Policijski glasnik

БРОЈ 17.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАНА 133.

ИЗ СТРАНОГ СВЕТА

0 личној безбедности органа власти. Пошто се у појединим земљама догађају напади на органе власти, који постају жртва иротивзаконих радн.и појединаца, нужио је предузети мере, да би им се осигурала безбедност а тиме да би се прибавило и поштовање закона. Органе власти треба подсетиги на основне принципе праведне нунше одбране, као што је потребно упућивати их, да, при извесним обичнијим поступцихма око њих, буду питомији,- и да донекле хладно, стојички, подносе неприлике. Оружје никако не треба орган власти да унотреби пре, него што за то буде стварне потребе, али тако исто орган власти не треба да се оружја свога сети онда, када буде доцкаи, већ благовремено. Сваки грађанин има право на нужну одбрану, па то право припада и органима власти ; кад је органу власти угрожен живот оружјем, које се налази у руци кривца, орган власти има право да се брани иа п да убије кривца у цељи своје одбране. У Белгији је издан распис о личној безбедности органа власти, у циљу, да безбедност тих органа буде ујемчена и да се употреби оружја приступа само онда, када то мора бити. Тај распис садржи следећа наређења и упутства: — Они, који не познају правну науку, могли би мислити, да органи власти не уживају право праведне нужне одбране у истим границама као остали грађани. Овакво миљење је сасвим неосновано. Праведна нужна одбрана јесте природно право; по томе ни један човек не може да буде лишен тога права; то природно право је над прописима писменим, и, сходно томе, закони или уредбе, који би органу власти забрањивали употребу права праведне нужне одбране, не би имали обавезну снагу. Најзад то природно право не може се ни променити или отуђити, и тако, орган власти не би могао у правном смислу се одрећи права нужне одбране на случај кад му се прилика укаже да употреби тога права нрибегне. Из тога излази, да заповест, издана од старешине, да иотчињени орган власти у извесним случајевима не сме брапити свој живот или своју личност, јесте ништавна, и да орган власти пма дужвост да о таквој заповести не водн никаква рачуна. И

само законодавство признаје органима власти право праведне нужне одбране под ограничењем, да се не прекорачи мера за нужну одбрану. Закон брани оне органе власти, који, дајућн закону животну снагу, мора да употребе силу и принуду, по ма коју цену, да би извршили закопска наређења као: извршење пресуда и одлука власти, хватање криваца на делу, прекраћивање ма каквог кривичног дела које се продужује, утврђење идентичности кривца. Орган власти при вршењу службе треба да буде у могућности да но потреби одбрани свој живот; тога ради, он ће држати у руци оружје свакад кад има изледа на опасносг, како бн се оружјем могао послужити. По иотреби он ће оружје употребитп против кривца; кад крпвац држи оружје, не треба му исто отимати; кривца треба ставити у стање да не може да употреби оружје, којега се латио, јер, ако орган власти одложи одлучну употребу свога оружија, после ће му доцкан бити и он ће подлећи. Само се по себи каже, да ваља добро пазити, да се не прекораче границе праведне нужне одбране; ако се мора, на пример, признати право органу власти да на ударац песницом или штапом одговори ударцем сабље, не би се могло допустити да у таквом случају одговори пуцањем из ватреног оружја. Друга је ствар, ако орган власти има пред собомвише непријатеља ненаоружаних, за које може да закључи, с погледом на њихов број, да ће га и без оружја надвладати; јер опасносг је у самоме броју нападача, који ће моћи и голим шакама одузети живот органу власти. Органи власти треба да имају на себи пронисне знаке, или да су у друштву других униФормисаних органа власти, илп да буду познати или престављени кривцима, па да се могу појавити у улози органа власти. Кад орган власти, у ма којој ирилици, буде пред особом наоружаном ватреним оружијем, има песумњиво право да пуца на кривца, ако је овај оружије управио на органа власти; ако оружије кривца није на нишан, треба да изда заповест да се оружје баци на земл_>у, и, ако та заповест не буде одмах послушана, да пуца. Кад орган власти има да приступи хапшењу кога лица ухваћеног на самом делу, или кад има да га по постојећој одлуцп до-

тера илиспроведе, може, по потреби, наредити му, дадигне руке у вис; ако ово лице одмах не послуша наредбу, орган власти може да се сгави у стање праведне нужне одбране, пазећи да је не прекорачи. Кад се орган власти нађе према лицима, за која озбиљно мисли, да имају при себи прикривепог оружја, може им наредити да днгну руке у вис, а, ако ова лица не послушају наредбу н учине покрет, који би одавао намеру да се дочепају оружја, сматраће се, да је у стању праведне нужне одбране са правима, која отуда истичу. Кад орган власти има нред собом лица паоружана ножевима и другим ладним оружијем, издаће наредбу да се на земљу положи то оружије; ако се не послуша, стање је нужне одбране; после полагања оружја орган власти може наредити и да се руке дигну у вис, и, ако се ово пе послуша, орган власти је у стању нужне одбране на случај, да непослушни учине какав сумњив порфет. — Заиста су ова наређења и уп^тства целисходна: њима се ујемчава безбедност органа власти, а, у истој мери, одстрањује употреба оружија од стране органа власти онда када употреба оружија није никако потребиа. — (К. 1}. Р.)

ПОУКЕ И ОБАВЕШТЕЊА Ј. Митић деловођа општине беочићске актом од 16. анрила ове године упутио је пигање овакве садржине: Једна општина имала је свога деловођу, који није војни обвезник. али је толико оболео, да дужност не може отправљати, услед чега је председник општински са одбором решио, да дужност деловође врши деловођа суседне општине као најближи, пошто се није могло набавити друго лице за овај положај због ратних нрилика. Пита се: да ли је ово саобразно закону и може ли деловођа суседне општине вршити дужност деловође у другој општини до избора сталног деловође? Одговор: По члану 113. закона о општинама деловођа једне општине не може бити у исто време и деловођа које друге општине. Али како услед ратних ирилика није лако наћи за сваку општипу квалиФПкованог оп-