Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š
-Уби
(било њега самог или његових бли-
зу сродних лица), од убијеног y јарост доведен, дело на мах учинио.“ M | , јувреда'“ — вели Др.
Живановић (у нав. делу, стр. 5 — не односи се на увреду у техничком смислу те речи, већ обухвата сваки поступак, којим се једно лице сматра као повређено у својој части. Тако ту спада парочито браколомство.
Израз „злостава““ пак односи се како на физичку тако и на психичку злоставу.
„Велика“ увреда означава _ увреду, која оправдава –,,јарост“ у конкретном случају, а не увреду, која је сама за себе теже природе, за коју је н. пр. прописана већа казна.
Ова ублажавана околност постоји и онда, кад је јарост код убице изазвана била злоставама и увредама ,, његових близу сродних Лица.“ Као таква имају се узети лица побројана у S 50, ал. S“. JU <.
Злостављање одн. велике увреде треба дакле да су нанете убици без , кривице“ његове, а то ће бити онда, кад он није дао довољан повод за ова дела. Давање ма каквог повода не искључује дакле примену 5 156., ал. 2.
Законита – делатност – извесног чиновника не може се никад сматрати као , ,злостављање'' или „;ве лика увреда.“
Потребно је, да је у јарост доведени дело „,на мах“ учинио. То значи, да између убиства и влостављања одн. ' увреде мора има-
ти континуитета, т. ј. да је из-|
међу њих кратак размак времена, што је једно фактичко питање. Није дакле потребно, да је
убиство извршено одмах, ЧИМ а нанета увреда, одн. за време злостављања или одмах по престанку злостављања.
Ако нису испуњени услови, под“ којима је афект ублажавана | околност из У 106, ал. 7., он ће служити као олакшавана – околHOCT. i
По тврђењу Др. Живановића, а линеја друга У 156, односи се сам на убиство умишљајно али без пре думишљаја.
4. Убиство тровањем, (B. TO И вање).
5. Разбојничко убиство. бојништво)
6. Убиство проузроковано VJ шљајном зљоставом. (В. Злоставе
7. Убиство извршено У тучи. (B. Злоставе). |
8. Убиство проузроковано не стручним или бесправним лечењем (8. Лечење бескравно). o
9. Убиство новорођене деце од стране матере. (8. Детоубивтво).
10. Нехатно убиство. Ово дел предвиђено је у 5 158, који глас
„Ко човека из нехата (несмо трености, непажње) убије, да се казни затвором од два месеца до
две године. П
Но ако је у овом случају кри вац, по свом знању, занату или занимању дужан био да буде предострожан, то му се поред затв ра може и самостално упражњава
ње овог заната или занимања 88,
неко време или на свагда забра-.
HHTH. |
„Изрази , звање; занат или 3, нимање'“ — вели Др. Живано вић, (у нав. делу, стр. 20) — « односе само на оне положаје дрј штвене, у које се улази по слободном избору, дакле не на поло-
(B. Ра: