Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

нехата. И умишљај и нехат могу постојати без урачунљивости, те с тога ова и није претпоставка нима. И ако су деца и душевно болесна лица неурачунљива, Иак се за њих не може у опште ћи да су неспособни да нешто оће или нешто предвиде... У с(виа овим случајевима, и поред постојања умишљаја и нехата, не може се применити казнени 34коник. Узрок искључењу приме~ не казненог законика, међутим, не лежи у особинама дела него у особинама учиниоца. Јасно je; дакле, (да урачунљивост није претпоставка за кривичну одговор ност, јер она није способност за умишљај и нехат, т. ј. стање у коме се може хтети, већ је она способност за схваттање природе и значаја дела или је она, како би се то друкче могло рећи, ормално опредељивање учиниоца мотивима. Урачунљивост је, према овоме, само позитивна прет"поставка за примену казненог 34кона у опште, т. ј. претпоставка за кажњивост.'“'

| IO JD. 'Т. Живановићу ,;HO· добност за урачунљивост је способност за свест о својим де-

"Наш казнени законик садржи у 55 негативну дефиницију о ураунљивости. У овом законском проису вели се: –

„Ни злочинства ни преступле'ња нема онде, ако је онај, који је какво дело учинио, у време, кад га је учинио, био луд, или је иначе слободна воља код њега искључена била.“ (В. Доба стаости, Душевно оболели, Нужда, Прве“ тња, Разбор).

·Одлукама Касац. Суда објашње-

је:

560

Ура

а) ,„„Љутина не искључује слободну вољу и неослобођава, по смислу У 59 KM. 5., кривичне одговорности.' (О, О, С. Бр. 9515 —1899 г),

6) Пропис % 55 КЕ. 5. предвиђа искључење казне у два случаја: 1. ако је оптужени у време кад је кривично дело учинио био луд, и 7. ако је код оптуженог у то време иначе слободна воља била искључена. Из саме стилизације овог наређења види се да израз „луд обухвата праве душевне болести, које чине да учинилац извесне кривичне радње не може за исту одговарати, као за последицу оболелог – фУнкционисања мозга, које се јавља као последица ненормалних представа,

осећаја и нагона. Поред тога стања душевне болести, које је обележено техничким термином „луд“ где се искључује кривична одговорност, законодавац је хтео да изузме од кривичне одговорности и друга душевна стања, која не обухвата горњи појам „луд“, ау којима сеучинилац радње није управљао ни одлучивао – нормалним мотивима, већ таквим представама и мотивима који ~ чине његову радњу последицом недовољног, неслободног одлучивања, као излаз једног стања у коме је код учиниоца искључена слободна воља .Употребљени израз ,,Иначе'“ најооље представља, да је законодавац хтео да изузме од кривичне одговорности, не само душевне болести, већ и друге њене врсте и подврсте, у којима није обољење стално већ пролазно, и за које је мислио да се обухватају стањима у којима је слободна воља искључена. Према томе, кад се појави питање о томе: да ли се извесна кривица.