Policijski glasnik

СТРАНА 210.

Г10ЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 27.

Указом Његовог Величансгва Краља Петра I, на нредлог Министра Унутрашњих Дела, а по саслушању Министарског Савета, решено је: да се Миливоје Јездимнровић, полициски писар треће класе начелства округа тимочког; Предраг Ж. Петровић, полициски гшсар треће класе среза колубарског, округа ваљевског; и Стеван Пауновић нолициски писар треће класе среза рачанског, — на основу § 76. закона о чиноницима грађанског реда отпусте из државне службе у иптересу исте. Из канцеларије Мпниотарства Унуграшњих Дела, 19. јула 1913. год. у Београду.

СТРУЧНИ ДЕО ЗАДРУЖНО НАСЛЕДНО ПРАВО по ГРАЂАНСКОМ ЗАКОНИНУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

(НАСТАВАК) Наш Грађански Законик, или бар текст његовога §-а 138., друкчији је. У њему се вели да усвојеник „ступа у род њихов (усвојилаца), и добија сва права, била она лична или уговорна или наследна , која нрема својим: рођеним родитељима и родбини има.. . х ) Из саме редакције овога прописа излазило би да усвојење нема само дејство на односе између странака уговорница (усвојиоца и усвојеника) већ и на односе између усвојеника и родбине усвојиочеве, противно правилу да је уговор само релативнога дејства, т. ј. да он ствара, мења или гаси правне односе једино ме$)у контрахентима а дајезатроћа лица он Нез т1ег аИоа асГа. По §. 138. једно лице могло би натурити, без њенога припита, својој родбини новога рођака који би наспрам ње имао чак и наследна права! Уснојење не би било код нас само институција, као у другим законодавствим(в. чл. 343. а 352. Франц. Грађ. Зак., §§. 1741. и даље Нем. Грађ. Зак.), помоћу које би они који немају природне деце могли себи осигурати цивилну децу, већ би оно било установа помоћу које би сваком члану једне породице било могућно ову увећати. У осталом, наш Грађ. Законик и иначе није се овде много држао свога изворника. Јер док но овоме може усвојитн само онај који природне, крвне, деце нома 2 ),

Ј ) Курсив је наш. '') §. 179. Ауотр. Грађ. Зак. гласи: (( Регзопеп, \уе1сће с1еп еће1озеп 84апс1 п1сћ1 Ге1егНсћ апс;е1оће4, ипс1 кејпе е!§епеп ећеНсћеп Ктс1ег ћаћел, коппеп ап К1П(1ег81аи аппећтеп... »),

дотле тај услов за адопцију наш Законик не тражи, што значи да и онај који би имао праве деце, мушке или женске, могао би усвојити, и тиме своју рођену децу, у погледу њених наследних права, ограничити. Шта више дискутује се о томе да ли родитељ не би могао, усвојењем, чак и закони део наслеђа своје рођоне деце окрњити 1 ). Једно због овакве редакцијо §-а 138. Грађ. Зак., а друго и зато да би се наведеном пасусу из §-а 528. Грађ. Зак. могла паћи његова корисност, можо се бранити мишљење да тај параграФ даје право задрузи да усвојеника који је умро без деце наследи, са искључењем њогове крвне родбине изван задруге. Законодавац усвојењем није створио само везу између задругара који је усвојио и његовог усвојеника, већ је овога, усвојеника, увео сасвим у Фамилију усвојичеву, начинио га сродником крвних сродника задругара усвојиочевих, због чега задруга, по §. 528., искључује, из наслеђа усвојеника без деце умрлога, крвну родбину његову изван задруге, онако исто као што ће и усвојеник искључити ванзадружног крвног сродника из наслеђа Ле стиз -а који је са њим, усвојеником, живео у задрузи. Ми мислимо да се ово решење оснива и на §. 507. Грађ. Зак., који нам, као што знамо, даје деФиницију задруге. По томе пропису: »Задруга је онде где јо смеса заједничког живота и имања свозом сродства или усвојењем по природи основана и утврђена." Овај пропис, дакле, вели да је, за постојањо задруге, довољно и грађанско сродство. На која лица мисли овде законодавац ? Да ли само на усвојиоца и усвојеника? Као што см'о видели, задруго нома, у начелу, између оца и синова који са њим, на његовом имању, живе. Између њих може бити задруге само изузетно. Ако бисмо узели да §. 507. Грађ. Зак. под грађанским сродством циља једино на сродство које се усвојењем ствара између усвојоца иусвојеника, онда би §. 507. био, у том погледу, излишан. И заиста, пошто се усвојеник равна потпуно крвном детету, ако је усвојење из §-а 137. Грађ. Зак., дакло и односно самога наслеђа, то је, и у колико је роч о задрузн, усвојеник једнак са крвним сином. Пошто је једном, у §-у 138. Грађ. Зак., законодавац ова два сродства изравнао, какве би потребе било да он, код свакога иравног института, понавља: како се у т својеник изједначава са крвним дететом ? Да законодавац изразу усвојсње који се налази у §-у 507. Грађ. Зак. даје шири смисао, да га, дакло, не огранчава само на усвојиоца и усвојеника, то се види, мислимо, и из Решење од 22. Маја 1852. год. (36. VI., стр. 103.), код §-а 528. Грађ. Зак., у чијем другом ставу стоји ово:

Ј ) Да напоменемо да по решењу Касационога Суда (одељење) од 8. Августа 1875.год. бр. 3416. ^Ст. Максимовпћ, Нова Збирки, нњига III.. стр, 115.) уговор о усињењу не може окрњити законски доо деце. В. још неке одлуке Касационога Суда у том смислу наведене у нашој књижици: Задружно Право ио Грађанском Занонику Краљевине Срвије, стр. 47., арим .1..

»По овом дакле није права задруга, где заједнички живот оних лица, која је сачињавају, није, као што закон опредељава, свезом сродства основан н утврђен, т. ј. где ова лица нису између себе ио крви или барем грађански (цивилно) сродна, него је онда заједница основана смесом имања и задружног труда.../ 1 У овом се Решењу, као што видимо, вели у опште да лица која су у задрузи могу бити само грађански (цивилно) сродна, тако да се, према родакцији овога Решења, може сасвим узети да се законодавац не ограничава, када вели да задрузи може бити основ и грађанско сродство, само на усвојиоца и усвојоника. А у прилог оваквога схватања иде и пропис законскн који тражи да је на усвојење у задрузи и ова пристала (§§. 142. и 528. Грађ. Зак.). Зашто овај захтев, ако би усвојење остало без дејства у погдеду задруге ? На сваки начи, да законодавац тражи иристанак задруге зато што усвојеник ностаје члан задруге, наравно ако и он доноси имања задружној заједници, односно то ће постати чим се и овај последњи услов, н. пр. благодарећи §-у 517. Грађ. Зак., испуни: како би неко могао постати члан задруге без њенога приетанка? Међутим, чим се између два или више лица образује задруга, одмах добијају важности и прописи о задрузи, па, дакле, и §. 528. Грађ. Зак. о првенству сродства у задрузи. А ако би се рекло, да усвојеник постаје само у неколико члан задруге, н. пр., односно примене §-а 517. или §§-а 519. и 520. Грађ. Зак., док, међутим, он то не постаје у колико је реч 0 §~У 528. Грађ. Зак., пошто би то било противно правилу да усвојеник не постаје сродник крвних сродника усвојиочевих, тако да он ове не би могао ни у ком случају наследити као ни они њега, изузев већ ако би, што се овога последњега случаја тиче, били у питању потомци поочима и помајке (§. 410. Грађ. Зак.), онда би на то требало одговорити овако: да закондавац не зна за такву задругу у којој се неки прописи о задрузи примењују а неки не, осим случаја уговорне задруге (§. 494. Грађ. Зак.). Када задруга постоји по самом закону, тада се на њу примењују сви прописи о задрузи. Отуда, што се овде може заступати, то је да нема никако задруге између усвојеника и крвне родбино усвојиочсве, са којом овај живи, или да задруго има потпуно, али се никако не можо тврдити да измођу њих у ноколико има а у неколико нема задруге, да између њих, дакле, постоји једна врста заједнице за коју, изван случаја уговора, законодавац не зна. То би значило рећи у самој ствари: да ту и има и нема задруге! Живојин М. ПериЂ. (НАСТАШ1Т.Е СЕ)