Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Уби 529

воран само за дело које је последица његове радње, у њпротивном, ако суд нађе да његова радња није имала за последицу никакво кривично дело, онда нема ни кривичне – одговорности.“ (Pp: O. O, Cx Bp. 80/72—1899 n);

е) „Према науци, у систему нашег казненог законика убиство без предумишљаја постављено. је као генус убиства хотичног, а у биство с предумишљајем као с пециес хотичног убиства. У сумњи, да ли постоји убиство са предумишљајем или без предумишљаја, мора се узети убиство без предумишљаја. Појам реквизита „,без предумишљаја“ , као чисто негативно обележје нема нарочито да се доказује, већ је питање о постојању убиства без предумишљаја потврђено, чим је доказано хотично убиство, — док се појам реквизита, „C предумишљајем, “ као позитивно обележје мора нарочито и изриком да докаже и утврди, јер док ово није утврђено постоји презумција хотичног убиства, без отежаване Oколности предумишљаја.'“ (О, О, С, Бр. 15469—1990 г);

ж) „Погрешно је гледиште да је казна од 20 година робије прописана у првом одељку % 156. К. 5. за убиство хотично без предумишљаја апсолутна и да се може спустити само у случају S 61 К. 3., ако осуђени има бар две олакшаване околности. Овакво схватање поменуте казне није основано на закону. Наш казнени законик одређујући казне за дела оглашена као кажњива у начелу је усвојио систем релативног угрожавања казном, систем обима казне. Стојећи на гледишту, да казна треба да буде индивидуална, да одговара степе-

Полициски Речник

ну кривичне одговорности учини оца и да стоји у сразмери и са · величином кривичног дела и његових последица, законодавац је по правилу код сваке врсте кривичног дела одредио највећу и најмању меру казне, у ком обиму, се за свако конкретно кривично. дело има досудити учиниоцу. казна правична и одговарајућа како субјективним тако и објектив ним моментима. Само по изузет ку законодавац је извесна дела | запретио извесном казном, а то су смртна казна и лишење звања, које су по својој природи једноставне и не могу се убла-“ жавати. Казна робије по У 14 Ко 5. не може бити дужа од 20 ни краћа од две године. ~ Двадесет | година представља максимум poбије, који се законом допушта, и ни у ком се случају не може прећи. Тако исто и две године представља општи минимум испод“ кога се робија не може спу-' стити. Џо правилу које је санкционисано у 5 5 39 и 40 К. 3. казна се у сваком ~ конкретном случају одређује учиниоцу према“ величини кривице, а у границама највеће и најмање мере казне, која је законом За такво дело прописана, онолико колико 3аслужује. Ако је пак у закону, одређена само највећа мера, онда“ се према величини кривице одређује учиниоцу казна коју заслужује, а у простору између, ове | и најмање мере у закону прописане у том роду. А ако је одређена само најмања мера, онда, ће се кривцу одредити заслужена казна, почев од те, па до највеће мере законом допуштене исте врсте казне. Но ако се кривцу признаду у олакшицу казне најмање две околности из & 59