183 III, Меуег-АИ^еТ 561, (Лићаизеп § 257, 4). Противно узима Неггод О А 29 127. 4 ) Тако Ггапћ §257 V и 2 12 139, V. 1 ,18x1 § 183 I 1 б, Меуег -Аи (еШ 562, К6ћ1ег О 8 61 59. Прот. ВеНпд 31, На^зсћпег 2 876, Меиез 66 N. 1., према ко-* јима је довољно, да је радња била управљена на помагање, и 018ћашеп § 257, 10, ВгпсИпд 2 655, Орреп-