Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

а =

двојио у казненом законику из општег прописа о увреди у 5 215 К. 5., посебни пропис S 91 6. К. 5. Истина у овом пропису он је у неколико одступио OJ оног општег, не само пооштравајући казну, већ је сада набројао више случајева, којима се увреда наноси. Али тиме је само јаче заштитио владалачку ·част, угрожавајући све те пооројале случајеве и радње, које се имају сматрати као увреда владаочеве части. Оно пак што је битно, ни у колико није изменио. То битно јесте фактичко питање по чему се има сматрати, да је нанета увреда извесном радњом, и какав критеријум треба да влада за оцену овог питања факта. На ово је законодавац одговорио, и ако. не сасвим потпуно, ипак врло јасно: да је за оцену овог питања меродавно ,,опште мњење“; ,,нрави народа“ и „стање лица“; опште мњење и по ЛОгГИЧКОМ и по законском схватању не може бити суд, јер законодавац увек двоји ова два појма. Кад мисли на суд, он каже: суд, мишљење суда, оцена суда и т. д., а никад га не меша са општим мњењем, — чак шта више упозорава суд да суди по закону, т. Ј. не по општем мњењу. Али. за “O, где га помиње, као у 9 215 К. 3, ту га изузетно, стриктио признаје, налажући самим ТИМ су ду, да о њему води рачуна и узме га у оцену. Нрави народа има шири и компликованији по јам; у главиом означава етички критеријум народни, било у питању: дело, радња, речи, поступци, обичаји и т. д. Стање лица озпачава, да се мора имати у виду личност, и 10 не само она чија је част повређена, него и

Увр 547

Увр

она, која ту част вређа.“ (О, О: С Бр. 3684—1920 г). :

к) ,,Постојање дела вербалне. инјурије не може се доказивати | основима подозрења.'“ (Бр. 1776: 1921 E);

л) „,Рећи некоме да је ;;Плитке памети,“ дело је из другог става S 215 KR. 3.“ (Бр. 2659 == 1999 PO: E

љ) „ „Iomro je sa cybebe JleMa | из % 215. К. 3. надлежан судија појединац, то је он надлежал и за доношење решења о стављању HOE cy.“ (Dp. 4/701—1922 PP);

м) Да би постојало дело јавне увреде из 5 213. К. 3. HO: требио је да су инкриминисани изрази, и ако су у писменој исправи, предати јавпости, да би се лице, на које су упућени, из ложило порузи и презрењу света. А када су инкриминисани изрази написани у затвореном писму управљеном и достављеном приватном тужиоцу, то онда пема потребног елемента јавности и то је дело иступне просге увреде из 5 357 MW. 3. (Dp. 4914 1920); ~

н) ,,Пропис 5 215 К. 3. пред- = виђа и као дело јавне увреде кажњава такве радње и поступке“ кривца, кад овај речима или делом спрам другога таково што на јавном месту учини, што се по општем мњењу и паравима народа као бешчашће и грдња и У опште по стању лица као (У и вреда части појављује. Према "Oме по овом законском – пропису дело јавне увреде може бити учињено пе само увредљивим речима, већ и делом, т. ј. увредљивим гестовима, манирима, гри“ масама и т. д. Па кад је иска-“ зима испитаних сведока утврђе: но да је оптужени приватној ту“ жиљи приликом њеног долажењ: ~

_ 35% TRI