Policijski glasnik

ВРОЈ 44.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 349.

оатужени казне свакл са по 15 дин. новчане казне, у корист државне касе, коју ако не буду могли платити 1 / а имања да буду ио 3 дана у затвору; на плаћање накнаде штете за изнете ствари и трошкове. Ову пресуду одобрио је и Апелациони Суд. М. М. Станојовик.

ФРАНЦУСКИ КРИМИНАЛИСТИ 0 ПРОЈЕКТУ НАШЕГ КАЗНЕНОГ ЗАКОНИКА

Свака новина у области кривичног права данас сс дочеиује са живии интересом и рсвносно претреса у свима научним круговима, јер су стварн ове природс од капитално вредности за цео цивилизовани свет с обзиром на стално увећавањо криминалитета у последње доба. Како пројекат нашег новог казненог законика представља. тако рећи, последњу етапу у развитку сувременог кривичног права, то је сасвим природно што се и о њому до сада дискутовало у многим страним, стручним часописима. Да би се видело шта Француски стручњаци мисле о овом нашем пројекту, доносимо овде у преводу реФерат А. Берлет-а, председника првостепеног суда, који је прочитан на једној од последњих седннца удружења француских криминалиста (Иа 8ос1е<:е §бпега1е <1е Ртопз), и који гласи: — Надам се, Господо, да ће Вас интеросовати да упознате један од најновијих пројеката казненс реФорме — пројект српског казненог законика — чији номачки и италијански преводи допуштају ми да Вас данас њиме позабавим. Овај пројекат садржи у себи ио ношто од израђених нових казнсних законика: немачког, аустријског и швајцароког који су, као што Вам је ћознато, чисто реФорматорски. И он је такав, и то у воликом степену. За њега се може реКи, да је у исти мах и научно и практично дело, и да се инспирише општим а у исто доба и остварљивим принципима свију криминалних школа. Инспирисан 1906. год. од нашог веома цењеног колеге Г. Веснића, садањег српског министра у Паризу, који је тада био министар правде у својој земљи, онједуго студиран и мењан. Његова данашња редакција израђена ,је од комисије, коју је 27. марта 1908. год. образовао министар правде г. Марко ТриФковић. Комисију ову састављали су : г. г. Марко Ђуричић, члан Касационог Суда, Милутин Миљковић, судија, Божидар Марковић, проФесор кривичног права и Душан Суботић, секретар министарства. После рада од две годино и четири месеца, иретходни пројект био је публикован и 26. јуна 1910. год. званично подвргнут оцени једне -- шире комисије, која га је наново прегледала и дала му Форму, у којој је сада лоднет Скупштини. Има изгледа, да ће га законодавно тело усвојити без икаквих измена, те ће тако чинити част нацији којом влада принц, чијој вредности ода-

јемо хвалу, и за кога имамо само признање, којо сваком Французу инспиришу услуге учињенс нашој отаџбини од јуначког официра из 1870.год. и витешког браниоца наше земље. Пројект српског казненог закопика Формиран је из 416 параграФа или чланова, и подељен на два дела: први обухвата опште принципе и мере које се имају применити на сва кривична дела, а други специјалне одредбе засваку повреду закона. Први део (§ 1 до 83) најинтересантнији је за нас због својих геноралних одредаба. Он је подољен на ових 11 глава: 1. оаште одредбе; 2. назне и мере сигурности; 3. иогодбе кажњивости; 4. ионушај; 5. аодстрекавање и иомагање; 6. одмеравање каане; 7. стицај; 8. условна осуда; 9. застарелост; 10, ириватна тужба, и 11. рехабилитација. Испитајмо ове главе редом које иду. У § 3. Формулисан је нарочито принцип: пи11ит сттеп вГпе 1еде. Овај исти параграФ бенеФицира окривљеног свима олакшицама, које су унете у казнено законодавство по извршењу кривичног дела, па чак и у оним случајевима кад би нова законодавна одредба ступила у важност по изрицању пресуде. То јо дакле ретроктивитет благости. ПараграФи 5 и 6 постављају принцип персоналитета казни за сваку законску новреду извршену у иностранству: не само да сваки Србин може бити кажњен у Србији за ову повреду, већ и мора бити кажњен ако је она злочине природе. ПараграФ 7, напротив, обухвата туђинца на српској територији којијепротив Србииа извршио (ван Србије) кривично дело кажњиво најмање затвором. ПараграФ 8. односи се на туђинца, ухапшеног у Србији који бп, на страној територији, извршио злочин кажњив робијом, према туђој држави, или према, туђинцу, ако његова екстрадицнја није тражена или је тражена па је одбијена, и ако извиђање нареди министар правде. ПараграФн 9 и 10, у чије би детаље било дуго улазити, признају вредност страних пресуда, па чак и превентивних мера, и ослобођавају свако казно окривљеног који је издржао казну досуђену му од страног суда, или кога је овај суд ослободио. Ако доло, казнимо у Србији, нијс казнимо по законима земљо у којој је извршено, истрага у Србији не може се водити без наређења министра правде. И провентивни притвор у иностранству, урачунаће со при одмеравању казне у Србији. ПараграФ 12 регулише парламентарни, а параграф 13 дипломатски имунитет. Следећи параграФИ одговарају уводним одредбама нашег казненог законика. НеквалиФикујући минималне законске повреде, иступе, српски пројект усвајафран цуску деобу на злочине и преступе. Разлика између ових двеју категорија кривичних дела извршена је, као и у нашем законику, ирема величини казне: злочини су кривична дела која се кажњавају затвором већим од три месеца, или лишењем звања, као

главном казном. Сва остала кривична дела преступи су. Ова разлика сачувала је, дакле, на жалост, сву произвољност нашег разликовања кривичних делаи нема, исто као и наша, карактер филозофски, па чак ни логички. Она, шта више, овај карактор има у мањој мори, јер су наши злочини сва тешка кривична дела, која су у времену промулгације нашег казненог законика имала нарочиту опасност, а наши нступи, бар у воћини случајева, нонамерни су акти, док су преступи по новом српском казноном законику час незнатни казнони факти, као н. пр. нохотична штета, а час, опет, крађо, кривична дела против наравствености, насиља, која законодавна произвољност кажњава тромесечним затвором. После овога, у пројекту српском долази практично решење проблема урачунљивости и одговорности. Још и овде заступљени су дух и метода нашег казненог законика, а нарочито његове друге књиге. Слободна воља претпоставља се, изузев случаја душевног обољења. ПараграФ 46 готово је репродукција нашег чл. 64, кога срећно допуњује овим изразима: „Није кажњив онај, који у времену извршења дела није могао схватити природу и значај свога дела било услод болосног душевног растројства било услед бесвесности или услед умне неразвијености". Тачна дофиниција заблудо и (1о1из-а дата је у параграФима 44 и 45 (?). ПараграФ 47 допушта судији да води рачуна о околностима, а § 48(?) да има обзира према нознању закона којо проистиче из Факата. Малолетници су подељеии у трп категорије: они до 14 год. но подлеже никаквој репросији; они од 14 до 17 закључно кажњавају се, као и у смислу чл. 67 нашег казненог законика, ако су радили с разбором. У противном случају, они се предају родитељима или стараоцима. Деца напуштена или у моралној опасности упућују се у заводе за васпитање, у којима имају остати до њихове поправке, а најдаљо до пунолетства (§§ 50 и 51). Осуђони малолетници затварају се у специјалне казнене заводе. Министар правде може их условно ослободити. Казне оиштег права, које со досуђују малолетницима од 17 до 21 год. редуциране су и у времсну трајања и у строгости. ПараграФ 52 прокламује начело нужно одбране и допушта судији да може ублажити казну ако је жртва напада прекорачила границе ове одбраие, ада сасвим поштеди од казне онога који је ове границе из страха прекорачио. Параграф 53 допушта „стање нужде с< за заштиту живота, слободе, имовине ради отклањања пстовремене и неизбежне оласности ако учињсна повреда није већа од онасности. У овом с.тучају судија је у праву да знатно ублажи казиу. (свршиће се)