Policijski glasnik

ЕРОЈ 27.

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

СТРАР1А 211.

0 ИСТУПИЖА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА (НАСТАВЛК) 1° Овде се дакле радња састоји у неаријави извршеног иступног кривичног дела из т. 1. 2° Еривац. — Потребан је умишљај, који се овде састоји у свести, да је узет новац за девојку (»који то дознаду"). VI. Истуии из § 361 к. з. 1 ) — „ Да се казне, вели со у овом §, у новцу од једног до десет талира : 1. Родитељи, који своје новорођено дете без извинитедних узрока за месед дана не крсте' - . а) 1° Радња се састоји дакле у некрштењу детета за месец дана од рођења. 2° Радња је противаравна, кад је учињеиа » без извинителних узрона Да ли постоји узрок, који иравда некрштењо у одређеном року, Фактичко је питање. б) Кривац — Виност иије потребна. в) В. 5. 2. свештеник, који на крштеље позван не би у дето цркви иди зими кући новорођеног без довољног узрока на крштеље дошао." а) 1° Радња се састоји дакле у недоласку на крштење новорођеног детета по иозиву, у цркву или зими куКи, од стране свештеника. Радња је иротивиравна онда, кад је извршена Ђ без довољног хЈЗрок а", што је Фактичко питање. б) Кривац. — В. 1 б. в) В. 4 в. 3. свештеник, који позван без довољног узрока не дође девојачкој кући да испит учини, иди цркви да венча," а) 1° Радн>а се састоји дакле у недоласку по позиву девојачкој куАи ра)и исаита или у цркву ради венчања од стране свештеника. 2° В. 2 а 2°. б) Кривац. — В. 1 б. в) В. 4 в. 4. свештеник, који позван без довољног узрока не дође, да мртваца опоји." 1° Радња се сатоји дакле у недоласку ио аозиву, да се мртваЦ оиоји, од стране свештеника. 2° В. 2 а 2°. б) Кривац. — В. :! б. в) »Ако би свештеник једно од иступлења иод бројевима 2, 3 и 4 иоменутих, велп се у т. 5 § 367, учинио из злобе или ината, или због тога, ■ гито је желио тим

А ) Нетачно је мишљење, да су т. 2, 3, 4 и 5 овог §-а замењене чл. 173 и 174 зак. о дркв. властима источно православне вере од 17. априла 1890, јер су за дела предвиђена у овим члановима прописане у чл. 175. истог зак. дисциилинске казне, а ове се казне могу изрећи заједно с кривичном казном из § 367 к. з. У чл. 173 и 174 предвиђени су дакле дисциплински иступи.

какву корист за себе изнудити, да се казни у новцу од ает до тридесет талира". Овде су дакле предви^ене две нарочите, теже врсте кривца код иступа из т. 2, 3 и 4 : 1° Кривац, који је дело извршио »из злобе или ината^. 2° Кривац. који је дело извршио у намери, да тиме за себе изнуди какву корист (1) Под »коришћу« се има разумети свака корист, била она дакле материјалне или морално природе. (2) Ако је свештеник корист заиста изнудио, ностојало би кривично дело из §144 к. з. В о овом кривичном делу ЖивановиИ Посебни Део III § 148 XI. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОУЧНО-ЗАБАВНИ ДЕО

ГОРКИ КОЛАЧИ Снежан децембарски дан пре доста година. Варошким улицама једва ако промакне који чиновник са свежњем аката нспод мишке, или гимназист са књигама у руци, ели која ученица женске раденичке школе са незграпним ђерђевом од простог белог дрвета, или са, у трубу умотаним мустрама за кројење. Кроз неколико тренутака па и они више не пролазе. Све је на своме послу. Женске у кући, поред топле пећи; а мушки у својим: школама, радионицама, канцеларијама. Само паланачки беспосличари: људи и без рада и без капитала, т. зв. в пропалице к , и људи само с кагшталом, без рада, т. зв. »масароши«, и сад, зими, налазе се тамо где су и летос били: у кафани. Кроз мутна, снежним цвећем ишарана каоанска прозорска окпа допиру на улицу њихови промуклп пијаначки гласови, праћени „еврејским вечерњем с< циганског »оркестра и . Већ је четири сахата гјо подие. Звони на вечерње. Пензионисани казначеј, содамдесетогодишњи старац, Таса Маленовић, у широким, препогопскпм »американским« ципелама, и иод џнновским »амрелом«, који својмм димензијама тако јако подсећа на Фамозне кишобране земунских пиљарица, ено већ гега лагаиим, иепоузданим корацима. »журећи« у цркву, да тамо заузме своје редовно место за десном певницом.

Мало подаље за њим, с друге стране улице, иојављује се, ено, и стари чика-Вића, учитељ у недејству, обучен у стари, измашћени реденгот, чија је елегантна црна боја још^пре десет година уметнички превучена као зелембаћ зеленкастом павлаком, каква се, иначе, још виђа само на старим свештеничким џубетима, читама и камилавкама. И он »жури® да не изостане за чика-Тасом. То су редовни црквени гости. Њих познају чак и црквени врапци и црквени мишеви. Но, гле, одмах за њима, на растојању од двадесетину корачаји, пролази улицом једна чудновата, интересантна групица: иет мушкараца, у добу од 11-—14 година, полу-боси, подерани као просјаци, без Кошуље, у дроњцима, с капама кроз чије подеротине вире чуперци умашћене и улепљене косе, бледи, подадули и прљави, као да се никад у животу нису умивали, одмичу они сиегом завејаним улицама, час позастајкујући пред сјајним галантеријским излозима. Најстаријп међу њима, Петар, прозвани »Неција«, има четриаест година. Родитељи су му раио помрли. Неко време иотом издржавао га је стриц, стари алкохоличар, који, једанпут у напитом стању, уби човека и оде на робију, те мали »Пеција (< , тако, паде на терет општини. Но није ни пуне две године прошло, а »општинеко дете С( , ћудљиво као што га је Бог дао, збаци јарам општинског надзора, и поче живети за свој грош, и на своју руку. Онај нешто мањи од »Г1еције а , то је Јанко, звани »Ветар«. Њему нема вигае од тринаест година. Отац, који је био раденик у тунелу, умро му је још пре осам година, а мати му је још жива. То је позната варошка блудница Миља, која је, због свог светитељског живота, до сада ваљда пет стотина пута била у полицнјском притвору. Онај још мањи зове се Сима, међу друговима прозвани »Клисарче«. Њему је дванаест година. Млађи је син старог варошког, увек пијаног, клисара. Цело му је детињство протекло у црквеној порти и на црквеној звонари. Тамо је, тобож, помагао у звоњењу своме старијем брату, а, у ствари, пентрао се по кривудавим раскламатаним степеницама старе звонаре, вешао