Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Упр

Упгавни сутовх Поред Државног Савета, као Врховног Управног Суда, постоје и првостепени управни судови у овим местима:

1. У Београду — за Северну Ср-

бију и Војводину;

· 9. у Загребу — за Хрватску и Славонију са Међумурјем;

3. У Цељу — за Словенију са Прекомурјем;

4. У Сарајеву — за Босну и Херцеговину; 5. У Скопљу — за Јужну Србију, и

6. У Дубровнику — за Далмацију и Црну Гору.

Управни судови формирани су из једног председника и _ потребног броја судија, секретара и писара, а решавају колегијално у одељењима од тројице судија (рачунајући у ове и председника) — чл. 102 Устава и чл 55 и 45 5. Др. С СУ С

По чл. 102 и 105 Устава и чл. 15. 5. Др. С. У. С. првостенени управни судови надлежни су за суђење по административним – споровима, али су им појединим специјалним законима додељене и друте надлежности. Тако:

a ) Ho чл. 167 и 170 зак. O пр жав. службеницима они решавају, као дисциплински судови, по кривицама државних службеника Ha подручју своје територијалне надлежности, у колико особеним 342конским прописима није друкчије наређено;

6) По чл. 99 и 100. 3. О6. Ср. С, у њихову надлежност спада изрицање казни над члановима обласних одбора; ,

в) По овом истом закону првостепени управни судови надлежни су за одређивање броја чланова обласних и среских скупштина и ове-

559 у

равање пуномоћија изабраних ч. нова, г) По чл. Т7. зак. о Држав. Кла ној Лутрији они су надлежни 3: расматрање одлука = финансијски власти о казнама по овом закону, и најзад i

д) По чл. 67 финанс. зак. за 1927 —265 год. у њихову надлежност спа-. да расматрање одлука финан. власти о казнама за преступне монополске кривице, и суђење ових кри вица у другом степену.

Противу пресуда и осталих одл ка првостепених управних судов жалба се подноси Држ. Савету ) року од 16 дана од дана пријема! (чл. 37 3. Др. СУ. СИ О О С. Др. С. Бр. 12564—1926 r). (B Административни спорови, Дисци линске кривице, Државни Савет, ИЗ бори, Класна Лутрија, Обласна и Сре ска самоуправа.

Урачунљивост. Под урачунљивошћу у смислу казненог законика. подразумева се подобност за ви ност, т. |. Sa кривичну одговор HOCT. ;

„Познато је — веле редактор Пројекта и ~ мотива казненог 382коника за Краљевину Србију да су умишљај и нехат два обли: ка кривичне одговорности. По ми i шљењу, које је још владајуће; урачунљивост је претпоставка за кривичну одговорност, т. ј. за умишљајд и нехат. Без неурачун: љивости, по овоме мишљењу н може бити ни умишљаја ни нехата, јер урачунљивост значи спо собност за умишљај и нехат. Урачунљивост, према овоме, зн чи исто што и кривична одговор. НОСТ, :

(Ово је мишљење нетачно, је суштина неурачунљивости не с; стоји се у томе да се њоме ис кључује постојање умишљаја |