Policijski glasnik

СТРАНА 132.

ПОЛИЦИЈСКВДТЛАСНИК

ВРОЈ 17.

изазвана лажним представљањем, прикривањем или изопачавањем истине 1 ). 2° Без значаја, о чему је власт обманута, у чему се дакле састоји обмана. 3° Без значаја је такође, да ли је обманута полицијска или која друга власт. б) Кривац. — Из саме природе радње истиче, да јо потребан умишљај. т.ј. онај, који распростире какву чињоницу треба да зна, да јо она неистинита. (НАСТАВИЂ.Е СЕ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ВИДОКОВИ МЕМОАРИ

НАСТАВАК

Пођемо! Дошав на врата станице, учтивост је захтевала да га пустим да први уђе и ја му учиним ту почаст. Он оде до на крај нредсобља и окренув се свуд около себе тражио је узалуд лице о коме сам му говорио. »Ама, рече ми, који је ово робијаш што га видим«. Ја сам био тада до врата и приметим да он гледа у једно огледало углављено у зиду, каквих огледала има у већини станица ради огледања. Викнем га и покажем му да је то огледало. „Одовуд треба гледати«, рекнем му. Он погледа и окренув се мени додаде: а, ти се шалиш, ја видим само себе и тебе, али ухапшенога... где је ухапшени? — Па ти си тај ухапшени, нема овде другог; ево наредба која се на тебе односи. — Тако! тако раде само ниткови! — Они према најгорему на свету. — Пајгорему? нека буде како ти кажеш; али знај да подвала исправном човеку не доноси добра. Кад је пут за проналажењо какве важннје ствари био претрпан тешкоћама мени су крадљивице често чиниле веће услуге него крадљивци. У опнгте у полициским истраживањима жене имају преимућство, које их чини надмоћнпјим над људима. Везујући такт са лукавством оне између осталога имају и постојанос/г која их увек води к циљу. Оне изазивају мање неповерења и могу ући свуда а да не изазову сумњу; оне имају изванредан дар да се спријатеље оа служавкама и вратар-

') В. ЖиваиовиК Оенови Кривичног Права, Ппеебни Доо II § 59 I 1.

кама; оне умају вешто да заснују везе и да дуго разговарају а да не одају тајну; приступачне по изгледу и кад су најуздржљивије у стању су да изазову поверење. У опште, оне имају највише свих оних особина које су својствене ухоћењу и кад су одане полиција нема од њих бољих агената. Г. Ханри, који је био врло вешт човек, употребљавао их је чес/го и у најтежим стварима и ретко да се није похвалио њиховом умешношћу. По примеру овога шеФа ја сам у министарству употребл>авао женске и увек сам био задовољан њиховом службом. Међутим како су шпијункиње врло покварена бића, и можда покваренија него шпијуни, то сам према њима морао стално бити на опрезу. Ово што иде показаће да не треба увек веровати у њихову верност коју оне нарочито показују. Издејствовао сам био слободу двема крадљивицама под условом да служе полицији. Оне су још пре биле дале доказа да умеју радити, али радећи без плате и принуђене да краду да би се могле издржавати, ухваћене су биле на делу. Ја сам им скратио издржавање казне за ова дела. СоФија и Домер, то су њихова имена, отада су биле у непосредној вези са мном. Једнога јутра оне ми јавише да су у стању помоћи полицији у хватању некога Томино-а, опаснога човека који се од дужег времена прати. Оне су, рекоше ми, с њиме доручковале и да ће се довече наћи с њим у једној винарској радњи у улици Св. Антоније. У свакој другој прилици оне би ме могле преварити, али ја сам био Томино-а ухапсио још у очи тог дана, те је било довољно невероватно да су могле доручковати с њим. Иптересовало ме је ипак да видим докле ће да терају у варању и обећам да ћу и ја поћи на њихов састанак. Чекали смо доста, али, као што се већ појми, Томино не дође. Чекали смо до десет сати; најзад, СоФија правећи се нестрпељива упита момка да ли није долазио какав господин да их тражи. — Онај с којим сте доручковали? одговори момак; он је долазио мало пре мрака и рекао ми је да вам кажем да се не може вечерас наћи с вама, али то може бити сутра. Био сам начисто да је момак у договору с њима п да су га оне

научиле, али правећи се да ништа не сумњам ја сам зкелео да видим колико ће ме времена ове жене варатн. За читаву недељу дана оне су ме водиле час на једно место час на друго, свуд смо трагали сигурно наћи Тимоно-а, али га никако не могасмо задесити. Најзад, 6. јануара оне се заклеше да ће га довести; чекао сам али оне дођоше без њега и наведоше ми тако добре разлоге да ми је било немогућно љутити се; баш на против показивао сам се врло задовољан и да то посведочим позвао сам,их да их частим и оне присташе, те пођосмо заједно код „Пти-Брок" у улици Верери. Јели смо, пили смо, смејали се, а кад се приближи тренутак да се растајемо предложим да завршимо са пеколико чаша ракије, али ракија о<!, винарског трговца. У оно вреие ја сам био имао једнога што нече ракију, близу Турнике СенЖан; кажем им да ћу ићи да донесем од моје ракије, нешто фино, На ову вест оне поскакаше од радости и препоручише ми да идем али да се брзо вратим. Овем и после два минута вратпм се саједном Флашом пренеченице, коју испразнимо за трен ока. — Ви видите да сам ја поштен човек, рекпем мојим пријатељицама, зато тражим једну услугу од вас. — И две, новика СоФија; кажите само. -— Добро, сво шта је: један од мојих агената ухватио је две крадљивице, рачунам да оне имају много покрадених ствари, али да би се могао извршити претрес иогребно је знати њихов стан, а оне то неће да кажу. Оне су сад у полициској станнци Сен-Жан, ако би ви отишле тамо можда, би могле од њих докучити где им је стан. Један или два сата биће довољно за то; а вама би тај посао био врло лак како сте ви умешне. — Буди спокојан, мој Жиле, рече ми СоФија, ми се примамо да то извршимо; ти знаш како треба с нама поступати и да нас пошљегп на крај света ми би теби за љубав, ишле; бар ја. — И ја, прихвати Бел-.1иза. — Онда, ви ћете понети шефу неколико реди како би вас познао. (НАСТАВИЋЕ СЕ)