Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

К. 5, онда се по 5 61 К. 5., према величини кривице, може кривац, ако се нађе да је и најмања, казна робије неправична и строта, казнити блажом врсте казне, _ затвором, но који не сме бити – мањи од шест месеци. Према 0-

воме, казна од 26 година робије e 2.

из првог одељка У 156, К. 2.

није апсолутна већ релативна. (Она означава само максимум казне за ово дело, на коју се кривац може осудити, али му се према другом одељку У 40 К. 3. има одредити величина казне коју заслужује, према величини кривице, у обиму законског минимума и ове прописане казне, ако не стоји још и случај из % 61 К. 5. Сама реч „од 20 година није довољна за закључак, да је овим тачно фиксирано непроменљиво време трајања казне, које се не може смањити нити допушта ублажавање и спуштање до минимума према величини кривице учиниочеве, јер Оби овакав за_ кључак био у противности са по– менутим системом нашег казненог законика, релативног угрожавања казном. Да ова казна није апсолутна већ релативна, јасно се види из наређења У 245 Кр. С. П., по коме се кривцу смртна казна, ако ова не може бити изречена у, недостатку непосредних доказа о кривици, замењује робијом до 270 година. Кад се, дакле, кривцу, на пр. за убиство хотично с предумишљајем, казнимо по < 155. H. 3., као много теже од убиства хотичног без предумишљаја из првог одељка % 156. К. 5. прописана смртна казна због формалних, процесуалних _ недостатака замењује робијом до 20

година, која може бити одређена

према величини кривице, у. оби-

530 Е О Уве

му од минимума до ове мере, која је у исто време изаконски максимум, — онда би било нелогично и представљало правни апсурд, кад се кривцу из првог одељка у 156 К. 3. не би могла одредити мања казна од 20 година робије, 2ко Ои он, према степену кривице, мању заслуживао, = нарочито ако би при том имао још и једну олакшицу из 5 99 #23 (ОДО, СуБр. 7710—1971):

з) „Оцеубици се не може ставити у отежицу и околност из Tau. 4. % 69 К. 5, дакле, то што је убијајући свога оца погазио више дужности, пошто таква његова радња улази у саму квалификацију дела оцеубиства, које се као такво, према У 197 К. 5, | кажњава строже но обично дело | · убиства.“ (Бр. 3279—1909 г);

и) Пропис 5 157. К. 5. предви- = ' ђа убиство родитеља или ма ког свог претка у правој линији. Ро- | дитељ, TO je сродство само из- | међу оца и мајке и њихове де- |

i |

—

це рођене или усвојене, и оно се не може проширити и према снахи. (О, О, 0; Бр. 6067—1921);

ј) „,Убиство после учињеног кривичног дела, да убијени He | би убицу одао, не потпада под | | 5 159 К. 3. (Бр. 317—1885). В: Нехат.

Уверења општинска. Чланом 97. тач. 4 и 6 зак. о општинама, као и многим другим законима (грађанским, грађан. и кривич. суд. пост., о таксама, лову, риболову; бирачким списковима и “TT. д.) стављено је у дужност општинским судовима, да грађанима општине издају уверења о владању, имовном стању, сродству, породичним односима, занимању, личним особинама ит. Д.

„62 dao Gaa Ga wake 40 2

| |