Policijski glasnik

С'11'АНА 234.

ПОЛ 11Ц11.1СКИ ГЛАСППК

БРОЈ 30.

бројних жалби иоднетих судовима на нотпуно неоправднне нресуде полициских власти, ове природе, то је Министарству овоме част умолити Миипстарство Унутрашп.их Дела да извоји свима иолицискпм властима у земљи, а у границама докле се простире важност закона орадњама, издати нотребна упутствау предњем правцу, како би пре доношења одлуке увек предходно оценили: да ли дотична занатска радња подиада иод закон о радњама или не? <( Извештавајући о предњем све полициске власти, препоручујем им, да у смислу изложепог акта Министарства Пародне Привреде поступа ЈУ11 № 5724. 4. јуна 1913. год. у Боограду. Министар Унуграшњих Дела, Стој. М. Протић. с. р. * * * Свима окружним начелствима. Господин Министар Народне Привреде упутио ми је 5. т. м. акт ШБр. 5259, који гласи: »Поједине окр. шумске управе из унутрашпости извештавају ме, да се врло често дешавају случајеви да писари — депозитари огпутују службении послом у срез и тада нико од чиновника неће да прима повац од појединих сељана којп код среских власги уплаћују таксу но закону о шумама за сечу горе из држ. шумгг, за пашу стоке, итд., а често и сами депозитари нагоне та лица да проведу по цео дан чекајући »на ред (С , иа опет не свршив посао одлазе кућама, те су принуђени врло често — нарочито онн из удаљеннјих краЈова — да потребну им гору краду, стоку пуштају самовласно на пашу, или ступају у споразум с појединим несавесним државним оргаиима на терену те им они ово дозвољавају у своју Корист. Како су ове појаве веома честе и управљене против државних интереса, односно интереса Шумског Фонда, — част ми је умолити Вас Господине Министре, да би сте изволели издати потребно наређење свпма среским полициским властима у земљи, које према чл. 27. зак. о шумама прибирају приходе за касу Шумског Фонда, да увек у осуству депозитара одреде лице које ће примати иаведене таксе, и да ти државпи органи буду у опште преду-

сретљивији наспрам сељана који по овоме послу код њих долазе, како би се у будуће избегле наведене појаве и отклонила штета која отуда ироизилази." Саопштавајући прсдњи акт томе начелству, препоручујем му, да изда наређење свима среским начелницнма, да тачно у свему поступају по горљем захтеву г. Мннистра Нар. Привреде, водећи у једно сгарање о његовом извртиењу. 1Ш 5858. 7. јуна 1913. год. у Београду. Миниаар Унутрашњих Дела, Стој. м. Проти*). с. р. СТРУЧНИ ДЕО

ЗАДРУЖНО НАСЈ1ЕДН0 ПРАВО по грађанском законику крамвине србије

(НАСТАВАК! Горњо наређоње §-а 528. врло је важно с једне друге тачко гледишта. Говорећи ранијо о уеловима, потребним за постојање задруго, ми смо казали да се за задругу тражи и заједнчки живом (§§. 57. и 507. Гра1). Зак.). Ако овога услова нема, онда нема ни задруге, ма да су она друга два услова, заједницау имању и сродство. испуњена. У таквом случају не би со, у колпко је роч о лицу којо има имања у задрузп и које је са задругарима сродник, могли применити прописи о задругама, а специално прописи о паслеђу у задругама. Ако би такво лице умрло, не би се могпо реКп да је умрло задружно лице, ннтп би њога наоледила задруга, ако у њој пе би било најближих сродиика умрлога, воК би га наследио опај појединац изван задруге који би мубио најпречи род. Нравнло: да мора бити зајсдничкога жпвота па да може бити задружнога односа у пракси није увок лако применити. Шта јо то заједнички живот ? Када ће овога бити, а кад но ? На нитање оно §. 528. одговара нам индпректно, бар за случајове тамо предвиђсне. Дакле, има задруге и онда, ако је једап задругар одвојен, зато што је заробљен, или зато што је на издржању осудо (А. 'Борђевић, Наследни араво, Бр анич, 1904. год., Април, 202.), или зато што је у »отачаственој служби" (н. нр. у војсци), или најзад зато што јо од задру.е одвојен »подобном нуждом и опасношћу« 1 ). Али дгпо! ако смо у присуству таквог лица које је изван задружне куће, ма да иеподељено, а које не може, за то

') 1!. Др. Чед. Марковић, И деца извап задругс, иаслеђују оца ноји је умро у задрузи, Архив, 1907., 25. Аирила, стр. 213..

своје бављење изван задруге, да наведе ни јодан од оних разлога којо предвиђа §. 528. 1п /те ? Да ли ће се, у случају смрти његове или у случају емрти кога од задругара акоји живе у задружној кући. применити §. 528. Грађ. Зак., ако би било изван задруге таквих сродника који би могли наследити ? Одговор на ово питањо зависи од тога: да ли јо то лице још у задрузи, и лоред тога што се оно не налази у задружној кући? Ми смо на то питање одговорили у опште, у својој расправи: Задружно Право по Грађанском Занонику Краљевине Србије, I., где смо изложили услове потребне за постојање задруге. Ослањајући се на §. 511. Грађ. Зак. и на њогово објашњење од 7. Фебруара 1847. год. (36. IV., стр. 5.), м 11 смо тамо казали да један задругар не губи ово својство, ако би, не одвојивши део који има у задружној имаовини, отишао, ма каквим то поводом и на ма које то време било, из задружне кућо (стр. 115. а 119.). И када јо тако, онда је оно наређење §-а 528. којим се овде занимамо било излишно. Чак оно је и погрешно, јер би се из њега могло нзвести, као да у другим случајевима од задруге удаљени задругар губи тај карактер, тако да би се, у случају наслеђа, применио §. 527. а не §. 528. Грађ. Зак.. Живојин IV). Пери*. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

0 ИСТУПИМА од Д-Р ТОМЕ ЖИВАНОВИЋА

(ПАСТАВАК) IV. Истуи иа § 311 к. з. — „Механџије, кафеџије, пивари, крчмари и у оиште они, који ии&е точе , вели се у овом §, морају ираве мере имати, и ове морају иолицајним. жигом забележене бити. Код кога се јексичне мере, као оканице, иолоканице, сатлици, аиварске чаше и. т. д. нађу, да илати у новцу од ает до десет та-лира, а јексичне мере одузеАе му се. За ираве мере, које нису забележене, илатиИе дуало онолико, колико буде за ударање жига одређгно". 1. Радња со саетоји дакле: а) У држању кривих мера од стране оних, који ииће точе. Ако је пзвршилац с оваквом мером мерио, постојаће превара. б) Или у ироиуштању, да се мере аабележе иолицијским жигом, од стране оних, који аиИе точе. 2. Кривац. — Випост ипје потробна. И. За овај иступ има со казнити по чл. 27 Упутства о надз. над мерама од 1885. год. § 371 јо према томо у ствари укииут и замењен номенутим чл. 27. Према чл. 27 без значаја је, којо врсте продавац држи лажне мере. V. Истуии из § 372 к. з. — „Новчано од ист до петнаест талира, всли се у овом §, да се казне: