Policijski glasnik

6Р0Ј 25.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 14. ЈУЛА 1913.

ГОДИНА IX

Љ ж ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА (ВЛАСНИК МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА)

.полицијски гласник" излази једанпут, а 11рема потреби И више пута недељно. претплата се полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „ полицијског гласника " не продају се. рукописи се не враћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО Указом Његовог Величанства Краља Пстра I, на предлог Министра Унутрашњих Дела, а на основу чл. 34. закона о пословном реду у Државном Савету одобрено је решење Државног Савета од 7. јуна 1913. год. Бр. 1509, донето на оснопу чл. 114. тач. 9. Устава, које гласи: „Да се Д-р Фердинанд Грамберг, индустријалац из Београда, родом из Панчева, и поданик угарски, по својој молби прими у српско поданство изузетно од § 44. грађапског закона, пошто је поднео уредан отпуст из својег досадашњег поданства«. Из канцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 21. јуна 1913. год. у Београду.

Указом Његовог Величанства Краља Петра I, на предлог Миннстра Унутрашњих Дела, а на основу чл. 34. зак. о пословном реду у Државном Савету, одобрено је решење Државног Савета од 26. августа 1911 год. Бр. 8204, донето на основу чл. 144. тач. 9. Устава, које гласи: »Да се Марија ./1ебл, удова из Београда, родом из Врбаса у Бачкој, и поданица угарска, по својој молби прими у српско поданство, изузетно од § 44. грађанског закона, заједно са својим пунолетним кћерима: Раптелом и Регином и малолетном децом : Сидонијом, Каролином и Леополдом, иошто је поднела уредан

отпуст из својег досадашњег поданства (( . Из капцеларије Министарства Унутрашњих Дела, 21. јуна 1913. год. у Београду.

Живота СтеиановиК, полициски писар прве класе среза косаничког, и Војислав МарковиЛ, полициски писар треће класе среза колубарског округа ваљевског, погинули су у рату српско-турском.

Ђорђе С. Анастасијевић, полициски пиоар друге класе среза поречког, погинуо је у борби са Бугарима 22. јуна 1913. године.

Д-р Ђорђе МиловаиовиЛ, полициски писар прве класе среза колубарског, умро је 28. јуна 1913. године на војној дужности у Велесу.

Младен Ивановип, полициски писар друге класе среза зајечарског, умро је 31. маја 1913 године у Зајчару. Из канцеларије Министарства Унутрашњнх Дела. СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИКУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ (нАСТАВАк) По другом мишљењу треба овде применити општо прописе о наслеђивању у I

иновосним кућама. §. 528. Грађ. Зак. решава само питањо о сукобу између сродства у задрузи и сродства изван задруге, и решава га у корист оног првог или, боље, против овог другог: сродник изван задруге не може ни у ком случају интестатски наслодити сродника у задруви. Али §. 528. даље од тога не иде: на име, искључивши сродство изван задруге, он није тиме хтео рећи да ће умрлога у задрузи наследити задруга а не онај који му је у задрузи најпречи сродиик. Тим питањем §. 528. се уопште не бави, другим речима, он оставља §-у 527. да он одреди коме ће дефинитивно, пошто је једном сродотво ванзадружно искључено, припасти оно што је умрли задругар оставио, а по том пропису примениће се правило о наслеђивању у инокосним кућама, кад год од тога законодавац није изречно одступио, што значи да ће овде Ле сиша-а. наследити ње^ов најближи сродник у задрузи. Када се, на основу проииса §§~а 527. и 528. Грађ. Зак., долази до тако сигурнога рсзултата, да ли Ое онда може онај пасус из решења од 7. Фебруара 1847. год., којим јо био објашњен §. 529. Грађ. Зак. (»... но тај да остаје задрузи, као најпречем наследнику... а ) узети као довољан аргумеиат против тога резултата а у корист задруге? Ми мислимо да треба одговорити иогативно: законодавац је ту под задругом мислио на оног задругара који је &е сигиз-у најближи сродник: реч в задруга 1( која је ту употребљена јесте само начин на који се законодавац ту изразио. У осталом, тим се изразом законодавац могао ту послужити и због тога што, заиста, нема никаквог практичног интереоа, све дотле док задруга траје и док задругари живе сложно и исправно раде, то питање: да ли јо оно што је умрли задругар оставио припало задрузи или њоговомнајближем сроднику у задрузи. Ми смо већ имали прилике казати да, за трајања задруге, не води се рачуна о томе колико ко од задругара има у задружној заједници: за то време, у погледу рада и уживања задружним добрима, поступа се онако иото као да би сви задругари