Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

'Увр

жавног службеника шамаром, има према наведеном, све карак·терне знаке Дела увреде казнимог по 5 [04. К. 3., јер се напад · шамаром на извесну личност сма-

тра, по општем појимању, као увреда части.“ (0. 0. С. Бр. 1044—1906 г);

е). Кад чиновник, приликом

званичног рада, а пред људима, кога ошамари, онда он тиме чини дело јавне увреде части из 5 213 R. 5, a He повреду – службене дужности из & 125 K. 3.% (O. О. С. Бр. 7217—1909 г);

ж) ,,Пропис S 213 у вези са трећим одељком 9 210 К. 3. одређује појам јавне увреде с 0бзиром на то, да ли је она учињена на јавном месту, под којим се разуме место које је сваком приступачно, било у опште по своме циљу, или у извесним приликама, према чему као јавна увреда сматрала би се и она, која не би била учињена баш на самом јавном месту, само ако место са кога увреда потиче стоји у таквој вези са местом које се као јавно сматра, да је увреду могао чути свако који би се тамо десио, или и на месту, које по себи не би било јавно, али је у време дела јавности било намењено, тако да је приступ већем, неодређеном броју људи био слободан.“ (Бр. 5830—1911);

з) Према одредби 5 213. К. 3, увреду уопште садржи свака она радња, која је у стању да иза зове омаловажење једне личности. Омаловажење једне личности, у чему се, према горњем, састоји суштина увреде, може се постићи не само одрицањем оних особина које сачињавају част једног човека, н. пр. одрицањем некоме да је поштен, истинољубив,

546

Увр

и т. д., већ и сваким другим поступањем, речима или делом, са једном личношћу на начин, којим се та личност излаже порузи. Рећи некоме „ти си ћорав“ очигледно је омаловажавање његове личности.“ (Бр. 2661—1914 г);

и) „За појам увреде није потребна намера за вређање, већ је довољна свест о увредљивости израза или непристојности њихоBOJ, па ма се и друго што имало за циљ.“ (Бр. 3617/—1915 г);

ј) ,,За постојање дела увреде владаоца из 5 91 6 К. 3, не мора постојати намера, да се владалац изложи подсмеху, презрењу или мрзости, већ је довољан и сам умишљај, свест о томе, да та

инкриминисана радња ма и нежељено вређа владаочеву | част, достојанство или личност. Ово

гледиште заступају и сувремена наука кривичног права и позитивно законодавство и судска пракса. По да би извесна радња или речи имале инкриминирајући карактер увреде владаоца, _ појам кривичног дела увреде владаоца из 5 91 6 К. 3., мора се логички везати са прописом 9 213 К. 3.

Пропис из 5 91 6 К. 3. изведен је из прописа 5 213 К. 3. као норме генералног карактера, која говори о увреди као противправној радњи и њеним одликама као такве, угрожавајући учиниоца тог дела казном као еквивалентном за учињено зло. Но како је част владаоца у теорији кривичног права схваћена као неоспорно виши интерес, то и увреда владаоца, његове части, схваћена је као повреда тог општег интереса, па је природна и казна, ма како се схватила, морала бити већа, него за повреду части осталих JIH-

ца. Тога ради законодавац је из-·

| #