Policijski glasnik

СТРАНА 348.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЛ 44.

б) С обзиром на циљ иозпва по соби се разуме, да му со мора одмах следовати. Према томе овај иступ је свршен, чим се првом позиву није слодовало. в) Кривац. Уп. 1 в. (НАСТАВИЋВ СЕ)

КРИВИЦЕ ОПШТИНСКИХ НАСНИКА ЗБОГ ПОВРЕДА ПРИВАТНИХ ПРАВА

(свршетак) Као што се види из овог случаја, који је по себи жалосан, јер није тробао због овога ни да буде спора, у истом је било тошко правити разлику: да ли је дело учињено из иле намере или из нехата. Како истрага пије изнела никакве податке по којима би се могло закључпти да су оптужени пз зле намере учинили неправду тужиоцу приликом овог суђења, то је дело правилно квалиФиковано као дело нз нехата по другом одељку § 127. каз. заЕС. из разлога који су изложени у пресуди првостеп. суда. 6) кривица оиихтинских часника за дело из § 122. каз. зак. По овоме законском пропису казни се чиновник који своју власт злоупотроби, те кога незаконо принуди да што трпи или чини, или да не чини. Казна је новчано до сто талира или лишење звања. Ова се одредба примењује по § 132. каз. зак. и на општинске часнике. У кривице које се казно по овоме §-у долазе све оие злоупотребе власти које нису казуистички изложене у коме од других §§-а главе XI каз. зак. која садржи посебне инкриминације злочинства и престЈ па које извршо чиновници у званичној дужности. За постојање дела из § 122. к. з. не тражи се да је оптужени злоупотребу власти за коју се оптужује учинио у своју корист, веК је довољно да је у опште учини. Радња мора бити таква да представља Фрипантну незаконитост, из које се на први поглед може видети да је резултат зле намере, а не нехата или небрежења, услед које је какво лице нешто незаконито претрпсло, или било принуђено да трпи, чини или не чини нешто што по закону није било дужно. Према томе, главна карактеристика овога дела је принуда од стране чиновника да неко на своју штоту што учини, не учини или иротрпи. Овакву исту одредбу садржи и пројокат новог каз. законика у своме § 321. само што изрично захтева да је услед ове злоупотребе власти чиновника ма какво право дотичног лица повређено или окрњено. (§ 321.: чиновник, који своје звање или по»ложај злоупотреби те некога принуди „да нешто учини, или пропусти учинити, „или да нешто протрпи, чиме се ма ка„кво његово право вређа или крњи, каз„ниће се затвором до 1 године или нов„чано 1000.*)

Но, средства која су употребљена да какво лице нешто незакониго претрни, не морају се састојати једино у некој физичкој сили или прстњи , те кад ова сила и претња не постоји, онда, не постоји ни поменуто кривично дело из § 122. каз. зак. Јуриспруденција Касационог Суда одлучује : да за постојање овога дела закон не тражи искључиво претњу илн Физичку силу, нитм се то може извости из речи „чиновник који власт злоупотреби", употрсбљених у § 122. каз. зак. већ ово злоупотребљење власти може бити и произвољним и незаконитим одлукама власти, којима такођо неко може бити принуђен, да што неправедно трпи, чини или не чини, што свакојако има да буде предмет оцснс суда. — (0. о. с. од 4. августа 1909. г. № 7428.). Пример који излажемо такође је у духу ове јуриспруденције. Извесни часници општиие Р. стакљсии су под суд и оптужени за то: в што су на дан 22. августа 1903. сви заједно ушли у мохану општине Р. коју јо под закуп држао муж тужиљо Мирјаие пок. Богосав Живановпћ, бив. механџија из Ратара, и из исте узели и однели све механске ствари и сгвари тужитољке Мирјане, па по том тужиљу Мирјану и њеног мужа пок. Богосава, као не^родне у плаКању кирије, из мсхане истерали, те тимо учинили кривично доло које предвиђа и казни § 195. каз. зак". Оптужени Иван, Марија и Милутин признају да су са осталим оптуженима одноли тужитељкине ствари у општинску судницу из општинске каФане, али се бране да их нис.у разграбили и упропастили, већ да су те ствари биле пописате и однете у општинску судницу ради чувања, пошто ни тужитељка, ни њен муж пок. Богосав, кога је према решењу одбора општине Р. од 22. августа 1903. требао из ове механе истерати,' — јер јо ову механу готово порушио и упропастио, — нису хтели примити кад су им на чувањо пону.ђене. Налазе да су они били дужни извршити поменуто решење општинског одбора и епасти од даљег уништавања општинско добро — механу од стране закупца мужа тужиље Мирјане пок.Богосава, те према томе, да у њиховим поступцима но можо бити кривичног дела. Браниоци оптужених наводили су да у радњи оптужених не стоји никакво кривично доло јер су оптужени тиме што су заштитили општинску имовину од упропшћивања, били у положају праводне нужне одбране, а оптужени Филии још и по томе што је он и су-сопственик ове мохане. Суд је нашао: „да у томе што су оптужени Димитрије, Иван и Милија по њиховом сопственом нрнзнању и осталим ислеђеним околностима, као часници суда општине Р. на дан 22. августа 1903. отишли у општинску механу, коју је држао под закуп Богосав Живановић, бив. мех. из Р. из ње изноли Богосављеве ствари, и на тај начин њега принудили да предстане бити закупац ове механе, — стоји дело злоупотребе власти из § 122. у в. са § 132. каз. зак. а не дело самовлашћа из § 195. к. з. пред-

стављоно тулгбом дрл-савног тужиоца, јер нема никаквих доказа да су они ово учинили у намери прибављања и удовлетворси.а ма каквог свог личног права. Ово своје гледиште суд оснива још и на томс, што су оптужени, као општински часницн, мимо решења начелника среза Јасеничког од 9. Фсбруара 1903. г. № 2665 које је поништило начолство окр. Смсдоровског решењем својим од 4. марта 1'ЈОЗ. г. № 1917. и препоручило начелнику рад у извесном правцу, а за које су они несумњиво знали, јер је донето на тужбу њихову, као заступника материјалних интереса општине, и осталих су-својинара овс механе, заједно са осталим одборницима донели решен.е о истом предмету од 22. августа 1903 г. и ово према закупцу Богосаву извршили, на пачин напрод изложени, — суд налазп да је у моменту кад је полиц. власт узела на се да расправи спор измсђу сопствоника ове механе и њеног закупца, надлежност опгптинског суда и одбора, у овоме питању, према § 4. од. III и § 9. полиц. урсдбе, нрестала, и да со сав доцнији рад оптужених има квалиФиковати не као вршење дужности, већ као злоупотреба власти, јер су свесно учинили нешто, на што по закону нису имали право. И ако су сведоци утврдили да је закупац Богосав ову мохану готово са свим упропастио. ипак то им није могло дати право да њега, Богосава, на представљени начин доводе у положај да трпи у поглоду свога закупног права и тиме га принуде да напусти закупно добро, једно с тога, што је, као што је већ речено, полициска власт узела у поступак тужбу заинтсресованих против Богосава, да се он нагна да изиђе из закупног добра, друго, што су сопственицп ове механе имали право на накнаду од закупца Богосава у колико би је он упропастио, — што су они као представници власти знали и морали знати. Кривична одговорност оптужених доказује се њиховим признањем да су пописали и однели ствари закупца Богосава у општинску судницу и на тај начин приморали га да закупно добро напусти, признање које се слаже са ислсђеним околностима. — § 225. кр. суд. пост. Истакнута одбрана брапилаца оптужоних да су они дело, ако оно у опште и постоји, учинили у праведној нужној одбрани имања огплтинског и осталих сусвојинара истог, и да према томе они за исто не могу бити ни кажњени, суд налази, да но можо опстати. Јер, поред других елемената, битних за иојам праводне нужно одбране, потребно је још да напад на извесно добро непосредно предстоји или већ постоји. Свршени напад или напад који тек у будућности проти. не ствара стање праводно нужне одбрано. Према овоме, пошто је давањс закупца Богосава. прсма целокупном ислеђењу, спадало у рсд напада ове друге категорије, то оптужени и нису могли бити у стању праведно нужне одбране". Са ових разлога с поглодом на олакшавне околности суд је пресудио : да се

«