Policiski rečnik : Knjiga prva A — E

:

тивних спорова због повреде интереса. могућно је само у случајевима, ненадлежности, = прекорачења UJM злоупотребе власти, као и због недостатка форме.

За разлику од административних спорова, који се воде због повреде права — и који се називају материјалним — спорови поводом повреде интереса називају се формалним ад“ министративним споровима.

„Код формалног административног спора карактеристично је то, што се не тражи повреда никаквог права већ се заштићује само један интерес, интерес да управни акт буде издат онако, како закон прописује. Појединац, се ту не може жалити ради повреде у опште, која му је нанесена; он се жали што је та повреда, изведена, на, један начин, који законом није допуштен. Допушта се повреда интереса појединаца, али само на, један извесан утврђени начин. Циљ правног средства у овом случају није да реституише повређени интерес, него само да нагони управну власт, ако ипак хоће тај интерес ла, повреди, да га повреди Ha законити начин.“ (Објективни административни спор од Љуб. Радовановића, Аргив, књ. 22..). Чланом 15. 3. Д. С. У. С. оставље-

та

но је управним судовима, да у даним

случајевима, цене постоји ли повреда, легитимног интереса или не.

На, основу свега што смо до сада казали излази, да се административ-

ни спорови могу водити:

А. Поводом управних аката инди-

видуалног карактера:

а) Које управна власт издаје У својству јавне власти, т. ]. вршећи извесну јавно-правну футкцију, У границама које су законом тачло утврђене (а не по својој дискреционој моћи), у кругу своје надлежно-

сти и у форми законом пропис 6) Којима. је незаконито („про законских ~ наређења ) повре право приватног или правног лиц, које има извора у законским на Ђењима,;

DB) Којима, је повређен непоср лични интерес приватног или 1 ног лица, заснован на закону. r. Којима, су повређени материје ни приватни интереси државе — # тереси државе као приватног, грађа ског лица — у корист поједина д. Против којих нема места жа. на, вишу јерархијску власт. : Б. Поводом нерадње управне 6.

сти — кад она неће да изда акт н који приватно или правно лице право.

гдин

%

За суђење по административнић споровима, надлежни су: Државни Савет m Управни Судови (чл. 102. 103. Устава и чл. 15. и 17. 3. У

По чл. 108. вет је „Врховни Управни (yo чл. 48. 3. Д. С. У. С., управни ви као првостепени, постоје: у Б граду за Србију и Војводину; у < гребу за Хрватску и Славонију ! Међумурјем; у Цељу за Словени) са, Прекомурјем; у Сарајеву за, Бо ну и Херцеговину; у Скопљу за, Ју ну Србију и у Дубровнику за Далмацију и Црну Гору (8. Домавн Савет, Правна лица, Управни дови).

“ Администрација. Овај израз у требљује се у. двојаком смислу рем и ужем. 151

Цод администрацијом | у 40 ( смислу ~ подразумева, се целок; државна делатност на остварењ коном прописаних циљева. Можи поставити као правило, да 4/

Устава, Државни. a, TI

>