Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Упр

некоме лицу може урачунати, т. Ј. да ли оно за њу може одговарати, вештачко мишљење стручних лекара мора се кретати у границама 9 53. К. 3. и 5 5 58 и 67 Кр. С. MH. Судско питање има да се“ постави лекарсокј коМисији „,Ha ли је оптужени у времену извршења кривичног дела био луд“, или ;;да ли је иначе слободна воља тада код њега била искључена.“ Лекарска је комисија дужна да свој одговор на таква питања да, пошто у разлозима истог претходно утврди соматолошке и психичке | особине посматраног лица, а и наређењем У 67 Бр. С. П. изближе је одређен начин како има да се ово лекарско мишљење изложи, имено, да ће комисија казати каква, је поремећеност душевног стања била и у ком степену (Бр. 1413 = 1907 Т)

в) „Само за то, што је утврђено да је оптужени епилептичар, нема места примени % 55. К. 5. За примену тог законског прописа потребно је, да је учинилац у времену извршења дела: био луд или иначе слободна воља код њега искључена била, те по том законском пропису суд треба да извиди, да ли је оптужени у времену извршења дела. имао напад болести, пошто Je ноторна ствар, да код епилептичара може бити светлих тренутака, у којима болесник има потпуну свест, по чему епилепсија: код учиниоца не може у сваком случају имати за последицу примену 55 КБ. 5. (Бр. 1901 1915 r); |

г) „Кад је суд утврдио да постоји стање нужде, онда није могао оптуженога пустити испод суђења, нашавши да нема дела, већ.

Полициски Речник

OTO 7.

561 ~ Ура.

може пресудом само извинити оптуженога од казне, аналого пропису 5 05 К. 3., у коме случаЈу учинилац дела, ослобођавајући се казне, остаје одговоран за штету причињену ~ оштећеном.““. (Бр. 3797 —1915 г). |

Уредбе. (правила, правилници, на- = редбе општег карактера). Чланом · 94. Устава прописано је: |

,,Управна власт може издавати уредбе потребне за примену закона Управна власт може уредбама са законском снагом, уређивати | односе само на основу законског овлашћења које се даје посебно. за сваки случај.

Уредбе не смеју противуречити · Уставу ни закону ради чије примене су издате .Оне не могу бити у супротности са законским овлашћењем на основу кога су, прописане.

Народна Скупштина може уредбе, издате на основу законског овлашћења, резолуцијом ставити ван снаге у целини или делимице. Уредбе се имају обнародовати | и у њима мора бити сваки пут означен закон, на основу кога се“ издају.“

По Слободану Јовановићу, уредба је „Један закон који је издала управна власт, одн. коју је издао шеф те власти сам, а не с пристанком парламента, као што је случај код правих и код формалних закона.“ (О Држави, стр. 209).

Разлика између уредбе и закона и у томе је, што уредба не сме бити у противречности ни са Уставом ни са законом, док сваки HOви закон може бити у противречности са ранијим законом (лекс постериор дерогат приори) — али не и са Уставом (Уставно право од