Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

и одлажења из хотела, дакле на јавном месту, не само говорио „добар дан' и ;;клањам се“; ::360 том,“ већ да је те своје поздраве пропраћао разним увредљивим стовима, манирима, поклонима;

који су поступци оптуженог према месту где су чињени, лицу та које су упућени и осталим 0колностима под којима су чињени, увредљиви за тужиљу као девојку, — онда је према оваквом стању ствари суд погрешио, што је у решењу нашао, да овде не постоји дело јавне увреде, већ је требао узети, да је оптужени наведеним увредљивим ~ гестовима, гримасама, поклонима и т. Д., ко_ је је приватној тужиљи упућивао, учинио према њој јавну увреду из 5 215 К. 5. делом, пошто се према ономе, што је напред казано, ово кривично дело може и делом учинити, то га је требало за исто и ставити под суд.“ (Бро 2821—1925 Fr).

Удовичко уживање. Право удовице на материјално обезбеђење из добара умрлог јој мужа предвиђеHO Je у 5 412, а ближе одређено у 5 415 грађ. зак. У овим законским прописима вели се:

„5 417. Као год што је муж дужан своју жену за живота свога хранити и садржавати, тако _ се та дужност и после смрти ње_ гове простире на удовицу, – до— кле име његово носи.

ф 413. Жена дакле по смрти мужа остаје као удовица на уживању добара мужевљих, и ужива заједно са онима, који су и за живота мужевља учествовали; нити у томе разлике има, била она

у првом или другом или трећем и т. JI. браку, и зародила се она с њим или не зародила.“

стругањем ноге о патос и т. JL,

1 ИЕ У

Ове законске одредбе односе се на случајеве кад муж умре без тестамента. Обим права удовичког уживања у овим случајевима зависи од тога да ли су по смрти мужа остали ближи закони наследници или нег У првом случају она заостало имање ужива у равној мери са овим наследницима (%ф 414 Гр. 5.), а у другом „удовицу до смрти њене или преудаје нико из мужевљева целога имања кренути не може“ (% 415 Гр. 3). После смрти или преудаје удовице, ово имање прелази на удаљеније законе = наследнике умрлога, т. Ј. на оне који нису побројани у У 414 (деца, родитељи, браћа и сестре).

Ово важи за удовице у инокосној кући. За удовице у задрузи меродаван је У 925 Гр. 5. који глаCH: ,,„Жена удовица после мужа у задрузи заоставша, била са децом, или без деце, задржава право уживања на делу свога мужа у задрузи и смеси заоставшем. Но и она је дужна по могућству задрузи припомагати.“

Према законодавном решењу од 6. јуна 1855 г. К. В. Је 539, од редбе 9 414 и 415 важе и за удовице у задрузи на случај деобе.

Удовица не може бити лишена, свога права уживања ни тестаментом умрлог мужа. По законодавном решењу од 7 марта [889 г. Во 210 њој се и у овом случају мора 0ставити на уживање извесни закони део имовине умрлога, који варира према степену сродства – између умрлога и његових наследника. ,,Део удове — вели Ж. Перић

— (Стварно право, стр. 300). —

биће раван делу осталих наслед-

ника, ако су тестаментом поста-