Policijski glasnik

БРОЈ 30.

У БЕОГРАДУ, НЕДЕЉА 18. АВГУСТА 1913.

ГОДИНА IX

ф ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СЛУЖБЕНИ ЛИСТ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА (ВЛАСНИК МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ДЕЛА) „ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК" излази једанпут, а према потреби и више пута недељно. претплата СЕ полаже у напред, и то најмање за пола године, код свију полицијских власти, и износи: 20 динара на годину за државна и општинска надлештва, а за све друге претплатнике у опште 12 динара годишње. за иностранство: годишње 24, полугодишње 12 динара у злату. поједини бројеви „полицијског ГЛАСНИКА" не продају се. рукописи сеневраћају

СЛУЖБЕНИ ДЕО

Р А С П И С И Свима полидиским властима. Приметио сам, да у последње нреме поједине полициске власти врло мало воде старање, да се прописи уредбе о механама и каФанама тачно и у свему примењују. У земљи има досга локала, у којима се обављају механске илп каФанске радње, ма да сопственици истих немеју месно механско или каФанско право. Има тако исто локала, који имају одобрења, да се могу употребпти за каФане, али се у њима обавл>а и механска радња, те се тиме појединци несавесно материјално подижу на штету државе, која је за задобијање ових права прописала нарочите таксе. Иегде су сопственици каФана после одобрења дозидали уз ове по неколико соба за смештање путника и то кришом без знања надлежних. Овакви локалц на све пре личе само не на механе уређене по варогаима, тим ире што у њима не влада примерна чистоћа. Даље има досга локала, који стоје затворени више од године дана, па се противно пропису § 24. механске уредбе попова отварају без новог одбрења, ма да је месно право код њих угашено. Има их и таквих који се претварају у трговачке радње, радионице или за другп цпљ, док се то њиховим сопственицнма рентира, а кад то нрестане, онет се отварају као каФане. Иначе чистоћа по овима по собама, храни и гшћу врло је јадна,

те и због тога кривица пада на полициску власт, која се не користи прописом § 9. механске уредбе. Противно пропису §§ 17. и 22. механске уредбе и 14. додатка истој има локала у којима се обавља рад без лпчпог механског -— кафанског права. Има их п таквих, где па ту 1)е име раде док они на чије је име радња, занимају се другим послом. Бива и то, да су лична права добпјдлп људи са пуно порока, осуђиванп и неморална владања. Од колике је све ово штете по друштво, државу у погледу здравственом н кримнналпом не треба помињати. Саопштавајући предње нашао сам за погребно, да полициским властпма обрагим пажњу, да своје оргапе упутп па поштовање н правилно примењиваЕве свију прописа, којп о устојству каФана и механа код нас постоје, како се исти не би изигравали. 11№ 2022. 27. Фебруара 1913, год. у Боограду. Министар Унугрлшн.их Дела, Стој. М. ПротиЂ. с. р. * * * Свима полициским властима. Министарство Народне Привреде упутило је Министарству Унутрашњих дела акт Т. ЈУ» 2466 од 31. маја ове године следеће садржине: „Према чл. 159. ставу првом зак. о радњама полициске власти надлежне су за изрицање казнп за бесправно обављање радњи уопшге, па и еснаФ. занат. радњи, а у смислу чл. 154. тач. 1. истога закона.

Према чл. 2. став 4. зак. о радњама, изузетне су од падлежности овога закона све оне занатске радње у којпма поједипа лица свој занат обављају без припомоћи трећих страних лица —■ ученика и помоћника — сама, или само уз припомоћ чланова Фамилије. Према томе јасно је, да свуда где постоји такав случај те радње не сиадају под закон о радњама, ту не важи нп одредба члана 154. тач. под 1. зак. о радњама, јер је у тим случајевима искључена у опште могућност казнимог бесправног рада, кад закон таква места не сматра као радње у смислу зак. о радњама. Противу те законске одредбе стално греше скоро сви полициски органи. Они скоро нп у једној прилицп не нспитују, под каквим се околностима обавља један занат, већ стално сам Факт обавл .ања занатске радње, без икаквих даљих обзира, сматрају као довољан за решење питања, да ли у појединим ириликама постоји случај бесправне радње који се казни по чл. 154. тач. 1. зак. о радњама, и забрањују рад свима тим малим радњама и занатлијама, ако нису прибавили одобрење Занатске Коморе, или нису протоколисали Фирму и пришли Занатлијском ЕснаФу, па чак кажњавају и земљоделце, који се у слободним часовима баве у таквом обиму каквим занатом. Пошто је то погрешно схватање врло честа појава, услед чега се Минисгарство тако рећи свакодевно у све јачој мери претрпава једним излишним послом, тумачећи ове зазакопске одредбе, а поводом много-