Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

_– жњава се

би 0 ___SJ

жај родитеља, старатеља, тутора.

Израз „звање“ се односи само

"на јавно (Државно и самоуправно) звање, јер је стављено напоредо са ,,занатом““ и „,;занимањем“; са зразима дакле који обухватају ве "приватне службе исте врсте као јавне. _ Израз „занимање“ је такав, да обухвата и „звање“ и „;занат“ али пошто је стављен напоредо са овима, он се мора схватити уже. На име он се односи на делање, које нема за главни циљ зараду за разлику од заната.

Да би извесно делање било „,занимање'“ или „занат“, оно треба да је трајно, ма да није опет потребно, да је за цео живот, ни“ ти да је главно.

Кад је у Питању „занат“, без значаја је то, да ли се делање самостално упражњава или под туђим именом или као помоћник.“ do Tau. 7 um. TI. закона: о за-

штити јавне безбедности и порет-

ı y држави, смртном казном ка„припрема, покушај или извршење убиства на кога органа власти или политичке – личности.“ 5. Вештачење, Покушај, Увиђај).

* *

Одлукама Касац. Суда објашњеје: а) „Убиство с предумишљајем нде је, где је убиство извршеHO по хладном рачуну, дакле где је дело извршено не само вољом кривчевом него и сажељом и по напред смишљеном плану, да се неком живот одузме. (Бр. 3280—1874 г);

6) „Кад је дело убиства извршенд из заседе, онда је очигледно да је извршено MIO напред смишљеном плану, да је да-

Уби

кле emo из S 155 а не из

156. К. 3. (Бр. 2469—1927);

в) „Да би једно дело убиства било казнимо по 5 150 К. 3., потребно је да је исто извршено хотично и с предумишљајем, и то су битни услови за квалифи-

_ кацију дела. По томе законском

пропису изрази „,,хотично и с предумишљајем“ већ садрже у себи вољу за извршење дела и ранију одлуку за његово извршење, као и претходно размишљање о самом извршењу. | Намера пак, као таква, није основни елеменат „код убиства у опште.“ (Бр: 882—1922 PP);

г) „Кад је повређени казао пред. сведоцима да га је оптужени изударао, и то ступцем — тач. 1. S 230 Кр. С. П. — а сведоци тај говор потврђују — У 229 Кр. С. П. — и кад се даље вештачким мњењем не искључује то, већ се вели да је повреда нанета тупим оруђем, онда се друкчије не може узети, но да је оптужени убијеног у главу ударио и смртну му повреду нанео. Кад се даље узме у обзир и место (глава) где је повреда нанесена, онда се ово дело не може узети као злостава из тач. 2. У 160 К. 3. већ је то убиство, по чему кривица потпада под први одељак У 156 К. 5., по коме се и казна одредити

· (Бр. 138—1882);

д) „Убиство, и ако је дуже времена смишљано, извршено у афекту — на мах изазвано по-, ступцима убијеног, не потпада под одредбу S 190 К. 5., него под одредбу друге тач. % 156 К: Fk. S. (O. Q. C„Bp, 757—1885);

Ђ) Кад је истрагом утврђено да је оптужени пуцао са неодре-

ђеном намером (долус индетерми-

натус), онда он може бити одго-