Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

вљени наследници: деца, родитељи, браћа или сестре (или потомство ових) њенога покојнога мужа. Ако муж назначи за наследнике рођаке из у 414 Гр. Зак., али не од оних који су по закону на реду као наследници, већ даље, од којих има пречих; удова 'ће заоставштину са њима ради уживања делити на равне делове. Ако муж назначи за наследнике рођаке из 5 414 Гр. 3., али не све, него само неке, удова ће заоставштину ради уживања делити са назначеним наследницима; неназначени отпадаЈу. Ако муж назначи за наследнике и рођаке из % 414 и S 415 Тр. 3. па и нерођаке, удова ће заоставштину ради уживања делити само са назначеним за наследнике рођацима из 9 414 Ip. 3.; остали отпадају.

Део удове биће раван законском делу деце, т. ј. половини мужевљевог имања, ако муж означи тестаментом за наследнике рођаке из 5 415 Гр. 5, или нерођаке.'“

Стицање и губитак права удовичког уживања. Право удовичког уживања жена стиче самим ступањем у брак, и задржава га док је год жива или док се не преуда под овим условима:

а) Да је брак између ње и умрлог мужа био у важности у моменту мужевљеве смрти, т. ј. да није био ни уништен ни разведен извршном судском пресудом (5 417).

6) Да жена није ,;вероломно'““ напустила мужа (417).

в) Да муж није убијен са знањем жене (% 419).

Према законодавном решењу од 1/ априла [858 год., ВјЈХо 451, смиcao у 414 Грађан. Законика има се

разумети тако, да удовица у смотрењу свога удовичког уживања има прећутну или закону хипотеку на заоставше посмртно имање свога мужа, и по томе, да га није дужна спрам његових пунолетних наследника прибележјем или интабулацијом судски осигуравати, па следствено томе, да се оптерећавање и пренос од стране наследника ове части посмртног имања, које жени по закону или завештању њеног мужа припада, и које је без њеног знања и саизвољења учињено, код суда неуважава.“ *

* *

Одлукама Касац. Суда објашњено је: > а) ,,Кад у поведеном брачном спору брак по пресуди остане у. важности, и само се досуди раздвојено живљење, онда по смрти мужа има жена, као таква, без обзира на то што је одвојено живела, право удовичког уICO (Ђр. 10908—1906 г); „,Према прописима %ф 9 412 2 а H 415 [Fp. 3. само удо- вица умрлога има право да по смрти ужива његово имање, било сама, било са сродницима у дотичним законским прописима по бројаним, ако би ових било, али то снаха не може имати према свекру односно свекровом _ имању, кад је овај умро после свога сина, јер свекар према својој снаси не стоји у таквој обвези. (Бр. 235—1885 г);

„Да ли треба удовици уступити извесно имање на њено“ уживање, :и да ли јој треба и колико од прихода дати на њено издржавање и уживање свагда решава старатељски судија · према приликама и стању масе, саобразно наређењима S S 413, 1