Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Слободана Јовановића), стр. 345). – Поред овога, и судски _ надзор над применом уредаба | много Je јачи но над применом закона.

„,... Судови немају права — вели Слободан Јовановић (У'ставно право, стр. 347) испитивати код закона ни уставност његове садржине ни материјалну тачност његовог акта проглашења; њихово право надзора ограничено је на формално испитивање акта проглашења, — т. ј. да ли он долази од надлежне власти, и да ли је обучен у прописну форму. Код уредаба, право судског надзора иде много abe. · Судови имају право да испитују законитост њихове садржине. По-

што се увере да је уредба обнаро-

дована саобразно уставним шпро-

писима, и да је у њеном акту. – проглашавања именован онај члан закона на основу кога се издаје, _ судови испитују даље, да ли се · уредба по својој садржини слаже са оним законом на основу кога је издана, и да ли је уред-

бодавац остао у границама. свога законског овлашћења. То је отприлике то исто, као кад би код · закона судови испитивали, да ли закон противуречи уставним прописима. Из овога излази, да би суд имао права одрећи примену, једној уредби, чија би садржина, по његовом мишљењу, била противна закону. Али, и ако приликом примене уредбе суд има већу власт него приликом при"мене закона, обим његове вла· сти одређује се у оба случаја “по истом начелу — а то је по начелу да судови суде по закону. Због тога што стоји под законом, и само под законом, суд мора применити закон и онда ка-

уставан, али из тога истог раззлога он не мора применити уредбу, ако је она својом садржином незаконита. У оба случаја, он претпоставља закон свему.

другом; сва је ствар у томе, што

га један пут претпоставља Уста-

ву, а други пут уредби.“ (В. 38-

KOHH, Полицијске наредбе).

_ Усвојење. Као једна од најстари-

јих институција породичног права,

усвојење има за циљ у савременом

законодавству, да брачним парови-

ма без порода створи могућност да

правним, фиктивним путем дођу до

деце. По нашем грађанском зако- · нику, међутим, правом усвојења

могу се користити, односно туђу

децу могу усвојити и брачна и не-

брачна лица, па чак и лица која

имају деце, под овим условима:

а) Да је усвојитељ способан ва вршење правних послова. (Б. Деда, ' Доба живота, Душевчо оболели, Жене, старатељство).

6) Да је усвојитељ старији најмање 15 година од лица које усваја — усвојеника — У 140 Гр. S:

в) Да на усвојење пристану и родитељи усвојеника, а ако је он пунолетан онда је потребан и његов пристанак. Ако је малолетник под старатељством, потребно је одобрење тутора и старатељског судије, – па и сам пристанак усвојеника ако је старији од 1/ година. Усвојитељ, који се налази у задрузи, може усвојити само по пристанку старешине и свих задругара (% 5 141—147 Гр. 5. и чл. 75. зак: о старатељству). г) Да је усвојеник „,туђе“ дете — У 136 Гр. 5. Према овоме Oтац не може усвојити ванбрачно дете, већ само позаковнити.

д) Да је усвојење извршено у“

да је он својом садржином не-

форми коју закон прописује. i)